Rusi su spremni, Evropljani otežu: Usred krize s gasom „Severni tok 2“ još „stoji“

Gasovod „Severni tok 2“ je završen i spreman da pumpa ruski gas u Evropu, ali i dalje nije u funkciji, jer još se čeka odobrenje nemačkog energetskog regulatora.

Najkontroverzniji evropski energetski projekat, koji vodi ruski gasni gigant „Gasprom“, naišao je na veliki otpor Sjedinjenih Država, kao transatlantskog i NATO partnera EU i Ukrajine, uz Poljsku, najvećeg oponenta Rusiji u Evropi.

I nakon što je uz političke muke završen, nije počeo da radi, i pored toga što u Evropi gasa nedostaje, a cena mu je na berzi "otišla u nebo". Cena, doduše, nije na rekordnom nivou kao prethodnih nedelja, pa je ove sedmice prosečna cena na TTF čvorištu u Holandiji bila 8,6 evra po megavat-času za isporuku u novembru. Samo nedelju dana ranije bila je 30,12 evra, a rekod joj je išao i iznad 60 evra za megavat-čas.

Moglo bi da traje mesecima

Potez nemačkog regulatora, koji je prošle nedelje zatražio od operatera ovog cevovoda, švajcarske kompanije „Severni tok 2 AG“, da garantuje da neće kršiti pravila tržišne konkurencije, nagoveštava da bi moglo da prođe još nekoliko meseci pre nego što 1.200 km dug gasovod dobije zeleno svetlo, ocenjuje britanska agencija Rojters.

Nemačka Federalna agencija za mreže, koja reguliše sektore električne energije, gasa, telekomunikacija, pošte i železnica u zemlji, ima rok do početka januara da donese preporuku o tome da li da se izda ili ne sertifikat za cevovod koji se proteže od Rusije po dnu Baltičkog mora do Nemačke.

Mada su tehnički zahtevi ispunjeni, glavni kamen spoticanja predstavlja to da li će „Gasprom“ ispoštovati evropska pravila o podeli delatnosti, kojima se zahteva suštinsko razdvajanje vlasnika cevovoda od dobavljača gasa, kako bi se osigurala fer konkurencija, navodi Rojters.

Operator „Severnog toka 2“ tvrdi da su evropski propisi usmereni na podrivanje gasovoda, a prošle nedelje je ostvario delimičnu pobedu kada je jedan savetnik najvišeg suda Evropske unije poručio da bi „Gasprom“ mogao da ospori pravila EU.

Naime, sestrinski gasovod „Severni tok 1“ izuzet je od pravila o razdvajanja delatnosti od svog otvaranja 2011. godine, jer je tretiran kao interkonektor, a ne kao direktni dobavljač.

Evropska komisija daje poslednju reč

Što se tiče dalje procedure vezane za davanje dozvole, Rojters objašnjava da nakon što tročlana nezavisna nemačka Federalna agencija da preporuku za odobrenje, ona se upućuje Evropskoj komisiji, koja ima još dva meseca da odgovori.

Ako su oba tela saglasna da cevovod ispunjava sve regulatorne zahteve, sertifikat se može izdati relativno brzo, ali ako nisu, procedura bi mogla dodatno da se oduži.

Sertifikat se može dati samo ako dva tela otklone eventualne razlike u stavovima koje se mogu pojaviti, što znači da bi postupak mogao da potraje do proleća 2022. pre nego što cevovod dobije dozvolu i zvanično počne sa radom, konstatuje se u tekstu.

Britanska agencija takođe ističe da nemačka Agencija za mreže realno ne može da blokira gasovod, predočavajući da su prilično ograničene metode kojima bi to telo moglo da spreči „Gasprom“ da jednostavno počne odmah da pumpa gas.

Najteža mera koju bi Agencija mogla da donese je, kako se napominje, jednokratna kazna od milion evra za operatera ako počne sa radom bez dozvole.

Kao regulator, to telo može da pokrene istragu, ali bi bilo kakav sudski proces bio dugotrajan i ne bi u kratkom roku rezultirao sprečavanjem protoka gasa.

„Gasprom“ je u avgustu saopštio da očekuje da bi, ako isporuke „Severnim tokom 2“ počnu u oktobru, već 2021. godine isporučio 5,6 milijardi kubnih metara gasa Evropi, što je otprilike jedna desetina ukupnog godišnjeg kapaciteta tog cevovoda, podseća Rojters u analizi.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi