Hoćemo li zbog Huta sada sipati skuplje gorivo?

Dva meseca daljinskih napada Hamasa na Izrael i velikih razaranja izraelske vojske i velikog broja palestinskih žrtava u Pojasu Gaze, kao i žučne ali samo retoričke reakcije zainteresovanih strana u regionu, nije bio dovoljan razlog da se cena nafte pomeri naviše na svetskom tržištu. A time se ni mi na Balkanu nismo mnogo potresali sukobima na jugiostoku, bar što se našeg novčanika tiče.

A naveliko se pucalo, tačnije granatiralo, u centralnom svetskom regionu za naftu – Bliskom istoku – od 20. oktobra brent je pao sa 89 dolara za barel na 73 dolara 12. decembra, što je nemalih 18%.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Taj nivo je bio šestomesečni minimum jer su trgovci bili zabrinuti za globalnu potražnju zbog ekonomske krize na Zapadu, relativno tople zime (manje grejanja) i rastuće finansijske nestabilnosti koja podriva proizvodnju u Kini.

A onda su iz tog ustaljenog „ponuda-tražnja“ algoritma trgovce prenuli „ljudi s puškama“ – militantna organizacija Huta iz Jermena. Huti, pod načelnom podrškom Irana, već godinama napadaju glavnog saveznika SAD u ovom regionu - Saudijsku Arabiju, a sad su udarili i na – svetsku trgovinu, odnosno brodove koji su navodno vozili gorivo za Izrael.

Ova vojno ne baš tako jaka organizacija pokazala se kao sasvim dovoljna da praktično zatvori jedan od najznačajnijih putnih pravaca za trgovačke brodove i tankere sa naftom - Crveno more – Suecki kanal – Sredozemlje. Žilavim Hutima dovoljno je bilo nekoliko napada na tankere na strateškoj tački tesnaca Bab el Mandeb da nateraju globalne dilere nafte u skupocenu operaciju promene rute za dostavu nafte, derivata i utečnjenog prirodnog gasa (LNG) za Evropu i Severnu Ameriku.

Screenshot: CME Group

 

A tuda prolazi čak 12 odsto nafte i osam odsto gasa koji se bilo gde u svetu utovare u brodove, podaci su američke Administracije za energetske informacije (EIA) za prvu polovinu 2023. godine. Sa zapadnim sankcijama Rusiji ova ruta je za Evropljane i Amerikance postala još važnija, i zabeležen je skok transporta sirove nafte ovuda od 60 odsto u odnosu na 2020. godinu, piše Oilprice.com.

Između januara i novembra, svakoga dana ovuda je prolazilo 30 tankera s juga i oko 26 sa strane Sueca, pokazuju podaci „Vortekse“.

A onda su veliki naftni igrači, poput britanskog BP-a, ovih dana rešili da ne rizikuju svoje pošiljke i ida zbegavaju Crveno more. Takav potez već su odigrali vodeći prevoznici pomorskih kontejnera – „Maersk“, „Moler-Maersk“, „Hapag-Lojd“, MSC, „Evergrin“ i CMA CGM.

Screenshot: CME Group

 

A to znači da nafte svetu neće nedostajati, ali će ona, prirodno, biti skuplja. Ako tanker mora da ide preko Rta dobre nade, putovanje od Bliskog istoka ili Indije do Evrope će se produžiti od 58 do 129 odsto, odnosno od Persijskog zaliva do nama s Balkana posebno važnog Mediterana trajaće 39 umesto 17 dana, računica je „Vortekse“

– Tržište ima dobru ponudu, ali ona stiže s dodatnim troškom, a već vidimo da se koštanje morskog prevoza brzo povećalo za 100 odsto, jer povećane su i premije osiguranja. Taj trošak će se na kraju preneti na krajnjeg potrošača - kaže Peter Sand, glavni analitičar za pomorski prevoz na platformi „Kseneta“ (Xeneta).

Na Balkanu zasad mirno

Skok cene nafte od 9,5 odsto za poslednjih deset dana (4,1 odsto sedmica na sedmicu), trenutno se ne oseća previše na Balkanu, gde se u većini država cene derivata kontrolišu, odnosno maksimiziraju ih vlade. Reper je tržište Mediterana, na kome je benzin od početka decembra skočio za 2,4 odsto, na 495 dolara za tonu, dok je dizel samo od 12. do 21. decembra otišao dvostruko više – oko pet odsto - na 792 dolara za tonu.

Promena trenda tek sledi, jer i u Srbiji, kao i u okolnim zemljama, gorivo je prethodnih nedelja bilo sve jeftinije. To se videlo i danas, kada je u Srbiji poskupeo benzin za dva dinara (na 175 dinara za litar), ali cena dizela nije menjana (195 dinara).

Time se cena benzina vratila na onu od pre dve nedelje (1,49 evra), dok je dizel i dalje jeftiniji za dva centa nego što je bio pre dve nedelje (1,66 evra).

Za isto vreme u Crnoj Gori su i benzin i dizel pojeftinili četiri i pet evrocenti (na 1,46, odnosno 1,42 evra), a u Hrvatskoj za po pet centi (1,38, odnosno 1,39 evra za litar).

Cene goriva se i u Srbiji i u navedenim zemljama u regionu određuju prema „naftnoj formuli“, u kojoj je kao glavni faktor cene prosek kotacija određenog derivata na tržištu Mediterana, odnosno u luci Đenova/Lavera.

Međutim, na tu cenu, u koju će biti ugrađena i pomenuta poskupljenja brodskog prevoza zbog nalaženja alternativnih ruta mimo Crvenog mora, treba dodati i famoznu stavku „korektivni faktor“ iz Pravilnika o obračunu prosečne veleprodajne cene derivata nafte evro dizel i evro premijum BMB95, koja praktično menja drugu stavku „zavisni troškovi nabavke“, a koji iznosi 43 dolara za tonu kod benzina i 64 dolara za tonu kod dizela.

Kako god to na kraju u Ministarstvu energetike izračunali, a potvrdili u Ministarstvu trgovine, ne bi trebalo da se bojimo velikog skoka cena. Malo je verovatno da će se sa sadašnjih osamdesetak dolara vratiti na oktobarskih +90 dolara, kada smo gorivo plaćali 182 dinara za litar benzina i čak 214 dinara za litar dizela.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi