Zašto nam danas nije poskupelo gorivo?

Kao i svakog prethodnog petka u poslednjih 19 meseci, i danas je država određivala koliko će građanima i privredi koštati benzin i dizel na pumpama. I ovom prilikom je presuđeno da litar dizela bude 201 a benzina 179 dinara.

Na ovakvu presudom niko se od potrošača posebno ne buni, možda oni koji u svoje automobile toče benzin samo malo gunđaju, jer cena je nastavila da ide naniže.

Poslednji put dizel je poskupeo pre osam nedelja, a benzin pre čak deset. A trebalo je i ove. Trebalo je, ako se držimo proklamovane naftne formule i cena derivata koja je na referentnom tržištu derivata na Mediteranu (za luku Đenova/Lavera) proteklih nedelju dana stalno išla naviše.

 

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Naime, cena nafte u svetu je u proseku mirovala prethodnih sedam dana i zadržala se na nivou ispod 82 dolara za barel (bure, 159 litara) brenta. Međutim, na repernom tržištu Mediterana, odakle nam stižu cene za derivate koji se prodaju na srpskim pumpama, situacija je drugačija. I benzin i dizel su poskupeli u poslednjih sedam dana i benzin je sada na 530 dolara za tonu (rast 5,6%) a dizel 825 dolara (4,6%).

Screenshot: CME Group

Pri takvim uslovima na tržištu koje je preko naftne formule ugrađeno su sve kalkulacije u regionu, i na srpskom tržištu je trebalo da dođe do rasta cene.

Zašto je naftna formula ponovo „zatajila“, ovoga puta na radost domaćih vozača,objasnio je Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

- Kretanje maloprodajne cene derivata kod nas i kotacija derivata na Mediteranu ne legnu baš kao „rukavica na ruku“ ali u trendu se prate. Na kraći rok, nadležni u Vladi gledaju više parametara i vagaju da li ove nedelje promene cenu više ili manje. Da li će nešto otići naviše ili naniže dinar ili dva u krajnjem slučaju nije ni presudno, dok ne dolazi do toga da gorivo poskupi tri dinara umesto da pojeftini tri – napomenuo je Mićović na radionici za medije koje je u PKS organizovao UNKS i Naftni komitet Srbije.

Proizvoljnost nečega što zvuči matematički strogo određeno, kao što je „naftna formula“, a na šta se stalno bune akteri na tržištu koliko i vozači, sadržano je u Pravilniku kojim se određuju formiranje cene. Tu u samoj formuli postoji „korektivni faktor“, a  koji u Ministarstvu energetike određuju nedeljeno „prema podacima sa tržišta“, odnosno troškovima logistike goriva koje im prijavljuju veletrgovci.

Ali, sama naftna formula nije ni jedini ni najveći problem koji je donela Uredba o privremenom ograničavanju cene naftnih derivata. Već ono privremeno je problematično samo po sebi.

- Ta uredba traje već od februara 2022. godine a trebalo je da da to bude samo šest meseci. Za njom odavno nema potrebe jer cene su sada stabilizovane i daleko smo od turbulentnog tržišta iz 2022. Mi se nadamo da neće opstati još dugo – napominje Mićović.

A ukidanje uredbe bi rešilo za naftaše i problem sa „poljoprivrednim gorivom“. To gorivo se sada prodaje po proizvoljno određenoj ceni od 179 dinara za litar dizela, i zbog toga (čak i pri ograničenoj ceni dizela od 201 dinara) isplati se samo jednoj kompaniji da ga prodaje. Onoj koja pravi gorivo od (sada jeftine) nafte a priznata joj je cena iz Đenove – Naftnoj industriji Srbije.
To je razlog što su mnoge male pumpe po Srbiji zatvorene, jer poljoprivrednici na njih ne dolaze a prometi su sa ovako skupim gorivom ionako mali.

Ta situacija se, izgleda, neće popraviti ni u 2024. godini jer od 1. januar bi trebalo da bude na snazi izmenjena uredba po kojoj bi poljoprivrednici dobijali 50 dinara povrata akcize na dizel, kao što to imaju kamionski prevoznici. Još čak nije ni jasno da li će tih 50 dinara da ide na maloprodajnu cenu dizela ili na postojeću od 179 dinara.

Jedino što se sigurno zna je da će se dobijati 100 litara goriva po hektaru obradive površine a da će registrovanog poljoprivredno domaćinstva moći da ga dobije po regresiranoj ceni samo za do 100 hektara, tj najviše 10.000 litara godišnje.

Niko ne spori da bi poljoprivrednici trebalo da imaju jeftino gorivo, kako bi hrana koju proizvode bila jeftinija svima u Srbiji a konkurentnija u inostranstvu. Ali to bi trebalo da bude čista subvencija države na cenu goriva koju odredi tržište. Takođe, uz subvenciju država bi morala da poradi i na kontroli, kako se ne bi događalo da, kako to kažu pumpadžije „svi taksisti u državi i sva dostava po gradovima ide na dizel za poljoprivredu“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi