Novi udar na kredite: Povećane kamatne stope NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 4,5 odsto.

U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 3,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 5,5 odsto, saopšteno je iz NBS.

Nastavljeni troškovni pritisci i rast inflacije, pre svega usled rasta uvoznih cena, uticali su na odluku Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da dalje poveća referentnu kamatnu stopu i time pooštri domaće monetarne uslove.

To znači i skuplje kredite u dinarima, jer referentna kamatna stopa direktno utiče na belibor, međubankarsku kamatnu stopu koja je deo kamatne stope komercijalnih kredita sa promenljivom kamatnom stopom.

Belibor tromesečni (3M) sad je na nivou od 3,93 odsto a pre godinu dana je bio 0,91. Istovremeno, šetromesečni belibor (6M) sa 1,11 odsto prošlog novembra sada je narastao na 4,06 odsto.

Na ove procente tek treba dodati novo "poskupljenje" kredita iz NBS, a do krajnje cene dinarskih kredita za građane i privredu i tri do četiri procenta marže banke.

Suzbijanje inflacije ali i očekivanja da će cene naviše

Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije, istaknuto je iz srpske centralne banke.

Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja osmo uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine povećana za ukupno 350 baznih poena (3,5 procentnih poena).

Prenošenje efekata zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma putem kanala kamatne stope, ističu iz NBS.

Istovremeno, Narodna banka Srbije ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Prilikom donošenja odluke o povećanju referentne kamatne stope, Izvršni odbor je istakao da su globalni inflatorni pritisci jači i postojaniji od prethodno očekivanih.

Rekordna inflacija u zoni evra

Inflacija se u zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, nalazi na najvišem nivou od njenog osnivanja i njen povratak u granice cilja ne očekuje se pre kraja 2024. godine.

Visoka inflacija je u velikoj meri posledica znatno viših cena energenata i hrane, ali u pojedinim zemljama inflatorno deluju i domaća tražnja i faktori s tržišta rada.

U takvim uslovima, mnoge centralne banke su proteklih meseci zaoštravale svoje monetarne politike dinamičnije nego što se prethodno očekivalo, korigujući pritom naviše svoje projekcije inflacije, kao i očekivanja koji je najviši nivo inflacije i kada će on biti dostignut.

Evropska centralna banka je i u oktobru odlučila da znatno poveća svoju osnovnu kamatnu stopu (za 75 baznih poena, na 2,00%), a u istoj meri je reagovao i Sistem federalnih rezervi početkom novembra s povećanjem svojih osnovnih stopa na raspon 3,75 – 4 odsto.

Nastavak pooštravanja monetarne politike vodećih centralnih banaka očekuje se i u narednom periodu, što bi uz nepovoljnije izglede globalnog privrednog rasta, moglo uticati na rast volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama.

Ipak, preovlađuju očekivanja da će se postepeno smanjivati globalni inflatorni pritisci čemu bi, pored efekata zaoštravanja monetarnih politika centralnih banaka, trebalo da doprinesu dalje smanjenje svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, pre svega nafte, kao i već prisutno popuštanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi