Cene nekretnina i plate: Koliko treba godina rada za stan u Srbiji, a koliko u EU

Steći svoj krov nad glavom od plate nije lako ni u EU ni u Srbiji, ali zapanjujući su uporedni podaci koliko su različita tržišta nekretnina unutar Evrope. Opštepoznata je činjenica da su plate u EU mnogo veće nego u Srbiji, pa je i normalno da i cene stanova „tamo preko“ budu čak i dvostruko veće od proseka ovde.

Međutim, i pored manjih cena, u Srbiji se teže dolazi do stana nego u Norveškoj, Mađarskoj ili Rumuniji, pokazuju podaci „Dilojta“ o tržištu nekretnina u Evropi.

U godišnjoj analizi „Properti indeks 2022“, stručnjaci iz „Dilojta“ su, između ostalih, ukrstili podatke o nekretninama koji na neuobičajeni način pokazuju životni standard u raznim delovima Evrope. Poređenjem vrednosti stana površine 70 kvadratnih metara i prosečnih godišnjih zarada koje su potrebne da bi se on kupio, došli su do zanimljivih poređenja.

Za očekivati bi bilo da tamo gde su veće plate, recimo na zapadu i severu EU, budu skuplji i stanovi, i da kroz celu Evropu budu koliko-toliko usklađeni odnosi cene i plate. Međutim, razlike u 19 zemalja koje su upoređene su drastične.

Iako je, na primer, cena pomenutog repernog stana mnogo veća u Danskoj, gde kvadrat košta u proseku 3.436 evr,a nego u Srbiji, gde košta više nego upola manje (1.520 evra), Dancu sa prosečnom platom je potrebno samo 5,7 godišnjih bruto plata da bi taj stan kupio.

U Srbiji je potrebno 11,5 prosečnih godišnjih plata, i po tome se nalazimo gotovo na dnu evropske tabele od 19 zemalja koju je napravio "Dilojt". Lošije od nas stoje samo Česi (13,3 plata) i Slovaci (12,8). Sa suprotne strane tabele apsolutno su nam nedostižni Irci (3,1) i Norvežani (4,4), ali nismo tako blizu ni onima sa sredine – komšijama Mađarima (10,6), Hrvatima (8,3), da ne govorimo o Rumunima (6,3).

RINA

- To je surova istina. Nažalost, taj jaz između plata i cena kvadrata se iz godine u godinu samo uvećava. Dolazimo u situaciju da ćemo moći da steknemo stan samo ako imamo platu od nekoliko hiljada evra, pa da možemo da istrpimo jaku ratu kredita, ili ga dobijemo ili nasledimo od roditelja – kaže za 24sedam Kaća Lazarević, vlasnica agencije „Kaća Lazarević nekretnine“.

Lazarevićeva dodaje da svuda u Evropi, od Berlina do Beča, imate tzv. socijalne stanove, koji se grade po povlašćenoj ceni, i da bi to moralo da se praktikuje u Srbiji.

- Za obične smrtnike je sve drugo na tržištu nedostižno. Niko ne očekuje da ga država finansira, ali subvencije su potrebne, bar da ne bude učešća za kredit ako ne već niske kamatne stope. Niko ne očekuje ni da živi u centru, normalno je da postoje socijalni stanovi i socijalna naselja. Od gradnje naselja „Stepa Stepanović“ u Beogradu ništa slično nije urađeno – napominje Lazarevićeva.

Beograđanima još gore

U „Dilojtu“ su uporedili i neke velike gradove, a ne samo proseke država, koji mogu da budu sami po sebi raznoliki po cenama i platama. No ni tu ne stojimo dobro, jer Beograđani su u još gorem položaju nego „prosečan“ građanin Srbije. Da bi se kupio novi stan u Beogradu, gde je prosečna cena osetno viša nego u ostatku Srbije, potrebne su čak 13,2 prosečne godišnje srpske bruto plate.

Screenshot: Dilojt

Više godina rada u kupovinu svog doma moraju da ulože žitelji Amsterdama (17,7), Praga (15,3) i Bratislave (13,7), a znatno manje stanovnik Rima (7,0), Osla (6,8) i Dablina (3,5).

Ako je za utehu Beograđanima, iako su njima cene stanova više nego što je prosek u zemlji (43 odsto), ta razlika nije ni izbliza tolika kao u nekim zemljama EU.

Totalno "lud" odnos cena proseka grada i cele države ima Pariz, gde je stan u Gradu svetlosti 290 odsto skuplji od prosečne cene u zemlji. Ni to nije najviše, jer u Lisabonu je to 306 odsto.

Zanimljivo je i da je u Španiji Barselona (238 odsto) skuplja od prestonice Madrida (194 odsto od proseka), a u Nemačkoj su Minhen (228 odsto), Frankfurt (183 odsto) i Hamburg (150 odsto) skuplji od prestonog Berlina (141 odsto).

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi