Kako da vam račun za struju ne zagorča život: Saveti za uštedu električne energije

Cena struje će morati naviše, jer EPS više ne može da gomila gubitke na prodajnoj ceni. To se vidi po tome što uveliko kasni sa investicijama i u nove kapacitete i u održavanje postojećih, sve do podbacivanja u iskopavanju uglja.

Da li će poskupljenje za građane biti do 40 odsto, koliko je krajem maja „zatražio“ predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije Jovan Despotović, ili niže, videćemo relativno brzo. Još brže ćemo videti koliko će struja „skočiti“ za privredu, za koju zamrzavanje cene traje do kraja avgusta.

Bez obzira na to kada će i koliko struja da poskupi, i građani i privreda će morati da struju štede, kako bi ublažili šok koji neminovno ide sa novom cenom. Evo nekih saveta kako „vežbati“ za poskupljenje.

Klima-uređaj - sprava bez koje se ne može

U principu, najveći potrošač struje tokom godine u stanu i kući je bojler za vodu. Njemu se u poslednje vreme pridružuju i klima-uređaji, koji su nekada služili samo za hlađenje, ali se sada, u vreme realno jeftine struje, ljudi njima masovno koriste i tokom grejne sezone.

Krenimo onda s tim aparatom koji smo počeli da koristimo „na hlađenje“ čim je napolju živa prešla 27. ili 28. podelak termometra.

Odmah u startu da budemo načisto, u suštini ne „troši“ vam pare klima-uređaj nego – objekat. Klima-uređaj samo oduzima višak toplote (ili hladnoće) koji uđe kroz stakla, plafon, zidove… ali i kojem doprinose šporet, frižider, sijalice, televizor... sami ukućani. Zbog toga nema ni prave uštede ako sam objekat nije dobro izolovan, pa mu nije potrebno veliko hlađenje ili zagrevanje.

Sam klima-uređaj, a uzmimo da je prosečne snage od 3,5 kW, različito troši kada postiže željenu temperaturu i kada je održava. Kada rashlađuje, to je 1,2 kWh, odnosno 12,4 dinara po satu, a kada održava, samo 350 vat-časa po satu, ili 3,6 dinara.

Profimedia

I tu je, u toj razlici troška rashlađivanja i održavanja, naša prilika za uštedu. A to zavisi od dva vrlo različita parametra. Prvi je objektivan i psihološki – koliko želimo da nam bude stepeni u stanu. Kažu da svaki stepen više razlike između spoljne i unutrašnje temperature donosi 10 odsto veću potrošnju energije.

Drugi parametar je objektivan – a to je kakav klima-uređaj imamo. Oni inverterski, posebno oni sa kompresorom renomiranih proizvođača iz Japana, troše od 30 do 50 odsto struje manje nego one „obične“ klime, a pogotovo „kineske“. Takođe je bitno i kojeg je „razreda“ klima, pa bi trebalo kod kupovine gledati bar one sa novom oznakom „B“ (jednakom ranije najvišoj A+++).

Čak i kada imate visokoenergetski uređaj, pitanje je koliko će vam raditi dnevno. Ako stan (nepotrebno) rashlađujete 12 sati dnevno, to činite samo četiri sata, mesečna ušteda u struji je 870 dinara. Uz to, kod klimatizacije stana lako se može primeniti još jedan trik. Uporedo sa klima-uređajem povremeno koristite i prenosive ili plafonske ventilatore. Pomoću njih se rashlađeni vazduh širi kroz kuću mnogo brže i efikasnije.

Brinuti o bojleru, i pažljivo s prekidačem

Kod bojlera je problem što porodica sa četiri i više članova nema baš mnogo načina da uštedi struju. Bojler u kupatilu je „krivac“ za trošak oko 15 odsto ukupne električne energije koju potroši jedno domaćinstvo.

Šta se može učiniti da se taj trošak smanji? Prema nekim računicama upućenih, redovnim čišćenjem kazana može da se godišnje smanji potrošnja struje samog bojlera za 20 odsto. Ako četvoročlano domaćinstvo mesečno troši oko 420 kilovat-časova struje, i za to plaća oko 4.300 dinara, ta ušteda na bojleru bi mogla da iznosi oko 130 dinara mesečno.

Profimedia

Racionalnim korišćenjem bojlera ušteda bi mogla da bude još veća. U kupatilu nam se nalaze bojleri zapremine od 50 do 80 litara, snage od 1,5 do dva kilovata (kW), a u kuhinji bojleri zapremine do 10 litara, od dva kilovata snage. Oni samo na održavanje toplote vode dnevno potroše 1,3 sata rada, kao i dodatno 1,5 sati po jednom „pražnjenju“ zbog tuširanja.

Za četvoročlanu porodicu, sa dva „pražnjenja“ dnevno, to je 1.330 dinara mesečno. Sa racionalnom potrošnjom i uključivanjem bojlera po potrebi (sat vremena pre tuširanja), deo računa po ovom osnovu bi bio pet puta manji, izračunali su na sajtu Mojaradionica.com.

To bi sa sadašnjim cenama bilo 270 dinara mesečno, ili 400 dinara ukupno ako smo čistili kazan.

Sa uštedom na klimi, ovo zajedno daje gotovo 1.300 dinara uštede, i to sa sadašnjom cenom od 10,3 dinara. Ako ona bude samo 20 odsto veća, ušteda ide na 1.600 dinara.

Posle ova dva velika „celogodišnja“ potrošača možete se dalje pozabaviti i veš-mašinom i mašinom za sudove (rad samo noću), ali i onim uređajima koji rade, neretko uprazno, gotovo non-stop - televizorima i kompjuterima.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi