Kako rešiti problem oronulih fasada u Beogradu? Najčešće prepreke - novac, nerešeni vlasnički odnosi i nemarnost pojedinih stanara

Oronule fasade u Beogradu mogu se videti na skoro svakom ćošku, pogotovo u centru grada gde postoje mnoge zgrade koju su stare po nekoliko decenija i koje vape za rekonstrukcijom.

Naime, fasade koje su zrele za sanaciju predstavljaju veliki problem i potencijalno mogu da ugroze živote građana, a prema procenama stručnjaka, samo u prestonici treba da se rekonstruiše njih nekoliko hiljada. Međutim, mnogim stambenim zajednicama je teško da sakupe novac za preko potrebnu obnovu.

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada jasno je definisano da je obaveza svih stanara da učestvuju u održavanju zgrade, rekonstrukciji fasade i popravci lifta, ali u praksi ne ide baš sve tako glatko kao što bi trebalo da bude, a najveći problem su novac, nerešeni vlasnički odnosi, kao i nezainteresovanost pojedinih stanara. 

24sedam/Danilo Krša

Uglavnom najveći problem za stanare predstavlja prikupljanje novca, jer, prema procenama stručnjaka, rekonstrukcija fasade prosečne četvorospratnice u Beogradu košta između 15.000 i 20.000 evra.

Ako stanari imaju problem sa registrovanjem stambene zajednice, potrebno je da komunalna inspekcija izađe na teren i jednim rešenjem registruje prinudnu upravu, a onda da prinudni upravnik započne proces sanacije fasade.

- Ukoliko dođe do narušavanja javne bezbednosti, odgovorni su svi vlasnici, bez obzira na to što stambena zajednica nije registrovana, odnosno nije joj dodeljena prinudna uprava. To ne sprečeva stanare da između sebe izaberu upravnika, nekog odgovornog ko će da sprovede procese održavanja zgrade, kako tekućeg, tako i investicionog - rekao je nedavno predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Ljubiša Banovački.

Ko snosi troškove i krivicu ako fasada padne?

Stanimir Spasić iz Udruženja profesionalnih upravnika Srbije za 24sedam objasnio je kakva je procedura u ovakvim slučajevima.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Za održavanje fasade na zgradi zadužena je stambena zajednica. Ukoliko fasada padne i nekoga povredi ili ošteti nečiji automobil, odgovorni su svi stanari, dok se ne utvrdi, ukoliko postoji, pojedinačna odgovornost vlasnika posebnog dela ili samostalnog dela koji je prouzrokovao štetu. U slučaju kada se radi o elementarnoj nepogodi koja predstavlja višu silu, potrebno je dokazati da je šteta nastala iz propusta, odnosno lošeg održavanja - kaže Spasić.

On ističe da je za utvrđivanje odgovornosti i krivice nadležan sud, a ukoliko se nekom građaninu dogodi da bude povređen u ovakvom slučaju, potrebno je da ode na lekarski pregled, a nakon toga da se sa kompletnom lekarskom dokumentacijom obrati sudu.

Spasić naglašava da je upravnik zgrade sa sebe skinuo odgovornost time što je nakon saznanja i upoznavanja sa problemom predložio na sednici skupštine stanara način i metod rešavanja, odnosno saniranja problema.

Privatna arhiva/Stanimir Spasić

- Ukoliko skupština stanara svesno ne prihvati predlog upravnika, onda ona snosi odgovornost za eventualnu štetu trećim licima - zaključio je Spasić.

Fasada u Dobračinoj decenijama u lošem stanju

Fasada zgrade Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Dobračinoj ulici broj 16 decenijama je u katastrofalnom stanju i gotovo svakodnevno preti zaposlenima i slučajnim prolaznicima da deo betona padne na njih i povredi ih. 

24sedam/Katarina Mihajlović

Prema rečima Predraga Todorovića iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta, oni više od 20 godina pokušavaju da dobiju pomoć od nadležnih u cilju obnove fasade koja već dugo propada.

- Duže vreme smo u pregovorima sa Gradom Beogradom, jer se zgrada nalazi u katastrofalnom stanju. Bezbroj puta smo se obraćali i Ministarstvu prosvete, i opštini Stari grad, i Skupštini grada Beograda povodom obnove fasade, nema gde nismo urgirali, ali konkretan odgovor nikada nismo dobili - rekao je on za 24sedam.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi