Devet godina posle Gadafija: Ko jedini može da izbavi Libiju iz haosa u kojem se nalazi

Ni devet godina posle ubistva Muamera el Gadafija situacija u toj zemlji nije ni nalik onoj pre njegove vladavine, a mogla bi se opisati samo jednom rečju – haos. Državom i dalje vlada bezakonje, nasilje, trgovina robljem, a migranti iz te zemlje su se praktično “rasuli” po Evropi. Sada, u Libiji zakone donose dva parlamenta, dve vlade, dok se veliki broj milicija bori za prevlast.

– Postoji zavera da se kontroliše libijska nafta i da se kontroliše libijska zemlja, da se Libija još jednom kolonizuje. To je nemoguće, nemoguće. Borićemo se do poslednjeg muškarca i žene da odbranimo Libiju od istoka do zapada, od severa do juga – rekao je Gadafi u jednom od poslednjih obraćanja.

Ako je suditi po izjavi Ahmed Gadaf el Dama, rođaka bivšeg vođe Muamera el Gadafija, jedina preostala osoba koja može da izvede Libiju iz haosa je Sejf el Islam Gadafi.

On je govorio o sinu bivšeg libijskog vođe, ali i razgovorima o budućnosti Libije koji su planirani u Tunisu, ovaj put pod okriljem UN.

Gadaf el Dam, koji je bio blizak saradnik Moamera el Gadafija, kaže da takvi razgovori ne mogu rešiti probleme u Libiji, jer se njihovo rešenje može naći jedino unutar zemlje.

– Na takvim pregovorima nije zastupljeno 70 odsto Libijaca, dok neki koji učestvuju zapravo treba da budu u zatvoru. Sve što se dogodilo u libijskom konfliktu od 2011. godine je neprestani pokušaj da se Libija uvuče u još veći haos i da se zemlja podeli. Postizani su ponižavajući dogovori sa različitim zemljama koje ranije ne bi smele ni da se primaknu Libiji, a sada žele da uđu u nju i da dominiraju Afrikom. Sejf el Islam je trenutno jedini kandidat koji može da ponudi realan plan za izlazak iz haosa i spreman je da u tom smeru vodi zemlju – tvrdi on.

Dok se ne održe predsednički izbori u Libiji, neizvesnost za budućnost te države je sve veća. Međutim, nije oduvek bilo tako, bar ne u periodu kada je ovom državom vladao Sejfov otac, Muamer el Gadafi, koji je ubijen 20. oktobra 2011, a kojeg je  Zapad okarakterisao kao “jednog od najvećih diktatora svih vremena”.

Ko je stvarno bio Gadafi?

Vojni oficir po obrazovanju, Gadafi je vladao Libijom 42 godine, a došao je na vlast 1969. kada je uz pomoć Saveza slobodnih oficira izvršio puč i srušio kralja Idriza. Odmah nakon toga, preimenovao je državu u Socijalističku narodnu libijsku arapsku džamahiriju i uspostavio socijalistički režim, kakav do tada nije viđen.

Do poslednjeg dana vladavine insistirao je na ujedinjenju afričkih zemalja, nešto poput EU.

Iako predstavljen kao beskrupulozan diktator Muamer el Gadafi je od Libije, koja je bila jedna od najsiromašnijih zemalja, stvorio naciju sa najvišim standardom u Africi.

Prema sistemu koji je Gadafi razvio dolaskom na vlast, obrazovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni u Libiji. Pre dolaska Gadafija na vlast, samo 25 odsto stanovništva bilo je pismeno. Danas 83 odsto Libijaca čita i piše, a 25 odsto ima fakultetsku diplomu.

Malo je poznato da u Libiji nisu postojali računi za struju, a nisu postojale ni kamate na kredite u bankama koje su sve bile državne.

Ukoliko bi Libijac poželeo da se školuje u inostranstvu ili bi mu bilo neophodno lečenje van granica zemlje, imao bi novčanu pomoć države koja bi plaćala sve troškove i još bi davala po 2.300 američkih dolara za smeštaj i prevoz.

Država je čak pomagala i u kupovini kola, inače jeftinijih nego u Evropi, pa je subvencionisla kupovinu sa 50 odsto učešća. A kad se već kupe kola, sa benzinom nema problema, jer je gorivo u Libiji koštalo 0,14 dolara za litar, što je bilo jeftinije od vode. I hleb je bio praktično besplatan sa cenom od 0,15 dolara za 40 vekni.

Gadafi je znao da je za pustinjsku zemlju voda najbitnija pa je napravio veliki vodovod kroz Saharu koji je spojio Tripoli, Bengazi i Sirt i tako omogućio nesmetano snabdevanje, ali i porast gradske populacije. Nažalost, ovaj vodovod je dobrim delom uništen tokom NATO bombardovanja.

Kraj jedne ere – kraj Gadafijeve Libije

U istočnoj Libiji su 2011. godine izbili protesti protiv korupcije i nezaposlenosti. Događaji su prerasli u građanski rat, a nakon višenedeljnih sukoba, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 17. marta 2011. odobrio uspostavljanje zone zabrane leta iznad Libije što je dovelo do višemesečnih vazdušnih udara u ovoj zemlji, najpre pod vođstvom nekoliko zapadnih zemalja, a potom i NATO-a.

Uprkos relativno neutralnom tonu rezolucije, udari su bili usmereni isključivo protiv snaga pod komandom Gadafija.

Nekoliko meseci, zaraćene strane su kontrolisale različite delove zemlje. U ofanzivama koje su usledile Gadafijeva struja je slabila, da bi u onoj poslednjoj, došlo do opsade Tripolija, te hapšenja i smrti višedecenijskog libijskog vođe, njegovog sina Mutasima, kao i nekoliko ljudi iz njegovog okruženja.

Libija danas – jedna država, dve vlade

Zapadne zemlje, Turska, Katar i Ujedinjene nacije podržavaju vladu u Tripoliju, na čijem je čelu premijer Fajez Al Saradž.

Istok zemlje kontrolišu druga vlada i Libijska narodna armija, kojom komanduje general Halifa Haftar. Ovu stranu podržavaju najsnažnije zemlje u regionu kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat.

Rusija podržava generala Haftara i održava odnose sa “zapadnom” vladom.

Zapadne zemlje nisu imale milosti prema Gadafijevom režimu, a tome najbolje svedoči izjava nekadašnje državne sekretarke SAD Hilari Klinton.

Upitana u jednom intervjuu da prokomentariše ubistvo Gadafija u Libiji, ona se nasmejala i odgovorila:

– Došli smo, videli smo, on je umro – a onda se nasmejala i prokomentarisala kako to sigurno ima veze s njenom posetom Libiji.

Britanski BBC objavio je snimak posljednjih trenutaka života Gadafija u prilogu “Lov na Gadafijev zlatni pištolj”. Na snimku se vidi razularena masa koja ga je teško mučila, a na kraju i ubila, a Ujedinjene nacije su još tada zatražile zvaničnu istragu zbog smrt libijskoj lidera “jer bi ona mogla da bude ratni zločin”.

Hjuman rajts voč u svom izveštaju na 50 stranica pod nazivom “Smrt diktatora: Krvava osveta u Sirtu” koji je objavljen 2012. detaljno je opisao kako je Gadafi preživljavao poslednje sate života. Izveštaj je zasnovan na svedočenju očevidaca i fotografijama koje su snimljene mobilnim telefonom u trenutku kada su pobunjenici uhvatili tadašnjeg lidera i surovo ga tukli i maltretirali.

Izveštaj je pokazao da je Gadafi umro od posledica probadanja bajonetom i stravičnog zlostavljanja, zbog čega je teško iskrvario. Prema tom izveštaju, bivši libijski vođa je verovatno već bio mrtav kada je jedan od pobunjenika iz zlatnog pištolja, koji je kasnije postao simbol ovog događaja, ispalio metak u njegovo čelo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi