Zapanjujuće istraživanje: Najnovija studija o vezi neandertalaca i savremenog čoveka!
Iako je istraživanje u vrlo ranoj fazi, naučnici su otkrili da su moždana tkiva neandertalaca uticala na način na koji mozak savremenog čoveka sada funkcio
Mozak naših davno izumrlih rođaka nije sačuvan u fosilnim arhivama, što onemogućava saznanje po čemu se savremeni ljudski mozak razlikuje od mozga neandertalca. Iz fosilizovanih lobanja znamo da im je mozak bio veliki – malo veći od našeg, ali nam one malo govore o njegovoj neurologiji i razvoju.
Zato su naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu smislili interesantan način da nađu odgovore na sva ova pitanja. Stvorili su grumenčiće od guste tečnosti koji predstavljaju moždano tkivo, a koji u sebi imaju geneteski modifikovani gen koji je pripadao neandertalcima i drugim arhaičnim narodima, ali ne i homo sapijensu.
Iako je istraživanje u vrlo ranoj fazi, naučnici su otkrili da su moždana tkiva neandertalaca uticala na način na koji mozak savremenog čoveka sada funkcioniše.
Pročitajte još:
– Ovde se postavlja pitanje šta nas čini savremenim ljudima – rekao je Alison Muotri, profesor i direktor Programa matičnih ćelija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu.
– Zašto se naš mozak toliko razlikuje od drugih vrsta, uključujući i naše izumrle rođake? – istakao je on.
Neuroarheologija
Muotri, koji je do sada na projektu proveo osam godina, svoj rad naziva „neuroarheologijom“.
– Kada pronađete komad kosti i na osnovu nje pokušate da rekonstruišete kako je to društvo živelo, šta je radilo, kako se međusobno povezalo – pokušavate da razumete um. Isto radimo i na genetskom nivo – tvrdi profesor.
Rad kombinuje tri najsavremenija područja nauke: sekvenciranje DNK naših predaka, uređivanje gena CRISPR i organoide – minijaturne organe napravljene u laboratoriji od matičnih ćelija pojedinaca.
Moždani organoidi neandertalaca izgledaju drugačije od savremenih organoida ljudskog mozga – imaju drugačiji oblik i razlikuju se u načinu na koji se njihove ćelije razmnožavaju.
Ti moždani organoidi imaju “oblik kokica”, u poređenju sa zaobljenijim, ravnomernijim oblikom organoida modernih ljudi, rekao je Muotri. Njegov tim je takođe primetio da su neuroni u organoidima neandertalaca sazrevali brže od modernih ljudskih.
Profimedia
– U neuronima neandertalaca vidimo više aktivnosti nego kod modernih ljudi. To definitivno nismo očekivali – ističe Muotri, i dodaje da je sličnu aktivnost primetio u svom prethodnom radu na organoidima šimpanze.
– Beba šimpanza može nadmudriti ljudsko novorođenče. Treba nam vremena da negujemo svoje bebe dok se ne osamostale. To ne vidimo kod drugih vrsta. Mislim da je ovo što vidimo ovde nešto slično – ističe on.
Međutim, Muotri je naglasio da je ovo donekle samo pretpostavka. Organoidi nisu isti kao oni u pravom mozgu, a nedostaju im i veze sa drugim organima.
– Sve ove razlike koje vidimo u ranim fazama mogle bi nestati, jer mozak ima načina da to nadoknadi.
– Ali znamo da vrlo rane, suptilne promene u razvoju mozga mogu rezultirati posledicama po mozak odraslih. Uzmimo, na primer, gene povezane sa autizmom – zaključio je on.
“Nikad nećemo znati pravu istinu, uvek ćemo nagađati”
Uređivanje gena nije savršen proces, a umetanje arhaičnog gena u ljudske ćelije ne prikazuje kakav je zapravo bio neandertalski genom, rekao je Toni Kapra, vanredni profesor epidemiologije i biostatistike u Institutu za računarske zdravstvene nauke u Bakru na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.
Kapra nije bio uključen u studiju, ali kaže da se iz ovog istraživanja ne mogu utvrdititi mnoge stvari.
– Ova promena se procenjuje u kontekstu ljudskog genoma, tako da se arhaična varijanta na genetskoj pozadini ne odražava na to kakav je bio neandertalski genom – dodaje on.
Ipak, Kapra je bio uzbuđen istraživanjem koje je objavljeno u četvrtak u časopisu “Science”. Međutim, upozorio je da ne treba očekivati da postoji jedna magična varijanta koja nas je učinila ljudima ovakvima kakvi smo danas.
Profimedia
– Većina osobina koje nas čine modernim ljudima u poređenju sa neandertalcima (ili čak šimpanzama) vrlo je genetski složena – rekao je Kapra.
– Hiljade delova našeg genoma doprinose neurorazvoju i spoznaji. Organoidi su uzbudljivi jer nam omogućavaju da testiramo varijante u složenijim postavkama od pojedinačnih ćelija, ali na kraju ćemo morati da u potpunosti “neandertalizujemo” organoid.
Ipak, Muotri želi da pogleda ostalih 60 gena koje je tim identifikovao. Da bi to uradio, osnovao je novu laboratoriju pod nazivom “UC San Diego Archealization Center”. Nedavna arheološka otkrića sugerišu na to da su neandertalci imali iste kognitivne sposobnosti kao i rani moderni ljudi, ali, poput fosila i kamenih predmeta, malo je verovatno da će “neuroarheologija” moći da pruži konačne odgovore, rekao je Kapra.
– Nikada nećemo moći ponovo stvoriti ekološki i socijalni kontekst u kojem su živeli ti pojedinci ili su se dogodili ti događaji. Životna sredina je toliko bitna za oblikovanje načina na koji se genomi izražavaju da ćemo uvek morati da nagađamo – rekao je on.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari