Nemačka i Italija ponovo žele savez: Šolc i Dragi traže zajednički jezik, a između njih stoji veliki problem

Nemačka i Italija obećale su u ponedeljak da će raditi na čvršćem savezu i jedinstvu, a ova najava mogla bi da preoblikuje centre moći Evropske unije.

Ipak, već u samom startu pojavio se ne tako mali problem: novac.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Rimu nemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi pričalo su o odstupanju u pogledu toga da li reformisati pravila o dugu EU - spornoj temi u vreme pandemije i borbe sa klimatskim promenama. Ipak, složili su se da treba „intenzivirati i unaprediti“ saradnju EU u oblastima kao što su modernizacija industrije, digitalizacija i klimatske promene, uz napomenu da se radi na trajnijim strukturama za saradnju.

- Potrebna nam je jaka i bolja Evropska unija, i za naše dve zemlje je od najveće važnosti da osiguraju da to zaista bude tako - rekao je Šolc novinarima, i dodao da će Berlin i Rim raditi na akcionom planu za produbljivanje budućnosti te saradnje, ukazavši i na mogućnost zajedničkih konsultacija nemačko-italijanske vlade čim to dozvoli situacija sa koronavirusom.

Dragi je potvrdio Šolcove reči, tvrdeći da je neophodno da se radi zajedno na jačanju evropskih integracija, a ako je moguće, i da se ubrza proces integracija.

AP Photo/Guglielmo Mangiapane,Pool

Prijateljske reči će se proširiti Evropskom unijom, jer povećavaju izglede da se Italija pridruži čvrstom savezu Nemačke i Francuske kako bi se stvorio trojac moći. Prošlog meseca Italija i Francuska potpisale su sporazum o saradnji, dok se dugogodišnje partnerstvo Nemačke i Francuske temelji na sporazumima iz Jeliseja i Ahena. Zvaničnici su rekli da je cilj novog nemačko-italijanskog „akcionog plana“ da posluži kao karika koja nedostaje u trouglu koji uključuje Berlin, Pariz i Rim. Cilj je, kako su istakli, zajedničko unapređenje evropskih politika nakon Bregzita.

Pitanje novca

Šolcov put u Rim, četvrtu stranu prestonicu koju je posetio posle Pariza, Varšave i Brisela, došao je mnogo ranije nego u slučaju njegove prethodnice. Angela Merkel je posetila London, Vašington i druge međunarodne prestonice pre nego što je stigla u Rim.

Italija i Nemačka se tokom godina nisu uvek sastajale oči u oči, što zbog frustracija zbog upravljanja migracijama, što zbog visokog duga Italije i njene nesposobnosti da sprovede strukturne reforme.

Dragijev dolazak na mesto premijera pomogao je u ublažavanju nekih od ovih pitanja, ali ne svih. U ponedeljak se dva lidera nisu složila oko pitanja o reformi pravila o dugu EU, što je važno i prioritetno pitanje dok se traže načini da se osnaži ekonomija nakon pandemije i podstaknu investicije koje ne utiču na životnu sredinu.

Činilo se da su Šolc i Dragi podeljeni oko pitanja na koji način da se nastavi sa francusko-italijanskim planom da se određene investicije izuzmu iz ograničenja potrošnje EU. Prema trenutnim pravilima, godišnji deficit zemlje ne sme da pređe tri procenta ekonomske proizvodnje i njen ukupni dug ne sme biti veći od 60 procenata te proizvodnje.

AP Photo/Olivier Matthys

Dragi je govorio o neophodnim promenama u vezi sa budžetskim pravilima i pravilima o državnoj pomoći kako bi bili koherentni sa ciljevima koje je EU postavila u oblastima životne sredine, borbe protiv klimatskih promena i digitalizacije, ali i u oblasti odbrane.

Šolc je, međutim, reagovao hladno na Dragijeve predloge. On je ponovio svoj dugogodišnji stav da su postojeća pravila EU o dugu uvek pokazivala veliku fleksibilnost i da je i dalje pokazuju.

- Pokazali smo šta možemo da uradimo, u okviru pravila koja imamo, i zato ćemo moći da ih koristimo za budućnost. Ona su dobra osnova za ovo - istakao je Šolc.

On je takođe rekao da je EU već obezbedila mnogo svežeg novca zemljama, misleći na fond EU za oporavak od 800 milijardi evra, kao i 300 milijardi evra dodatne pomoći kroz kredite i novu šemu za nezaposlene.

- Mnogo novca je već razdeljeno u Evropi. I prva ambicija koju sada treba da imamo jeste da ga iskoristimo - rekao je nemački kancelar.

Dragi je, sa druge strane, pokušao da zvuči optimistično, pričajući da je moguće da će naći zajednički jezik sa Šolcom.

- Mislim da će doći do približavanja stavova. Prema mom mišljenju, biće dogovora - zaključio je italijanski premijer.

AP Photo/Guglielmo Mangiapane,Pool

Vlada koju predvodi Šolc već je nagovestila izvesnu opreznu otvorenost prema reformi pravila vezanih za potrošnju EU. Vladin tropartijski koalicioni sporazum zahteva da fiskalna pravila EU budu „jednostavnija i transparentnija“, kao i da ih Brisel doslednije sprovodi, ali isti sporazum takođe naglašava fleksibilnost sadašnjih pravila. Šolcov ministar finansija potiče iz fiskalno konzervativne stranke, a sam Šolc je fiskalno konzervativniji od baze svoje Socijaldemokratske partije.

Dragi je, sa druge strane, daleko otvoreniji.

Prošle nedelje, italijanski premijer rekao je donjem domu italijanskog parlamenta da pravila o budžetu EU nisu funkcionisala, da su pogoršala stvari, nisu podržala zemlje kojima je to potrebno i da bi ionako bila promenjena, dodajući da je posvećenosti digitalnoj i zelenoj tranziciji nespojiva sa starim pravilima.

Ipak, Dragi se u ponedeljak ponašao uzdržano, odbijajući duhovitom opaskom novinarsko pitanje o fiskalnim reformama.

- Nisam baš kompetentan, prepustiću reč kancelaru - izjavio je on, što je izazvalo smeh u prostoriji.

Šolc se odmah usprotivio, rekavši da je Dragi veoma kompetentan.

Zapravo, obojica imaju iskustva kada su finansije u pitanju. Šolc je bio ministar finansija tri godine pre nego što je postao kancelar, dok je Dragi vodio Evropsku centralnu banku od 2011. do 2019. godine.

AP Photo/Andrew Medichini

- Italija sebe može smatrati srećnom što ima tako kompetentnog čoveka na svom čelu - istakao je Šolc.

Oba lidera su takođe iznela pomalo različite stavove o tome da li da se zadrži uslov jednoglasnosti EU pri donošenju finansijskih i spoljnopolitičkih odluka.

Nemački političari su u više navrata izražavali frustraciju zbog pristupa koji je ponekad ometao čak i sposobnost bloka da izdaje saopštenja. Na primer, blokirana je izjava o aktivnostima Kine u Hongkongu, posle čega je počelo da se priča o tome da bi takve odluke u određenim situacijama trebalo da donosi „kvalifikovana većina“.

- Mi bismo voleli da je moguće da većina donosi odluke. Ali to sigurno neće skoro biti na dnevnom redu. Uostalom, o tome moramo da postignemo konsenzus sa svima u Evropi - kazao je Šolc.

Dragi je, sa druge strane, upozorio da takve rasprave nisu lake. 

- Ako razmislite o tome šta znači odbacivanje jednoglasnosti kada treba da se donese odluka o slanju sopstvenih vojnika na bojno polje, shvatićete da je to prilično kompleksno - istakao je premijer Italije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi