Kako je došlo do sukoba Poljske i Belorusije i ko ima koristi od koškanja između ove dve države

Poljska se trenutno suočava sa svojevrsnim vanrednim stanjem. Hiljade migranata koji žele da pređu granicu sa Belorusijom postavili su kamp u brezovim šumama koje se nalaze na granici između dve zemlje, a do sada je, prema izveštajima, pokušavajući da uđe u zemlju, poginulo devet osoba, dok poljski graničari kažu da je od avgusta bilo više od 30.000 ilegalnih pokušaja da se pređe granica.

Poljska je pojačala bezbednosne snage duž granice, a na snimku koji se nedavno pojavio mogu se videti desetine poljskih oficira kako formiraju zaštitnu barijeru kako bi sprečili migrante koji su srušili ogradu od bodljikave žice da pohrle u zemlju.

Haos je usledio nakon što je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko odlučio da pomogne hiljadama očajnih ljudi koji žele da uđu u EU kako bi se na taj način „odužio" bloku za sankcije koje su nametnute njegovoj zemlji i saveznicima zbog gušenja prošlogodišnjih protesta na koje su izašli oni koji su bili nezadovoljni rezultatuma predsedničkih izbora.

Sa druge strane, kriza dolazi u nepovoljnom trenutku za poljsku vladajuću stranku Pravo i pravda (PiS).

PiS je pao na anketama nakon pooštravanja zakona o abortusu, koji ogorčeni građani vide kao krivca za smrt mlade žene od septičkog šoka nakon što su lekari odložili njen abortus. Hiljade ljudi izašlo je na ulice gradova širom zemlje da protestuje protiv vladajuće stranke i politike koja proističe iz njenog bliskog saveza sa Rimokatoličkom crkvom.

Leonid Shcheglov/BelTA via AP

Nova istraživanja pokazala su da PiS podržava 32,5 odsto građana i da je to i dalje najpopularnija stranka u zemlji, ali da bi bila iza dve vodeće opozicione stranke ukoliko bi došlo do njihovog udruživanja.

Vanredna situacija na granici služi da se skrene pažnja sa pitanja abortusa, dok stranka jača zbog toga što njeni glasači ne žele veći priliv migranata, što vladi daje oružje da još jednom nadmaši opoziciju.

Pokušaje Varšave da odbrani svoju granicu podržale su zemlje i institucije koje su inače u sukobu s poljskom vladom zbog ustiska da zemlja nazaduje na polju demokratije i vladavine prava. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovarala je u ponedeljak sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim kako bi izrazila svoju solidarnost.

Poljski mediji su se obrušili na opoziciju, ističući da ona „podržava migrante i Lukašenka", a i sami političari PiS-a i njihovi saveznici pokrenuli su ozbiljne napade.

Teška pozicija

Problem za opoziciju predstavlja to što nije smislila način da se pozabavi situacijom na granici. Oštar pristup vlade obezbeđivanju granice veoma je popularan, ali su mnogi opozicioni birači zabrinuti zbog humanitarnih aspekata.

Mateuš Moravjecki i Ursula fon der Lajen; Profimedia

Neki levičari pozivaju da migranti budu primljeni u Poljsku i da im se dodeli azil, dok su drugi oprezniji, ali i dalje ne zagovaraju oštru graničnu politiku kao PiS.

Nekoliko opozicionih poslanika, koje je pogodilo to što su ljudi u takvim uslovima zarobljeni u pograničnoj zoni bez skloništa, hrane i toplote, pozvalo je na velikodušnost.

Neki su čak otišli ​​u zatvorenu graničnu oblast, zonu široku tri kilometra duž poljsko-beloruske granice, da bi pokušali da pomognu migrantima. Donald Tusk, lider opozicione stranke Građanska platforma, bio je oprezniji u svom pristupu. On je osudio vladu zbog načina na koji vodi svoju graničnu politiku, ali je insistirao da je ispravno što pokušava da zaustavi ulazak hiljada migranata bez dokumenata.

- Granice Poljske moraju biti zapečaćene i dobro zaštićene - rekao je on u avgustu kada je kriza počela.

Međutim, istog meseca imao je potpuno drugačiji stav.

- To su siromašni ljudi koji traže svoje mesto pod suncem - izjavio je on u onlajn snimku.

U ponedeljak se direktno obratio Moravjeckom, rekavši mu da „migranti nisu političko zlato".

Tanjug/Leonid Shcheglov/BelTA via AP

Zamenik ministra unutrašnjih poslova Pavel Šefernaker odgovorio je Tusku jednom rečju: „Podlac“.

- Opoziciji možemo da zahvalimo na masovnom prelasku migranata preko granice nakon što su tražili da ih primimo i pljuvali na granicu i na poljsku vojsku - tvitovao je Adam Andruškevič, poslanik PiS-a.

To stavlja opoziciju u težak položaj. Ona mora ili da odustane od kritike vladajuće stranke i da podrži pohvale koje je vlada izrekla vojci i njenim pokušajima da zaštiti granicu ili da rizikuje da bude optužena za izdaju i izgubi birače koji su zabrinuti zbog nekontrolisanog priliva migranata.

Sa druge strane, vlada ostaje pri svojim čvrstim stavovima, a parlament bi trebalo da održi posebnu sednicu na kojoj će raspravljati o krizi. 

Kako se sve odvijalo?

• 23. maj 2021 - Beloruske vlasti su alarmirale irski putnički avion, upozorivši ga na bombu, zbog čega je on sleteo na aerodrom na kom uhapšen opozicioni novinar koji se nalazio u njemu. Taj potez su osudile Evropska unija i Sjedinjene Američke Države.

Leonid Shcheglov/BelTA via AP

• 26. maj 2021 - Lukašenko saopštava da njegova zemlja više neće sprečavati migrante da prelaze njene granice u zemlje članice EU, Poljsku, Litvaniju i Letoniju.
• 24. jun 2021 - EU je prvi put uvela velike ekonomske sankcije Belorusiji, ciljajući njene glavne izvozne proizvode.
• 9. jul 2021 - Litvanija je počela da gradi barijeru od žilet-žice na granici sa Belorusijom dugoj 550 kilometara pošto je optužila beloruske vlasti da migrante ilegalno prebacuju preko njenih granica u EU.
• 19. jul 2021 - Pogranična agencija EU, Fronteks, najavila je raspoređivanje 60 graničara sa helikopterima i vozilima na granici Litvanije sa Belorusijom nakon porasta broja ilegalnih prelazaka.
• 9. avgust 2021 - Poljska je prijavila rekordan broj migranata koji prelaze granicu iz Belorusije.
• 10. avgust 2021 - Letonija je proglasila vanredno stanje duž svoje granice i počela da vraća migrante nazad u Belorusiju.
• 10. avgust 2021 - Litvanija odlučuje da podigne visoku ogradu kako bi sprečila ilegalne prelaze granice.
• 23. avgust 2021 - Poljska saopštava da će izgraditi visoku čvrstu ogradu duž granice sa Belorusijom.
• 2. septembar 2021 - Poljska je proglašava vanredno stanje u dva regiona koji se graniče sa Belorusijom.

Tanjug/Leonid Shcheglov/BelTA via AP

• 8. septembar 2021 - Belorusija kaže da bi mogla da zamrzne sporazum sa EU o povratku migranata koji su ušli u blok preko njene teritorije, navodeći „neprijateljske akcije” Brisela.
• 20. septembar 2021 - Tri osobe su umrle nakon što su iz Belorusije ušle u Poljsku, a četvrta je pronađena mrtva na beloruskoj strani granice.
• 8. oktobar 2021 - Poljska optužuje beloruske službe da ispaljuju metke, verovatno ćorke, na njene trupe i poziva izaslanika Minska u Varšavi.
• 14. oktobar 2021 - Poljska je usvojila zakon koji dozvoljava vraćanje migranata na granicu.
• 3. novembar 2021 - Poljska kaže da su neidentifikovane uniformisane osobe naoružane dugim puškama prešle na poljsku teritoriju iz Belorusije.
• 8. novembar 2021 - Poljske vlasti optužuju Belorusiju da priprema veliku provokaciju, nakon izveštaja da stotine migranata idu ka poljskoj granici.
• 9. novembar 2021 - Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov predlaže EU da razmotri da ponudi finansijsku pomoć Belorusiji sa ciljem da se migranti spreče da pređu granicu, u skladu sa sličnim sporazumom koji je blok isposlovao sa Turskom.
• 10. novembar 2021 - Državni pogranični komitet Belorusije saopštio je da su tokom noći zatekli migrante koje su pretukle poljske snage bezbednosti. Pretučenim migrantima je odmah pružena lekarska pomoć.

Reakcija Belorusije

Vlada beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka više puta je negirala da je doprinela migrantskoj krizi, okrivljujući Zapad za prelaze i tretman migranata.

Tanjug/Nikolay Petrov/BelTA Pool Photo via AP

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov branio je u ponedeljak postupanje Minska po pitanju migranata, rekavši da Belorusija preduzima sve neophodne mere da deluje legalno.

- Stranci koji se nalaze blizu granice sa Poljskom izražavaju nameru da uđu na teritoriju susedne zemlje i iskoriste svoje pravo da podnesu zahtev za status izbeglice u EU. Svi ovi ljudi, uključujući žene i decu, ne predstavljaju bezbednosnu pretnju i ne ponašaju se agresivno - naveo je Državni granični komitet Belorusije u saopštenju na Fejsbuku.

Isto telo dodalo je da ne isključuje provokaciju sa poljske strane.

- Uzimajući u obzir izjave poljskih zvaničnika o koncentraciji oružanih snaga i opreme u blizini granice, ne isključujemo provokativne akcije poljske strane koje imaju za cilj da opravdaju upotrebu fizičke sile i specijalnih sredstava protiv izbeglica - istaknuto je u saopštenju.

U kasnijoj izjavi Komitet je dodao: „Situacija na belorusko-poljskoj granici ostaje izuzetno napeta. Više od 2.000 izbeglica, uključujući značajan broj žena i dece, nalazi se ispred poljskih barijera duž granice... Izbeglice su nekoliko puta pokušale da obaveste poljsku stranu da su napustili svoje zemlje jer su im životi u opasnosti“.

Zatim je optužio poljske snage bezbednosti da su koristile suzavac na migrantima i da „avijaciju upotrebljavaju za vršenje psihološkog pritiska“, zbog čega su neki migranti napali poljske barijere.

Leonid Shcheglov/BelTA via AP

Dobrotvorne organizacije kažu da se migranti suočavaju sa iscrpljujućim uslovima pokušavajući da pređu granicu iz Belorusije po hladnom vremenu i da nemaju dovoljno hrane i medicinske nege.

Poljske vlasti saopštile su da je na poljskoj strani granice pronađeno sedam mrtvih migranata, kao i da postoje izveštaji o još smrtnih slučajeva u Belorusiji.

Humanitarne grupe takođe optužuju poljske vladajuće nacionaliste da su prekršili međunarodno pravo na azil vraćanjem migranata nazad u Belorusiju umesto da prihvate njihove zahteve za zaštitu. Poljska, sa druge strane, kaže da su njeni postupci legalni.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi