Japan u borbi sa koronom ima jednu veliku prednost u odnosu na ostale: Zašto se bez obzira na nju njihov zdravstveni sistem urušava?

Nacionalni zdravstveni sistem Japana, koji u svetu ima najviše bolničkih kreveta po broju stanovnika, dobijao je brojne pohvale zbog načina funkcionisanja. Vlada je uspela da poboljša očekivani životni vek zahvaljujući prvoklasnom i pristupačnom zdravstvenom sistemu, ali ga je koronavirus doveo do ivice pucanja, pošto se Japan trenutno suočava sa najjačim talasom od početka pandemije.

U poslednja dva meseca broj zaraženih se duplirao, pa je Japan neočekivano brzo dostigao broj od 410.000 slučajeva. Iako je broj novozaraženih počeo da opada, sa 7.000 slučajeva dnevno u januaru, na 3.000 u prvoj nedelji februara, zdravstveni sistem i dalje je pod velikim pritiskom.

Tako je 4. februara više od 8.700 zaraženih iz 10 prefektura čekalo na mesto u bolnici ili centru za izolaciju. U nedelji pre te, bilo ih je čak 18.000. To znači da je veliki broj ljudi umro kod kuće od kovida 19, boreći se sa virusom i prenoseći ga na članove porodice.

Bez obzira na brz rast broja zaraženih u Japanu, broj inficiranih i mrtvih i dalje je mali u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, gde se svakodnevno otkrije više od 100.000 novih slučajeva.

Razrađen sistem nespreman za pandemiju

Od šezdesetih godina 20. veka univerzalni zdravstveni sistem osiguranja obuhvatao je sve građane Japana, bez obzira na prihode, ali stručnjaci tvrde da je dostupnost zdravstvene nege dovela do toga da mnogi pacijenti traže pomoć doktora češće nego što im je potrebna.

– Mi smo počeli da gledamo na zdravstvenu negu kao na vodu za piće, a sada desetine hiljada ljudi zaraženih kovidom 19 moraju da ostanu kod kuće, bez pomoći zdravstvenog sistema, ne mogu da budu hospitalizovani, pa čak ni da vide doktora. To je velikom broju Japanaca teško da prihvate – rekao je Kentaro Ivata, profesor i doktor u Univerzitetskoj bolnici Kob.

Tokom prvih talasa pandemije u Japanu većina pacijenata pozitivnih na koroanvirus automatski je smeštana u bolnice, pa mnogi građani i sad očekuju da će dobiti zdravstvenu negu, čak i oni sa blagim simptomima. Sistem je od tada promenjen i sada se ne hospitalizuju svi, ali je bez obzira na to broj zaraženih koji su smešteni u bolnice veći u Japanu nego u drugim zemljama.

Nedostaci sistema

Japan je, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), 2019. imao 13 bolničkih kreveta na 1.000 stanovnika. Poređenja radi, SAD i Velika Britanija imaju manje od tri bolnička kreveta na 1.000 stanovnika, a svetski prosek iznosi 4,7.

Pročitajte još

Zabrinjavajuće: Primio dve doze vakcine, pa se zarazio koronom!

Ipak, ove informacije treba da se uzmu s rezervom – Japan ima više od milion bolničkih kreveta za 126 miliona stanovnika, ali je većina njih rezervisana za one koji boluju od blagih bolesti, a ne za one sa kritičnim stanjima. Ova zemlja ima oko pet bolničkih kreveta na intenzivnoj nezi na 100.000 ljudi, dok Nemačka ima 34, a Amerika skoro 26.

Osoblje je drugi ključni problem japanskog zdravstvenog sistema. Prema podacima Ministarstva zdravlja, ova zemlja ima samo 1.631 specijalistu za infektivne bolesti u 8.300 bolnica, što znači da većina ustanova nema adekvatnog stručnjaka u vreme pandemije.

Japan je u prošlosti, za razliku od okolnih zemalja, uspeo da izbegne druge epidemije, kao što su SARS i MERS.

– Mnoge infektivne bolesti nisu došle do Japana, pa i zato nismo bili spremni. Nismo obučili veliki broj specijalista i nismo uvežbali bolnička odeljenja, a zdravstveni sistem nije bio spreman za pandemiju, zbog čega danas imamo ovakvo stanje – rekao je Ivata.

U mnogim ustanovama broj zaposlenih se povećao čak četiri puta od početka pandemije, ali to i dalje nije dovoljno.

Slaba reakcija

Premijer Jošihide Suga izvinio se u januaru građanima zbog toga što država nije u mogućnosti da obezbedi neophodnu zdravstvenu negu svim pacijentima.

Njegova vlada već se susrela sa kritikama zbog sporih i neodlučnih reakcija na pandemiju. Suga je krajem decembra izjavio da vanredno stanje nije neophodno, da bi ga već sledećeg meseca proglasio u Tokiju i nekoliko drugih prefektura.

Prošle nedelje japanski parlament izglasao je dva zakona koja omogućavaju kažnjavanje onih koji krše epidemiološka pravila. Prema novom antivirusnom zakonu, vlada može da zahteva od bolnica da prime zaražene ili da ih javno imenuju ako se ne pojave u bolnici.

Većina bolnica u Japanu su privatne klinike, ali veliki broj njih nema osoblje ni opremu za lečenje zaraženih koronavirusom. Prema podacima Ministarstva zdravlja, 30 odsto privatnih bolnica može da primi inficirane kovidom 19, dok uslove za to ima 84 odsto državnih bolnica.

Pročitajte još

Korona drma i japansku ekonomiju: Zbog kovida-19 bankrotiralo više od 1.000 kompanija

Zašto Japanci imaju najmanju smrtnost tokom pandemije?

Zakasnela vakcinacija

Japan je daleko iza mnogih razvijenih zemalja po broju vakcinisanih. Još uvek se ne zna kada će početi vakcinacija medicinskih radnika, ali se očekuje da će to biti krajem ovog meseca, dok će stariji građani početi da dobijaju svoje doze najranije 1. aprila.

Vakcinisanje će biti dobrovoljno, a biće veoma teško da se stanovnici zemlje koji su poznati po strahu od nuspojava ubede da bi trebalo da se zaštite. Prema jednoj skorašnjoj studiji, Japanci su među nacijama sveta koje imaju najmanje poverenja u vakcinu, jer manje od 30 odsto stanovnika smatra da je ona sigurna i efektivna.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi