Utvara na neprijateljskom terenu: Vasilij Zajcev, najbolji sovjetski snajperista i čovek zbog kog su Nemci drhtali

Vasilij Grigorjevič Zajcev bio je strah i trepet za nemačke vojnike i oficire tokom Drugog svetskog rata. Od njegove puške poginulo je nekoliko stotina Nemaca, a samo tokom Staljingradske bitke, od 10. novembra do 17. decembra 1942, ubio je 225 nemačkih vojnika i oficira i njihovih saveznika (uključujući i 11 neprijateljskih snajpera). Zbog toga je dobio zvanje Heroj Sovjetskog Saveza i proglašen je počasnim građaninom grada-heroja Volgograda.

Odrastao s puškom, sejao strah snajperom

Zajcev je rođen 23. marta 1915. u selu Jeleninskoje na Uralu. Tamo ga je otac naučio streljaštvu tokom lova na divljač. Tada je savladao gađanje dalekih i pokretnih meta bez optičkog nišana. Završio je Građevinski fakultet u Magnitogorsku, vojsku je odslužio u Tihookeanskoj floti, a početak Velikog otadžbinskog rata zatekao ga je dok je bio na funkciji šefa finansijskog dela Tihookeanske flote u zalivu Preobraženja.

Tek posle pet molbi koje je napisao, u leto 1942. odobren mu je zahtev da bude upućen na front. U septembru iste godine došao je u Staljingrad, gde je raspoređen u 1047. pešadijski puk 284. pešadijske divizije 62. sovjetske armije.

Njegove sposobnosti sticajem okolnosti primerio je jedan politički komesar. Zajecev je bio na dužnosti kurira i veziste na istočnoj obali Volge, a kada su vojnici 13. gardijske divizije 14. septembra 1942. godine krenuli u krvavi prelazak Volge na zapadnu obalu, među njima se našao i on. Po prispeću je eliminisao nekoliko nemačkih mitraljezaca, nakon čega mu je dodeljena snajperska puška. Ostali vojnici su otišli da brane Mamajev Kurgan, a Zajcev je ostao u porušenom gradu, u kom je do 10. novembra ubio 32 neprijateljska vojnika.

23. března 1915 se narodil ruský odstřelovač Vasilij Zajcev († 1991), proslavený díky filmu Nepřítel před branami. pic.twitter.com/StP7EBmRyd

— Životy slavných (@ZivotySlavnych) March 23, 2016

Priča o njemu počela je da se širi među Nemcima, koji su se plašili da Zajcev vreba iza svakog ćoška. Kako bi imao dokaz za broj neprijatelja koje je ubio, Zajcev je sakupljao pločice vojnika i za samo dva meseca odneo je više od 200 života (prema nekim procenama, samo tokom bitke za Staljingrad usmrtio je više od 300 vojnika i oficira).

Zahvaljujući njegovom uspehu, povećao se broj snajperista, a Zajcev je postao živa legenda sve dok u januaru 1943. nije slučajno aktivirao minu. Tom prilikom je ranjen u desno oko, koje je koristio za nišanjenje. Operacijom je uspeo da otkloni posledice, ali mu nije dozvoljeno da se vrati na front, nego je postao instruktor za obuku snajperista. Obučio je 28 vojnika, koji su tokom rata bili poznati pod imenom „zajčata” (zečići), jer Zajcev na ruskom inače znači zec. Njegovi učenici su, prema nekim procenama, eliminisali preko 3000 nemačkih vojnika u Staljingradu.

Osim u Staljingradskoj bici, Zajcev je učestvovao i u borbama u regionu Donbasa, u bici za Dnjepar, borbama u blizini Odese i Dnjestra. Kraj rata, maja 1945. godine, dočekao je sa činom kapetana u bolnici u Kijevu.

Utvara na neprijateljskoj teritoriji

Ostavši u porušenom gradu, Zajcev, koji je u akciji najčešće učestvovao sam, duboko je prodirao na neprijateljsku teritoriju. Provlačio se kroz kanalizaciju, šunjao iza ruševina i kretao se po mraku. Ukopavši se u ruševine, bio je sposoban da satima čeka da mu se na nišanu pojavi nemački oficir. Posle paljbe ostajao je na istom mestu kako kretanjem ne bi odao svoj položaj, pa nemački vojnici nisu uspevali da ga pronađu. Tek nakon nekoliko ubistava menjao je lokaciju.

Snajper protiv snajpera

Autor knjige „Staljingrad”, Entoni Bivor, navodi da neki sovjetski izvori tvrde da su Nemci tokom bitke doveli komandanta snajperske škole, majora Hajnca Torvalda u Staljingrad kako bi likvidirao Zajceva. Posle nekoliko dana potrage, Zajcev je ugledao svog protivnika skrivenog iza parčeta izgužvanog lima i ubio ga. Ovaj navodni dvoboj dvojce čuvenih snajperista prikazan je u Holivudskom filmu „Neprijatelj pred vratima” („Enemy at the Gates”).

Torvaldov optički nišan, navodno omiljeni Zajcevljev ratni trofej, izložen je u Muzeju oružanih snaga u Moskvi.

Nemci su se zbog njega plašili da izađu na otvoreno, a krajem oktobra 1942. pridružio mu se i Nikolaj Kulikov, još jedan vrhunski snajperista. Zajedno sa njim, Zajcev je sejao strah među neprijateljskim oficirima i vojnicima.

Njegova taktika je bila da pokrije veliko područje sa još dva vojnika, sa snajperistom i posmatračem. Ova taktika je još uvek u upotrebi. Njegovi podvizi su dizali moral sovjetskim vojnicima i on se smatra odlučujućim faktorom u porazu Nemačke vojske u Staljingradu.

Puška kojom se Vasilij služio bila je standardna vojnička puška Mosin-Nagant M-91/30 kalibra 7,62 milimetara sa optičkim nišanom. Ova puška se smatra najefikasnijom i najmasovnije upotrebljavanom puškom tokom Drugog svetskog rata, a ostala je u upotrebi na mnogim bojnim poljima i dugo nakon rata.

Heroj Sovjetskog Saveza i ispunjenje poslednje želje

Po završetku rata Zajcev je bio instruktor snajperista u Minsku, ali je ubrzo posle toga demobilisan i preselio se Kijev. Bio je komandant Pečerskog okruga. Radio je kao direktor inženjerskog postrojenja i direktor fabrike odeće „Ukrajina“, a objavio je i knjigu „Beleške snajpera“, u kojoj je opisao svoja kretanja i akcije. Njegove akcije i snajperske tehnike i danas se izučavaju na Ruskoj vojnoj akademiji.

Ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza od 22. februara 1943. godine mlađi poručnik Vasilij Zajcev je „za svoju hrabrost u borbi protiv nacističkih okupatora“ dobio zvanje Heroja Sovjetskog Saveza. Na svečanoj ceremoniji Zajcev je dobio svoju snajpersku pušku sa ugraviranim natpisom: „Heroj Sovjetskog Saveza, gardijski kapetan Vasilij Zajcev, sahranio u Staljingradu više od 300 fašista“. Pored ovog najvišeg počasnog zvanja u Sovjetskom Savezu, Zajcev je odlikovan i Ordenom Lenjina, dobio je dva Ordena crvene zastave drugog stepena i Orden Otadžbinskog rata prvog stepena.

Pročitajte još

Mihail Gorbačov – predsednik koji je zaslužan za kraj Hladnog rata, ali i za raspad Sovjetskog Saveza

Simbol nade i neustrašivosti: Vinston Čerčil je bio svetla tačka Britanije u Drugom svetskom ratu, a svojim delima zadužio je ceo svet

Umro je 15. decembra 1991. godine, samo deset dana pre zvaničnog raspada Sovjetskog Saveza. Prvobitno je sahranjen na vojnom spomen-groblju u Kijevu, a njegova želja da počiva u memorijalnom kompleksu na Mamajev Kurganu u Volgogradu, ispunjena je tek u januaru 2006, zahvaljujući njegovoj udovici Zinaidi, koja se 2005, povodom 60. godišnjice Pobede nad fašizmom obratila rukovodstvu grada Volgograda sa molbom da usliše poslednju želju njenog supruga. Posmrtni ostaci Vasilija Zajceva preneti su 31. januara 2006. godine i sa najvišim vojnim počastima sahranjeni u memorijalnom kompleksu na Mamajev Kurganu. Njegov grob nalazi se u blizini spomenika na kojem piše poznata rečenica samog Zajceva: „Iza Volge za nas nije bilo zemlje“.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi