Benazir Buto, žena koja je gledala smrti u lice: Istupila je da bi spasla svoj narod, a skončala je tragično

Benazir Buto, prva žena na čelu jedne muslimanske države i prva žena koja je postala premijerka Pakistana, ostala je upamćena u istoriji kao jedna od najpožrtvovanijih političarki koja je u nekoliko navrata pokušavala da uvede reforme i da se izbori za bolji položaj žena u državi. Kao i njen otac, koji je stradao nakon što je svrgnut sa vlasti, i ona je tragično skončala nakon što je godine provela u egzilu u pokušajima da izbegne zatvor zbog optužbi političkih protivnika.

Ambiciozna ćerka ambicioznog oca

Benazir je rođena u staračkom domu Pinto 21. juna 1953. godine u Karačiju u Pakistanu. Otac joj je bio pakistanski političar Zulfkar Ali Buto, a majka Begum Nusrat Ispahani bila je iranskog-kurdskog porekla. Zulfikar je bio sin Šaha Navaz Buta, istaknutog političara koji je bio premijer vlade države Junagad. Buto su bili aristokrate, bogati vlastelini iz Sinda. Kada je stari Šah Navaz umro 1957. godine, Zulfikar je nasledio porodično imanje, što ga je učinilo izuzetno bogatim.

Prvi jezik Benazir bio je engleski, dok je urdu i sindi jezik slabije govorila. Pohađala je školu Ledi Dženings u Karačiju, a zatim je poslata u Samostan Isusa i Marije u rodnom gradu, pa odatle u Samostan Isusa i Marije, internat u Muriju. Muri je blizu granice sa Indijom, a tokom indo-pakistanskog rata 1965. Buto i ostali učenici su preživeli vazdušne napade.

Mnogo toga je naučila od oca, kojeg je obožavala, a on je podsticao njeno obrazovanje, što je bilo u susprotnosti sa tradicionalnim pristupom ženama u to vreme u Pakistanu. Zulfkar je postao ministar energetike kada je Benazir imala pet godina, a četiri godine kasnije imenovan je za ministra spoljnih poslova.

Od malih nogu sretala je strane diplomate i druge zvaničnike koji su posećivali njenog oca, a kada je ona imala 13 godina, Zulfkar je dao ostavku u vladi, da bi godinu dana kasnije osnovao sopstvenu političku stranku Pakistansku narodnu stranku (PPP), koja je imala krilaticu „Islam je naša vera, demokratija je naša politika, socijalizam je naša ekonomija. Sva moć narodu.“ Građane su osvojili zalažući se da svaki Pakistanac ima “hleb, odeću i krov nad glavom” i insistirajući da sporna teritorija umesto pod indijskom bude pod pakistanskom kontrolom. I sama Benazir odmah se angažovala u stranci.

Tokom sedamdesetih Benazir u Sjedinjenim Američkim Državama pohađa Koledž Redklif i Univerzitet u Harvardu, a visoko obrazovanje završava u Ujedinjenom Kraljevstvu, na Oksfordu, gde je studirala filozofiju, politikologiju i ekonomiju.

Tragedija za tragedijom i političke smicalice

U Pakistan se vraća 1977, nakon što je njen otac posle četiri godine na mestu premijera svrgnut s vlasti vojnim udarom generala Mohameda Zija-ul-Haka. U martu sledeće godine Zulfkar je osuđen na smrt pod optužbom da je naredio ubistva političkih protivnika i obešen je u aprilu 1979. Posle pogubljenja oca Benazir je od 1979. do 1984. u više navrata bila u kućnom pritvor, nakon čega odlazi u Britaniju.

Pogubljenje oca nije jedina porodična tragedija u njenom životu: brat Šahnavaz ubijen je 1980, a drugi brat stradao je u okršaju s policijom 1996. u Karačiju.

Benazir se iz Britanije u Pakistan vraća 1986, a dve godine kasnije, posle smrti generala Zija, kandiduje se na izborima i postaje premijerka Pakistana i istovremeno prva žena na ovoj poziciji. Na vlasti ostaje do 1990, kada je ušla u istoriju kao prva žena koja se porodila dok je bila na mestu premijera, a onda ponovo pobeđuje na izborima 1993. Međutim, 1996. ponavlja se situacija od pre šest godina, pa je smenjuje predsednik Pakistana. Smena je uspedila posle ponovljenih optužbi za korupciju, ali se smatra da je zapravo po sredi bilo to što se Buto zamerila vojnom vrhu nakon pokušaja da demokratizuje zemlju i zbog toga što je naginjala prema Zapadu.

Benazir je u svojim kampanjama obećavala ukidanje zakona koji su narušavali prava žena, ali nije uspela u tome. Zato je osnovala Veće žena svetskih vođa, imenovala je žene sudije i formirala žensko odeljenje u vladi, ali strogi islamski zakoni nisu uklonjeni dok je bila na vlasti.

Posle državnog udara generala Perveza Mušarafa 1999. Benazir odlazi iz zemlje iz straha da će završiti u zavoru zbog optužbi za korupciju. Egzil provodi u Londonu i Dubaiju.

Povratak u Pakistan i smrt

Nakon osam godina u egzilu, u Krači se vraća 19. oktobra 2007. godine, tri meseca pre najavljenih parlamentarnih izbora, nakon što su vlasti povukle optužbe zbog korupcije. Povratak je počela da priprema godinu dana ranije, pristupivši Savezu za obnovu demokratije i udruživši se sa nekadašnjim protivnikom Navazom Šarifom, s kojim se nije slagala u pogledu učestvovanja generala Perveza Mušarafa u vlasti nakon izbora. Ona je bila spremna da podeli vlast s Mušarafom, s kojim se dogovorila da je oslobodi optužbi za korupciju i da se zemlja vratiti demokratiji. Protivnici su je optuživali da igra dvostruku igru, jer sa jedne strane pregovara s Mušarafom, a s druge sa opozicijom.

Njen povratak je dočekan s oduševljenjem, ali odmah po njenom dolasku u zemlju napadnut je konvoj u kom se kretala nakon što je sletela na aerodrom u Karačiju. Bombaš samoubica se razneo i sa sobom u smrt odveo 140 ljudi. Benazir je ovaj napad preživela jer je bila u blindiranom vozilu, pa je prošla bez povreda, a Zijine pristalice optužila je da stoje iza napada.

Mušarafu je smrt 140 ljudi poslužila kao izgovor da proglasi vanredno stanje u državi, a zapravo je pravi povod bio to što je Vrhovni sud odbijao da potvrdi njegov reizbor sve dok nosi generalsku uniformu. Nakon što je uveo vanredno stanje, Buto ga je optužila da vodi policijsku državu, a njegov režim uporedila je s nekadašnjim Sovjetskim Savezom. Mušaraf je zbog toga Buto stavio u kućni pritvor, kao i druge opozicione vođe.

Iako su obaveštajne službe imale podatke da joj teroristička mreža Al Kaida, avganistanski talibani i pakistanske grupe džihada prete smrću, ona nije želela da se odrekne javnih nastupa.

– Suviše sam stara, mnogo sam naučila za ovih 20 godina, ali i dalje se borimo protiv diktature. Želimo da izolujemo ekstremiste i izgradimo bolji Pakistan – rekla je Benazir Buto po povratku iz egzila.

Dana 27. decembra izveden je drugi antentat na predizbornom mitingu u Ravalpindiju i ovog puta atentator je uspeo da smrtno rani Benazir pucajući na vozilo u kom se ona nalazila, nakon čega se razneo bombrom. Stradalo je nekoliko desetina ljudi, a Benazir je umrla istog dana u bolnici u Ravalpindiju.

Pročitajte još

Četiri vojnika poginula od eksplozije bombe u Pakistanu, traga se za odgovornima

Margaret Tačer čuveni nadimak su dali Rusi, a pala je zbog Evropske unije: Čelična dama je čak i u trenutku smrti podelila svet

Za planiranje njene smrti optužen je i Pervez Mušaraf. Strani istražitelji koji su sprovodili istragu smatrali su da joj nije obezbedio dovoljno jaku zaštitu znajući da joj je prećeno. Motiv Mušarafa za ubistvo može se naći u činjenici da je Buto, kako se pisalo, imala dokaze koji pokazuju da general nameravao da namestiti izbore planirane za januar 2008. Mnogi smatraju da je smrću Benazir Buto Pakistan propustio šansu da postane liberalna i sekularna zemlja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi