Svet je uspeo da reši jedan klimatski problem, ali mnogi misle da je time samo pogoršao krizu

Ogromni teretni brodovi koji prelaze svetske okeane ponekad ostavljaju „tragove“ za sobom - dugačke, tanke oblake koji se kreću nebom nekoliko dana pre nego što nestanu.

Ovi oblaci su vidljivi znak smrtonosnog zagađenja vazduha. Nastaju kada sitne čestice sumpor-dioksida iz brodskih dimnjaka stupe u interakciju sa vodenom parom u atmosferi, stvarajući niske, ali visokoreflektujuće oblake.

Zagađenje sumporom uzrokuje desetine hiljada prevremenih smrti godišnje, ali ova vrsta zagađenja takođe pomaže u hlađenju planete tako što stvara oblake koji reflektuje sunčevu energiju daleko od Zemlje.

Kada je 2020. godine Međunarodna pomorska organizacija (IMO), telo Ujedinjenih nacija koje reguliše pomorstvo, smanjila dozvoljeni sadržaj sumpora u brodskom gorivu za 80 odsto, to je bila pobeda za ljudsko zdravlje, jer se, prema procenama, svake godine izbegne 30.000 prevremenih smrti.

Ali to je bio „srebrni oblak sa tamnom postavom“, kaže Majkl Dajmond, docent na Odeljenju za nauku o Zemlji, okeanu i atmosferi na Državnom univerzitetu Floride. Propisi su okončali veliki, slučajni geoinženjerski projekat. Oblaci koje su pravili brodovi naglo su se smanjili, a sa njima i uticaj hlađenja koji je imalo ovo zagađenje.

Profimedia

Kako globalne temperature rastu, naučnici su pokušavali da otkriju da li ovi propisi o transportu možda nehotice podstiču alarmantno ubrzanje globalnog zagrevanja - što je podelilo stručnjake.

Uticaj na rekordne vrućine 2023.

To je rasprava koja je postala hitnija zbog prošlogodišnjih rekordnih vrućina.

- Naučnici su zaprepašteni vanrednom situacijom 2023 - rekao je Olaf Morgenstern, naučnik sa Nacionalnog instituta za istraživanje vode i atmosfere na Novom Zelandu.

Vrućina je bila posebno izražena u nekim delovima okeana, gde su temperature vode u nekim oblastima drastično opadale.

Naučnici kažu da su porast globalne temperature prvenstveno izazvala dva faktora: uticaj El Ninja, prirodnog klimatskog fenomena koji ima tendenciju da utiče na globalno zagrevanje, u kombinaciji sa dugotrajnim globalnim zagrevanjem izazvanim sagorevanjem fosilnih goriva.

Neki od njih su spekulisali da je temperatura porasla tako visoko da bi mogli biti u igri i drugi uticaji. Teorije uključuju nedostatak prašine koja reflektuje sunčevu svetlost iz Sahare, promenu šablona vetra i erupciju podvodnog vulkana Hunga Tonga u januaru 2022. godine, koji je u atomsferu izbacio dovoljno vodene pare koja zagreva planetu.

Profimedia

Međutim, od svih teorija, uticaj propisa o transportu postao je jedna od najzastupljenijih. Naučnici odavno znaju da bi smanjenje zagađenja ovim česticama imalo efekat zagrevanja, ali baš u tome je i „kontroverza“, rekao je Morgenstern.

U novembru je istaknuti klimatski naučnik Džejms Hansen bio koautor rada u kom se tvrdi da je smanjenje zagađenja brodova glavni pokretač alarmantnog ubrzanja globalnog zagrevanja koje prevazilazi predviđanje klimatskih modela.

Propisi IMO o transportu su bili „nenamerni naučni eksperiment“, rekao je Hansen za CNN. Njegovo istraživanje je predviđalo da će globalne temperature premašiti 1,5 stepeni Celzijusa zagrevanja u odnosu na predindustrijske nivoe već tokom 2020-ih i 2 stepena 2050-ih, što je katastrofalan nivo zagrevanja koji bi mogao da izazove klimatski kolaps.

Nije sve crno-belo

Drugi naučnici pozivaju na oprez, ne samo zato što je odnos između čestica zagađenja i oblaka izuzetno složen. Razjašnjavanje toga je „jedan od najvećih izazova u nauci o klimi“, rekao je Dajmond.

Pirs Forster, profesor fizike klime na Univerzitetu u Lidsu u Velikoj Britaniji, rekao je da smanjenje zagađenja od brodova verovatno ima veoma mali uticaj na zagrevanje.

Profimedia

Prema Forsterovim proračunima, propisi će povećati globalno zagrevanje za oko 0,01 stepen Celzijusa, što bi moglo porasti na oko 0,05 stepeni do 2050. godine - što je isto koliko i dve dodatne godine emisija izazvanih ljudskim faktorom.

Međutim, dodao je, neizvestan efekat oblaka na zagađenje znači da postoji mogućnost da bi uticaj zagrevanja mogao biti mnogo veći - dodatnih 0,1 ili 0,2 stepena do 2050. godine.

Dajmond, čiji sopstveni rad procenjuje da će propisi doneti nivoe zagrevanja u narednih nekoliko decenija između 0,05 i 0,1 stepen, rekao je da ova vrućina neće biti „smetana“, ali je važna. Svaki delić stepena bitan je kada svet juri ka nivoima zagrevanja na koje će se čak i ljudi sve više boriti da se prilagode.

Dajmond, kao i većina drugih naučnika, ne veruje da je pad zagađenja u transportu bio glavni faktor u prošlogodišnjoj globalnoj vrućini, ne samo zato što obično treba da protekne vreme pre nego što se promene u atmosferi odraze na Zemljinu temperaturu.

- Mislim da je regionalno moglo biti malo važnije - rekao je on. Brodovi su neravnomerno raspoređeni, pri čemu je veliki deo njih koncentrisan između Evrope, Severne Amerike i Azije, što znači da će uticaji zagađenja vazduha takođe verovatno biti drugačiji.

Pixabay

U oblastima kao što je severni Atlantik, gde su temperature 2023. skočile nekoliko stepeni iznad uobičajenih, „prolaz brodova je adekvatno objašnjenje za velike temperature“, rekao je Dajmond.

Trebaće još vremena da se uticaj utvrdi

Do sada postoji samo nekoliko godina podataka, a naučnicima će biti potrebno vreme da otkriju tačan uticaj pada zagađenja koje dolazi od brodova.

Međutim, jasno je da je zagađenje česticama iz svih izvora, uključujući sagorevanje fosilnih goriva, imalo uticaj na hlađenje. Bez toga bi svet bio za oko 0,4 stepena topliji, prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene iz 2021. A smanjenje zagađenja u budućnosti moglo bi imati veliki uticaj.

Anika Ekman, profesorka meteorologije na Univerzitetu u Stokholmu u Švedskoj, rekla je da je njeno istraživanje pokazalo da bi zagađenje česticama koje u atmosferu šalju ljudi između 2015. i 2050. moglo da zagreje planetu za čak 0,5 stepeni.

Ali ovo nije argument protiv smanjenja zagađenja vazduha, istakao je Dajmond, nego argument za njegovo rešavanje uz smanjenje emisija ugljenika.

AP Photo/Seth Wenig

Uticaj zagađenja vazduha na hlađenje daleko je veći od uticaja zagrevanja sagorevanja fosilnih goriva. Kada se reši zagađenje vazduha bez smanjenja emisije ugljenika, „možemo upasti u nevolje“, rekao je Dajmond.

To je ono što se dešava u brodarskoj industriji, gde ogromne kontejnerske brodove i dalje pokreću preko okeana stotine miliona tona fosilnih goriva.

- Ne smemo zaboraviti zašto propis postoji. On je tu da spasava živote od zagađenja vazduha -rekao je Forster.

Iako će smanjenje ovog zagađenja imati mali uticaj zagrevanja, neposredna akcija za smanjenje emisija smanjiće stopu globalnog zagrevanja i poboljšati kvalitet vazduha, zaključio je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi