Izrael i Palestina: Svi pričaju o dvodržavnom rešenju, ali šta se pod tim podrazumeva?

Veliki broj svetskih zvaničnika je pozvao na stvaranje dve države kako bi se rešio sukob Izraela i Palestine na Bliskom istoku.

Mnogi smatraju da je to jedino izvodljivo rešenje, a pod tim se podrazumeva da i Palestinci konačno dobiju svoju državu na sopstvenoj teritoriji.

To je zvaničan stav Velike Britanije, SAD i UN, a donedavno je tako smatrao i Izrael.

Premijer Benjamin Netanjahu je 18. januara rekao da odbacuje tu ideju jer je "Izraelu potrebna bezbednosna kontrola nad celokupnom teritorijom zapadno od reke Jordan".

Još nekoliko izraelskih političara je istaklo da ne više ne podržava ideju o postojanju dve države.

AP Photo/Mohammed Dahman

Kako bi to izgledalo?

Najveći problem je odlučiti kakve granice bi imala potencijalna palestinska država.

Veliki broj ljudi smatra da bi se trebalo vratiti na granice koje su postojale pre Šestodnevnog rata 1967. kda je Izrael okupirao Istočni Jerusalim, Zapadnu obalu i Gazu.

Od tada je rastao broj izraelskih naselja na Zapadnoj obali, a danas tamo, kao i u Istočnom Jerusalimu živi oko 600.000 Jevreja.

Iako se naselja smatraju ilegalnim prema međunarodnom pravu, njihovo postojanje otežava Palestincima da tu teritoriju zovu svojom.

Stvaranje države Izrael i arapsko-izraelski rat 1948. primorao je stotine hiljada Palestinaca da napuste svoje domove. To je događaj koji Palestinci zovu nakba što na arapskom jeziku znači katastrofa. 

Profimedia

Oko 750.000 ljudi je tada dobilo izbeglički status, a navedeno je da se radi o ljudima čije je mesto prebivanja bila Palestina od 1. juna 1946. do 15. maja 1948, a koji su izgubili i dom i način zarade, usled konflikta 1948.

Međutim, pod tim istim kriterijumima danas se nalazi oko 5,9 miliona Palestinaca koji žive na Zapadnoj obali, Gazi i u Istočnom Jerusalimu, kao i u izbegličkim kampovima u Jordanu, Libanu i Siriji. Mnogi od njih bi želeli da se vrate u svoju domovinu.

Unutar okupiranih teritorija ne bi bilo mesta za sve ove ljude što znači da bi određen broj njih morao da se nastani u Izrael, što se najverovatnije neće dogoditi.

AP Photo/Tsafrir Abayov

Jerusalim

Obe strane tvrde da je Jerusalim njihova prestonica. U pitanju je grad ogromne istorijske, kulturne i verske važnosti u kome se nalazi nekoliko svetinja, jevrejskih, hrišćanskih i muslimanskih.

U Starom gradu se nalazi Hramovna gora, džamija Al Aksa odakle se navodno prorok Muhamed vazneo u raj i mnoge druge znamenitosti.

Jedno od najposećenijih mesta u Jerusalimu je ostatak Solomonovog hrama- Jerusalimski Hram, Zapadni zid, nama poznatiji kao Zid plača.

Pixabay

Za hrišćane je Jerusalim sveti grad jer je to mesto gde je Isus Hristos mučen, razapet i vaskrsao. Na brdu Golgota, gde je razapet, danas se nalazi Crkva Vaskrsenja Hristovog (Crkva Svetog Groba), a u rupu u zemlji u koju je bio poboden krst, posetioci stavljaju ruke.

Izrael tvrdi da je Jerusalim njihova "nepodeljena prestonica" i tamo se nalazi sedište vlade i parlamenta (Kneset), ali se Istočni Jerusalim smatra okupiranom palestinskom teritorijom.

U teoriji, dvodržavno rešenje bi znanično prepoznalo Istočni Jerusalim kao palestinsku prestonicu, a zapadni deo bi pripao Izraelu.

Mišljenja su podeljena

Prethodno je Izrael zahtevao da se palestinske grupe demilitarizuju.

Fatah i Palestinska samouprava na Zapadnoj obali podržavaju rešenje ukoliko im bude dozvoljeno da rukovode sopstvenim teritorijama.

AP Photo/Majdi Mohammed

Hamas se zavetovao da će uništiti Izrael ali su u obnovljenoj deklaraciji iz 2017. saopštili da bi prihvatili stvaranje Države Palestine u okviru granica iz 1967. godine.

Pošto nema konsenzusa, teško je doći do rešenja.

U međuvremenu, iako su UN i međunarodna zajednica osudili širenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali, malo je učinjeno da se Izrael zaustavi u tome.

Izrael smatra da na te teritorije ima "istorijsko i biblijsko" pravo.

Mali tračak nade se pojavio početkom devedesetih kada su potpisani Sporazumi iz Osla pod pokroviteljstvom američkog predsednika Bila Klintona.

AP Photo/Ron Edmonds

Tada su se izraelski premijer Jicak Rabin i predsedavajući Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat rukovali na travnjaku Bele kuće.

Prema tom dokumentu, Izrael je trebalo da prepozna PLO kao predstavnika Palestinaca, a u zamenu za to bi se oni odrekli nasilnih akcija.

Dve strane su se dogovorile da se uspostavi Palestinska samouprava koja bi rukovodila Zapadnom obalom i Gazom na period od pet godina.

Dve godine kasnije, Rabina je ubio jevrejski nacionalista što je svakako umanjilo dodatne planove o stvaranju dve države.

Potom su usledili potezi koji su samo dolivali ulje na vatru: povećanje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali; premeštanje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim; najdesničarskija vlada u istoriji Izraela i napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. posle čega je Pojas Gaze sravnjen sa zemljom.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi