Pariska laboratorija Marije Kiri umalo srušena! Nije kraj, drama se nastavlja, istoričari besni: "Ako Makron ne shvati..."

Francusko ministarstvo kulture se u poslednjem trenutku uključilo i zaustavilo rušenje simbola francuskog naučnog i medicinskog nasleđa, Paviljon de sors u kome je radila Marija Kiri, ali aktivisti kažu da se borba nastavlja sve dok ova zgrada ne bude stavljena pod zaštitu i proglašena za istorijski spomenik.

U ponedeljak, 8. januara, bulodožeri je trebalo da se usele u Ulicu Ulm br. 26 u pariskoj Latinskoj četvrti kako bi srušili Paviljon de sors, jednu od tri zgrade koje su činile Parisku laboratoriju Marije Kiri, prenosi Gardijan.

Zgrada je bila predviđena za rušenje kao deo razvojnog projekta koji bi ujedno ugrozio i  stabla lipe i platana koje je zasadila dvostruka dobitnica Nobelove nagrade.

Jedanaestočasovna intervencija usledila je nakon peticije i apela upućenih predsedniku Emanuelu Makronu i ministrima u vladi.

U petak popodne, francuska ministarka kulture Rima Abdul-Malak rekla je da je rušenje „obustavljeno“ nakon konsultacija sa Institutom Kiri koji je vlasnik imovine kako bi se „ostavilo vreme da se ispitaju... sve moguće alternative“.

Pretnja nije nestala

Batist Đanezeli, koji je predvodio kampanju za sprečavanje rušenja, naglašava da je odluka o zaustavljanju rušenja doneta u poslednjem trenutku „fantastična“,  ali da će se kampanja nastaviti.

 

 

„Rušenje koje treba da se desi u ponedeljak je blokirano, ali pretnja nije u potpunosti nestala sve dok zgrada ne bude klasifikovana kao istorijski spomenik. Zato moramo da nastavimo sa pritiskom."

Učesnici kampanje su ranije upozoravali na posledice ako se rušenje nastavi.

„Ako Emanuel Makron ne shvati da to nije samo stara zgrada već jedan od poslednjih simbola Marije Kiri, najslavnije žene našeg doba, to bi bila veoma ozbiljna greška“, rekao je Đanezeli.

„To je nezamislivo. Celu lokaciju bi trebalo klasifikovati kao istorijski spomenik. Zgrade povezane sa Lujem Pasterom stavljene su pod zaštitu 1981. godine, ali ne i one povezane sa Marijom Kiri. Cela lokacija treba da bude zaštićena.”

Klodin Montej, istoričarka i bivša francuska diplomatkinja koja je napisala knjige o Mariji Kiri, se slaže. Smatra je da je Marija Kiri „Inspiracija za žene u celom svetu”.

„Ova bitka nije u potpunosti gotova. Sada moramo da pregovaramo kako bismo osigurali da nikada ne bude srušena. Mora da se upiše na listu nasleđa, a to se ne dešava za jedan dan. Zato je zaista važno da se borba nastavi“, napominje Montejeva.

„Ovo je svetska baština. Mislim da ne shvataju šta to simbolično znači. Marija Kiri je najpoznatija naučnica na svetu i predstavlja referencu i inspiraciju. Institut Kiri ne mora da uništava ove istorijske zgrade. Ima prostora na drugom mestu.”

 

 

Godine 1909. Pasterov institut i Univerzitet u Parizu ušli su u partnerstvo kako bi izgradili istraživačku laboratoriju za Mariju Kiri. Paviljon de sors od cigle i kamena Marija Kiri je koristila za pripremu radioaktivnih materijala za svoja istraživanja. Bila je to jedna od tri zgrade koje su činile Institut za radijum (sada poznat kao Institut Kiri); druge dve su bile Paviljon Kiri, gde je imala svoju laboratoriju, koja je danas muzej, i Pasterov paviljon u kome je bila smeštena biološka laboratorija.

Marija Sklodovska Kiri

Rođena kao Marija Sklodovska u Varšavi 1867. godine, bila je najmlađa u porodici od petoro dece čiji su roditelji bili učitelji. Preselila se u Francusku sa 24 godine i studirala na Sorboni fiziku, hemiju i matematiku, a kasnije će postati prva žena profesor na univerzitetu.

Marija Kiri i njen muž Pjer, prvi su naučnici koji su odvojili polonijum i radijum od uranijuma, otkriće za koje su oboje dobili Nobelovu nagradu za fiziku zajedno sa Anri Bekerelom 1903. Pjer Kiri je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1906. godine; pet godina kasnije, Mari je dobila svoju drugu Nobelovu nagradu, ovog puta za hemiju.

„Rušenje koje treba da se desi u ponedeljak je blokirano, ali pretnja nije u potpunosti nestala sve dok zgrada ne bude klasifikovana kao istorijski spomenik. Zato moramo da nastavimo sa pritiskom."

Učesnici kampanje su ranije upozoravali na posledice ako se rušenje nastavi. „Ako Emanuel Makron ne shvati da to nije samo stara zgrada već jedan od poslednjih simbola Marije Kiri, najslavnije žene našeg doba, to bi bila veoma ozbiljna greška“, rekao je Đanezeli.

Profimedia

„To je nezamislivo. Celu lokaciju bi trebalo klasifikovati kao istorijski spomenik. Zgrade povezane sa Lujem Pasterom stavljene su pod zaštitu 1981. godine, ali ne i one povezane sa Marijom Kiri. Cela lokacija treba da bude zaštićena.”

Klodin Montej, istoričarka i bivša francuska diplomatkinja koja je napisala knjige o Mariji Kiri, se slaže. Smatra je da je Marija Kiri „Inspiracija za žene u celom svetu”.

„Ova bitka nije u potpunosti gotova. Sada moramo da pregovaramo kako bismo osigurali da nikada ne bude srušena. Mora da se upiše na listu nasleđa, a to se ne dešava za jedan dan. Zato je zaista važno da se borba nastavi“, napominje Montejeva.

„Ovo je svetska baština. Mislim da ne shvataju šta to simbolično znači. Marija Kiri je najpoznatija naučnica na svetu i predstavlja referencu i inspiraciju. Institut Kiri ne mora da uništava ove istorijske zgrade. Ima prostora na drugom mestu.”

Godine 1909. Pasterov institut i Univerzitet u Parizu ušli su u partnerstvo kako bi izgradili istraživačku laboratoriju za Mariju Kiri. Paviljon de sors od cigle i kamena Marija Kiri je koristila za pripremu radioaktivnih materijala za svoja istraživanja. Bila je to jedna od tri zgrade koje su činile Institut za radijum (sada poznat kao Institut Kiri); druge dve su bile Paviljon Kiri, gde je imala svoju laboratoriju, koja je danas muzej, i Pasterov paviljon u kome je bila smeštena biološka laboratorija.

Marija Kiri je bila direktorka laboratorije za fiziku i hemiju u Paviljonu Kiri sve do svoje smrti, 1934. godine. Institut je postao vodeći svetski centar za istraživanje radioaktivnosti i pomogao je u razvoju upotrebe zračenja u borbi protiv raka. Tokom Prvog svetskog rata, Marija Kiri je razvio mobilne rendgenske jedinice koje su se koristile za dijagnostikovanje povreda sa fronta. Umrla je od leukemije u 66. godini, gotovo sigurno zbog višegodišnjeg izlaganja zračenju i rendgenskim zracima.

 

 

U martu prošle godine, gradska većnica Pariza odobrila je zahtev Instituta za rušenje paviljona, koji je dizajnirao Anri-Pol Neno 1914. godine, dekontaminaciju lokacije i izgradnju zgrade od pet spratova za proširenje kampusa. Zgrada u stilu ar dekoa iz tridesetih takođe je trebalo da bude srušena. Kritičari kažu da ovi planovi takođe predstavljaju veliki rizik i za drveće.

Stefan Bern, francuski novinar koga je  Makron 2017. godine zadužio da sastavi listu malo poznatih spomenika i građevina dragulja u zemlji, želi da spase paviljon, čije bi uništenje, kako je rekao, „bilo ozbiljno greška”.

Bern kritikuje gradsko veće Pariza da „pere ruke od ovog slučaja kao Pontije Pilat“. Ali u Gradskoj kući, zamenik gradonačelnika Emanuel Gregoar branio je planirano rušenje, rekavši da Kiri „nikada, nikada nije radila“ u Paviljonu de sors, što aktivisti kažu da nije istina.

Institut Kiri nije odgovorio na zahteve za komentar. Rečeno je da je paviljon korišćen za skladištenje smeća i da je „zagađen i neupotrebljiv". Međutim, na veb-stranici Instituta stoji da je „Marija Kiri rukovodila istraživanjima u oblasti fizike i hemije u Paviljonu de sors“.  

Montejeva napominje: „Upitajte ljude širom sveta da imenuju poznate Francuskinje i oni će se setiti Jovanke Orleanke i Marije Kiri.“

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi