Opsada Lampeduze: Da li je pomorska blokada migranata moguća?

Glavni dok u luci Lampeduze, italijanskog ostrva, danas predstavlja liniju koja razdvaja razvijeni i nerazvijeni svet zbog sve većeg priliva migranata.

To je i tačka razdora između bogate EU i nejednakosti i siromaštva koji vladaju na tzv. globalnom jugu.

Stvarnost je sumorna i neprihvatljiva za one koji vladaju najjužnijim italijanskim područjem, prenosi Skaj njuz.

Italija se od početka godine suočava sa ogromnim prilivom migranata, a prošle nedelje ih je pristiglo 11.600.

AP Photo/Valeria Ferraro

Tokom vikenda je oko 800 ljudi stiglo na Lampeduzu za samo 24 sata. 

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je istakla da je situacija neodrživa. Njen zamenik Mateo Salvini otišao je korak dalje pa je to nazvao "činom rata".

U pitanju su političari koji su svoju reputaciju i političko delovanje zasnovali na zaustavljanju migranata, a sada pokušavaju da se uhvate ukoštac s tim problemom.

U luci Lampeduze nalaze se stotine ljudi koji su danima putovali morem kako bi stigli do ostrva.

- Kada uspemo da nađeno čamac, nekad platimo 1.500, a nekada 2.500 evra - rekao je izvesni Džon iz Sijera Leonea.

Profimedia

- Niste valjda putovali više puta na takav način? - upitao je novinar Skaj njuza.

- Da, moja žena i ja smo bili u Maroku. Dvaput smo tamo pokušali. U Tunisu sam jednom pokušao i uspeo sam. Potrošio sam dosta novca. To je rizik, veoma veliki rizik, ali mi je Bog olakšao - rekao je.

Za većinu migranata glavna ruta se kreće od Tunisa ka centralnom Mediteranu, a to vešto koriste brojne krijumčarske bande.

Fronteks, granična agencija EU, zabeležila je najveće brojke na ovoj ruti još od migrantskog talasa 2015-16, kada se zbog rata u Siriji u Evropu slilo više od milion ljudi.

Oko 126.000 ljudi je stiglo u Italiju ove godine, što je dvostruko više nego 2022. Više od 2.000 migranata je preminulo na putu od Severne Afrike ka Evropi.

AP Photo/Valeria Ferraro, File

Pomorska blokada

Stotine čamaca se mogu videti u luci Lampeduze, a Fronteks tvrdi da bande koriste sofisticirane metode i da se međusobno nadmeću.

- Pojačan priliv migranata se može održati u narednim mesecima, pa se očekuje da će krijumčari nuditi snižene cene putovanja od Libije i Tunisa usled velike konkurencije kriminalnih grupa - navodi se.

U međuvremenu, premijerka Meloni predlaže da mornarica zaustavi migrante da prelaze Mediteran.

Međutim, Nemačka i Francuska najverovatnije ne'e odobriti ovakvu blokadu.

AP Photo/Virginia Mayo

Melonijeva je napomenula da je Italiji potrebna pomoć EU. Njena želja je da se migrantsko pitanje stavi na dnevni red na sledećem samitu EU u oktobru.

Ipak, mornarička misija bi narušila međunarodno pomorsko pravo jer ni italijanskim ni brodovima EU nije dozvoljeno da deluju u zoni od 20 kilometara od obale Tunisa, jer na tom području samo ta zemlja ima jurisdikciju. Čak i izvan zone od 20 kilometara, brodovi EU ne bi smeli da intervenišu sve dok su plovila sa migrantima sposobna za plovidbu.

Italija ne može trajno da spreči brodove da pristaju u njenim lukama, iako vlasti privremeno mogu da zabrane pristup osposobljenim plovilima iz bezbednosnih razloga i upute ih ka drugim lukama. Putnici koji su preživeli brodolom moraju se uputiti ka sigurnim lukama.

Italija od početka godine pokušava da privatnim spasilačkim brodovima oteža delovanje. U praksi je to imalo malo efekta na broj dolazaka, sudeći prema podacima Obalske straže. Oko 90 odsto migranata dolazi u sopstvenoj režiji, a pristaju na različitim lokacijama u Italiji.

 

 

Melonijeva je zajedno sa holandskim kolegom Markom Ruteom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u julu posetila Tunis kada je najavljen sporazum o migracijama sa tamošnjim predsednikom. Prema dogovoru, Tunis bi trebalo da spreči migrante da kreću za Evropu u zamenu za ekonomsku pomoć od oko milijardu evra.

Ipak, ne zna se kako bi to izgledalo u realnosti, a nekoliko nedelja kasnije je predsednik Kais Sajed rekao da Tunis neće služiti Evropi kao izbeglički kamp.

Đorđa Meloni je pozvala EU i na "Novi pakt o migracijama i azilu", međutim, ministri unutrašnjih poslova zemalja članica nisu mogli da postignu konsenzus. Sporazum bi omogućio brže procedure i deportacije određenog broja migranata. Bila bi moguća i raspodela migranata po državama članicama, ali ni to ne bi sprečilo migracije. Osim toga, ovakvim predlozima su se usprotivile Poljska i Mađarska.

AP Photo/Francisco Seco

Italijanska premijerka je tokom vikenda sa Ursulom fon der Lajen posetila Lampeduzu, a najavila je "vanredne mere", što bi moglo da podrazumeva da vojska rukovodi prihvatnim migrantskim centrima u kopnenom delu zemlje. Većina ljudi koja stigne u Italiju ne ostaje u ovoj zemlji već ide dalje ka Francuskoj, Austriji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Prema evropskoj regulativi, prva zemlja u kojoj se stupi na tlo EU je odgovorna za registraciju migranata i regulisanje njihovih zahteva za azil. Ovo pravilo se ne menja već 30 godina, na veliko negodovanje Italije, a druge zemlje se protive izmenama.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi