Vojni puč u Gabonu pokazao da uticaj Francuske u Africi slabi: Mladi ne žele mešanje Pariza, a jedna nametnuta obaveza posebno ih ljuti

Kada je predsednika Leona M'bu iz Gabona 1964. vojska svrgnula sa vlasti, tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol je krenuo u akciju i odmah poslao francuske trupe da ga vrate na vlast.

Sa ogromnim bogatstvom rude gvožđa i drugim vitalnim resursima, novi nezavisni Gabon bio je dragulj među bivšim francuskim kolonijama i De Gol je želeo da zaštiti interese Francuske.

Skoro 60 godina kasnije u Gabonu se dogodio još jedan državni udar, ali ovog puta tamo nije pohrlila francuska konjice koja bi mogla da spase predsednika jer se Francuska pomirila sa tim da je još jedan njen bliski saveznik potpao pod vojnu vlast, što je znak, kažu analitičari, slabljenja francuskog uticaja.

Posle predsedničkih izbora obeleženih nepravilnostima i gašenjem interneta, Gabon je bio svedok zapanjujućeg preokreta. Vojni oficiri upali su prošle srede na državnu televiziju Gabona i rekli da su oni sada glavni, poništavajući rezultate izbora.

Ulicama glavnog grada Librvila odjekivala je pucnjava dok je vojska najavljivala kraj petodecenijske vladavine porodice Bongo. Ulicama će kasnije odjekivati zvuci klicanja i slavlja Gabonaca srećnih zbog odlaska porodice koja se na vlasti obogatila na račun građana.

Hunta je kasnije objavila da će general Bris Kloter Oligi Nguema, za koga se kaže da je Bongov rođak, biti prelazni vođa i da će vlasti istražiti optužbe protiv predsednikovog sina Nuredina Bonga Valentina, koji je uhapšen zajedno sa šest drugih osoba zbog „veleizdaje”.

Profimedia

Kada se Bongo pojavio, izgledao je sam i uplašen, moleći za pomoć međunarodne partnere u videoć-snimku koji je emitovala agencija Frans pres (AFP).

Podržavanje "demokratskih diktatora"

Iako je međunarodna zajednica osudila puč u Gabonu, on nije izazvao iste žestoke kritike kao julski puč u Nigeru.

Analitičari kažu da je Bongovo vreme isteklo.

- Gabonci ​​samo žele da okončaju vladavinu dinastije koja nije poboljšala njihove ekonomske uslove za pet decenija. Oni su to uradili putem glasanja, ali su bili prevareni - kaže Oluvole Ojevale iz Instituta za bezbednosne studije.

Oslabljen moždanim udarom 2018. godine, Bongo se suočio sa prethodnim pokušajem državnog udara 2019. koji je skoro odmah poništio i mnogi su smatrali da je samo odložio svoj pad.

Francuska premijerka Elizabet Born rekla je da Francuska posmatra državni udar u Gabonu „sa najvećom pažnjom“.

AP Photo/Christophe Ena

To predstavlja izazov za Francusku. Do sada je osam bivših francuskih kolonija u zapadnoj i centralnoj Africi palo u ruke vojnih vladara za samo tri godine, a svaki puč pratio je talas antifrancuskih osećanja zbog optužbi da se bivša kolonijalna sila mešela u unutrašnje poslove.

Mali je, na primer, proterao francuske trupe i prekinuo diplomatske veze sa Francuskom. Takođe je promenio zvanični jezik sa francuskog u korist malijskih nacionalnih jezika, dok su u Senegalu napadnuti francuski poslovni interesi.

- Francuska politika nije popularna. Mnogo je protesta i ljudi napadaju francuska preduzeća koja za mnoge ljude ovde predstavljaju francuski neokolonijalizam - rekao je za CNN Kris Ogunmodede, analitičar spoljnih poslova koji živi u Dakaru u Senegalu.

U Nigeru je francuskom ambasadoru naređeno da napusti zemlju, ali je on ostao na mestu jer Francuska kaže da ne priznaje autoritet pučista.

Velike mase koje podržavaju puč okupile su se prošle ndelje u blizini francuske vojne baze u Nijameju, a demonstranti su pokazivali znakove sa zahtevima da se francuske trupe povuku.

Politički pejzaž koji se razvija razotkrio je ranjivost sistema upravljanja koji su prvobitno uspostavile kolonijalne sile.

- Sistemi vlasti koje imaju bivše francuske kolonije, a koje je nametnuo Pariz, više nisu pogodni. U zemlji kao što je Gabon jedna porodica je vladala oko 50 godina, a to zapravo nije kraljevina - kaže Ogunmodede.

Profimedia

Ovaj fenomen nije ograničen samo na Gabon, nego se može videti širom Centralne Afrike, gde nacije kao što su Kongo i Ekvatorijalna Gvineja imaju vođe koje su vladale više od četiri decenije. U Kamerunu, Pol Bija, koji ima 90 godina, predsednik je od 1982. i uglavom je u Francuskoj i Švajcarskoj, jedva provodeći vreme u Kamerunu, zemlji kojom bi trebalo da upravlja.

Ipak, zapadni lideri, a posebno Francuska, zatvaraju oči pred njim i drugima poput njega.

Mladi ne žele Francusku

- Događaji koji su u toku u Gabonu, koji se dešavaju nakon puča u Nigeru, osvetljavaju još jedan disfunkcionalni odnos Francuske sa njenim bivšim kolonijama u Africi i štetne načine na koje je podrška Zapada autokratama na kontinentu isto tako loša za demokratsko upravljanje kao vojni udari kojima se, kako tvrde, protive - kaže Ogunmodede.

Ova promena u afričkoj političkoj svesti, uglavnom vođena mladim ljudima na kontinentu, pokreće antifrancusko raspoloženje.

Mladi Afrikanci čeznu za promenama, što ih navodi da traže različita partnerstva izvan istorijskih veza sa Francuskom.

- Oni nemaju nikakvu povezanost sa Francuskom kao njihovi roditelji ili bake i dede. Oni ne veruju da Francuska treba da ima pravo povratka u svoje zemlje i žele mnoštvo partnera, a ne samo Francusku - rekao je Ogunmodede.

Profimedia

Neki od tih partnera uključuju Rusiju, koja je želela da proširi odnose na kontinentu i za koju neki veruju da nadmašuje SAD dok neki afrički lideri sve više prihvataju Kremlj.

Drugi takođe žele da premoste jezičke barijere. Na primer, Komonvelt, politička grupa od 54 države članice, nedavno je primila Gabon i Togo u svoje redove, sto je stožer koji signalizira rastuću želju za povezivanjem sa nacijama engleskog govornog područja.

Kompleksan odnos i sporna valuta

Uloga Francuske u Africi je pretrpela velike transformacije, ali ima nekih koji kažu da Francuska zapravo nikada nije napustila svoje bivše kolonije.

- Postoji osećaj da su, iako je Francuska dala nezavisnost, oni i dalje vezani za pupčanu vrpcu Francuske. Postoji suptilno razmišljanje da se ništa ne dešava u frankofonskim zemljama bez prećutnog odobrenja Francuske - rekao je Ojevale.

Tekuća promena u dinamici moći takođe otkriva složenost odnosa Francuske sa svojim bivšim kolonijama.

Praksa „Francafrike“, termin koji se koristi za opisivanje kontinuiranih neokolonijalnih odnosa između Francuske i njenih bivših kolonija, pojačala je optužbe o francuskoj kontroli nad poslovima afričkih nacija.

Profimedia

- Francafika je sredstvo Francuske za očuvanje svog neokolonijalnog uticaja u bivšim kolonijama i intelektualnog okvira koji ga podupire - smatra Ogunmodede.

Na primer, nekoliko stvari je izazvalo više kontroverzi od centralnoafričkog franka ili CFA, valute koju koristi 14 nacija u zapadnoj i centralnoj Africi, uključujući Niger i Gabon.

Od zemalja koje koriste franke CFA se traži da čuvaju 50 odsto svojih deviznih rezervi u Banci Francuske, a valuta je vezana za evro. Mnogi Afrikanci ove obavezne depozite doživljavaju kao ostatke kolonijalnog oporezivanja.

Dok Pariz tvrdi da sistem promoviše ekonomsku stabilnost, drugi kažu da omogućava Francuskoj da vrši kontrolu nad ekonomijom zemalja koje ga koriste i da se bogati na račun afričkih nacija.

Senegalski ekonomista Ndongo Samba Sila pozvao je na ukidanje CFA.

- Za one koji se nadaju da će izvoziti konkurentne proizvode, dobiti pristupačne kredite, raditi na integraciji kontinentalne trgovine ili se boriti za Afriku oslobođenu imperijalističke kontrole, CFA je anahronizam koji zahteva urednu i metodičnu eliminaciju - rekao je on u intervjuu 2019.

Francuska takođe ima vojne trupe u mnogim bivšim kolonijama i bila je uključena u veliku Operaciju Barhan u Nigeru, iz koje je nedavno bila prinuđena da se povuče.

Stephane Mahe/Pool via AP, File

Predsednik Emanuel Makron takođe je nedavno preoblikovao novu politiku Francuske prema Africi i rekao da će vojne baze ove zemlje biti vođene zajedno sa nacijama u kojima se nalaze.

Ironija je u tome što pod Makronom Francuska nikada nije bila spremnija da se direktno pozabavi kritikama upućenim ponašanju zemlje na kontinentu i da je naporno radila na preoblikovanju odnosa sa Afrikom.

Makron, koji je proveo neko vreme u Nigeriji kao tinejdžer, pojačao je pomoć koja se daje Africi, pokrenuo repatrijaciju kulturnih artefakata uzetih tokom kolonijalnih sukoba i proširio svoj domet van konvencionalnih vladinih veza kako bi uključio mlađe generacije i civilno društvo.

Na kraju nedavne turneje po Africi u martu Makron je želeo da poboljša imidž Francuske, ističući da želi da radi sa Afrikom pod jednakim uslovima.

- Želimo da budemo dugoročni partneri. Afrika je pozorište takmičenja. To mora da se uradi u poštenom okviru... Mi moramo da odigramo svoju ulogu, ni više ni manje - napomenuo je on.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi