Vikiliks dokumenti: „Kolateralno ubistvo“, snimak koji je razotkrio iživljavanje Amerikanaca u Iraku i doveo do lova na veštice (VIDEO)

Danas, 12. jula, navršava se 16 godina otkako je Vikiliks objavio zloglasni video „Kolateralno ubistvo“, 40-minutni snimak brutalne iračke pobune, u kojoj se nekoliko američkih helikoptera „apača" obrušilo na iračke civile.

Vazdušni napadi 2007. bili su serija napada vazduh-zemlja izvedena u Al-Amin al-Taniji, naselju Novog Bagdada.

U prvom napadu „apači" su pucali na grupu od deset Iračana, uključujući novinara Namira Nur-Eldina i njegovog vozača i pomoćnika Saeda Čmaga (obojica zaposleni u Rojtersu), prilikom čega je sedam osoba ubijeno, a jedna ranjena.

Drugi udar bio je usmeren na kombi kojim je upravljao Saleh Matašer Tomal. I Čmag i Tomal su ubijeni, a dvoje Tomalove dece je teško ranjeno.

U trećem napadu piloti su pucali na zgradu u koju je grupa pobegla, salvom projektila „hellfire".

Višegodišnja tišina

Na dan napada američka vojska je priznala da su dva novinara ubijena, zajedno sa devet „pobunjenika“, tvrdeći da je akcija bila borbena operacija protiv „neprijateljske sile“ u kojoj su uloženi „veliki napori“ da se spreči gubitak nevinih života. Štaviše, tvrdilo se da je nejasno da li su novinari stradali od američke vatre ili od iračkih pobunjenika.

 

 

Gornji snimak možete pogledati samo na Jutjubu.

Događaj je shodno tome istražila američka vojska, istragom koja je zaključila da su vojnici delovali u potpunosti u skladu sa zakonom o oružanom sukobu i vojnim pravilima angažovanja.

Skoro tri godine, uprkos pokušajima Rojtersa da objavi snimak incidenta u skladu sa Zakonom o slobodi informacija, smrtonosni udari su uglavnom ostali nepriznati i potpuno neispitani.

Novinar mejnstrim medija, koji je u to vreme bio povezan sa američkom vojskom, pomenuo je napad u svojoj autobiografiji iz 2009, iako se kasnije pokazalo da je njegov iskaz izmišljen.

„Kolateralno ubistvo”

Zavera ćutanja po tom pitanju razbijena je u aprilu 2010, kada je Vikiliks objavio snimak napravljen nišanom jednog od helikoptera koji su učestvovali u napadu. Snimak je nazvan „Kolateralno ubistvo”, a video je u potpunosti prikazao incident, prepun uznemirujućeg ćaskanja na radiju između onih koji su u napadu učestvovali iz vazduha i kopnenih jedinica.

Obelodanjivanje snimka izazvalo je međunarodnu osudu i bilo je široko medijski pokriveno. Mnogi mediji su pozdravili Vikiliks i (tada nepoznatog) objavljivača video-snimka kao heroje, a političari, novinari i drugi izgubili su mogućnost da brane nastavak rata u Iraku.

Printscreen/YouTube/sunshinepress

Dok je snimak šokirao i zgrozio ceo svet, Džoš Stiber, član američke vojne kompanije koja je izvela napad, jasno je naznačio da je incident bio uobičajena stvar u kontekstu sukoba.

- Kada sam video diskusiju koja je pokrenuta, bio sam iznenađen koliko je to bilo ekstremno. Ono što je prikazano u video-snimku nije bilo neobično u Iraku. Jedna politika koju smo imali bila je ekstremnija i glasila je da ako eksplodira bomba pored puta, treba da pucamo u sve na tom području. Rečeno nam je da lokalno stanovništvo treba da nas se plaši više - izjavio je on.

Traženje krivaca na pogrešnom mestu

Međutim, ovo otkriće nije ubrzalo prekid neprijateljstava u Iraku, niti krivično gonjenje bilo kog od uključenih pripadnika. Umesto toga, u maju 2010, 22-godišnja obaveštajna analitičarka američke vojske Čelsi Mening je uhapšena nakon što je otkriveno da je ona izvor procurelog videa, zajedno sa otprilike 260.000 diplomatskih depeša upućenih Vikiliksu.

Meningova je provela više od tri godine u samici, što je period koji je Dejvid Haus, osnivač Private Manning Support Networka (Privatne mreže za podršku Meningovoj), nazvao „mučenje bez dodira“ - bila je podvrgnuta produženim periodima izolacije, uznemiravanja i lišavanja sna.

To je dovelo do toga da se Meningova s vremenom „fizički, mentalno i emocionalno" degradira, rekao je Haus. U avgustu 2013. osuđena je na 35 godina zatvora. Međutim, u maju 2017. puštena je na slobodu nakon što joj je bivši predsednik Barak Obama ublažio kaznu.

Alexandria Sheriff’s Office via AP

Kasnije je priznato da njena otkrića zapravo nisu naškodila interesima SAD.

Štaviše, Vikiliks i osnivač sajta Džulijan Asanž brzo su postali predmet gneva američkog tužioca.

U novembru 2010. godine američki državni tužilac Erik Holder objavio je da postoji „aktivna  krivična istraga“ protiv Vikiliksa, a istog meseca Švedska je pokrenula istragu o seksualnom napadu Asanža i izdala širom Evrope nalog za njegovo hapšenje.

Boraveći u Velikoj Britaniji, Asanž se plašio ekstradicije u SAD, ukoliko ga švedske ili britanske vlasti odvedu u pritvor. Podneo je zahtev za politički azil u Ekvadoru, a 19. juna 2012. dobio je utočište u ambasadi te zemlje u Londonu. Pet godina je ostao u efektivnom kućnom pritvoru, zabranjeno mu je da napušta malu prostoriju u unutrašnjosti ambasade, sve dok tužioci nisu odbacili slučaj bez osnova.

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Za to vreme neprijateljstva u Iraku su nastavljena, sa promenljivim nivoima intenziteta.

U julu 2017. koalicione snage, uključujući SAD i Veliku Britaniju, uspešno su preuzele kontrolu nad Mosulom od terorističke grupe Daeš. Amnesti internešenel je naveo da koalicija nije preduzela adekvatne mere da zaštiti ljude, izlažući ih zastrašujućoj paljbi.

- Obim i težina gubitka života civila tokom vojne operacije za preuzimanje Mosula moraju biti javno priznati. Užasi kojima su ljudi svedočili i nepoštovanje ljudskih života svih strana u ovom sukobu ne smeju ostati nekažnjeni. Čitave porodice su zbrisane, a mnogi su i danas zatrpani pod ruševinama. Ljudi Mosula zaslužuju da znaju od svoje vlade da će biti pravde i reparacija kako bi se na pravi način rešio potresni uticaj ove operacije - rekla je Lin Maalouf, međunarodni direktor za istraživanje Bliskog istoka iz Amnesti internešenela.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi