Vikiliks dokumenti: Ko je Čelsi Mening koja je svetu otkrila zločine američke vojske?
Kao i u slučajevima mnogih drugih uzbunjivača, i nju jedni smatraju herojem, a drugi zločincem
Otkrića Vikiliksa o svetskim kontroverzama ne bi bila moguća da nije bilo Čelsi Mening, vojnika i obaveštajnog analitičara.
Zbog odavanja više od 250.000 diplomatskih depeša i više od 482.000 vojnih izveštaja Džulijanu Asanžu i njegovoj organizaciji Vikiliks, bila je osuđena na 35 godina zatvora, sve dok je 2017. nije pomilovao tadašnji američki predsednik Barak Obama.
Čelsi je rođena kao Bredli Mening u Oklahomi, a od malih nogu se interesovala za kompjutere i bila je dobar đak. Kada su joj se roditelji razveli, nakratko je sa majkom živela u Velsu, ali se u SAD vratila 2005. da živi sa ocem u Oklahoma Sitiju, gde je radila u softverskoj kompaniji.
Kako je sve počelo?
Ističe se da je bila talentovani programer, ali da su kolege teško komunicirale sa njom, zbog čega je naposletku dobila otkaz, a onda ju je i otac izbacio iz kuće. Nakon lutanja po zemlji, pridružila se vojsci 2007.
Pročitajte još:
AP Photo/Markus Schreiber
Pohađala je školu za obaveštajce u Arizoni i dobila pristup poverljivim dokumentima. U oktobru 2009. bila je stacionirana u Iraku, a sumnja se da je narednog meseca kontaktirala Asanža, u nameri da se objave poverljivi podaci široj javnosti.
Vikiliks je u februaru 2010. objavio diplomatske depeše američke ambasade u Rejkjaviku, a to je bio samo početak. U aprilu je objavljen snimak američkog helikoptera kako ubija grupu civila u Iraku, uključujući dva Rojtersova novinara. Upravo zbog toga će Asanž kasnije biti na meti američkih vlasti, zbog čega je godine proveo zatočen u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, sve dok nije uhapšen 2019. Od tada se nalazi u britanskom zatvoru Belmarš i preti mu izručenje u SAD. Pravna bitka još nije gotova, a ukoliko bude zaista završio pred američkim sudijama, preti mu do 175 godina robije zbog objavljivanja poverljivih dokumenata.
AP Photo/Frank Augstein
Meningova je istakla da ju je američka vojna situacija u Iraku i Avganistanu činila depresivnom i da je osećala da javnost treba da ima pristup značajnim informacijama kako bi se povela debata o ulozi vojske i spoljne politike u tim ratovima.
Kontaktirala je s "Vašington postom" i "Njujork tajmsom", ali nije bilo uspeha, zbog čega je odlučila da se obrati Vikiliksu.
Nakon objavljivanja spornog snimka, Meningova je otpuštena iz vojne službe, a u maju 2010. stupila je u kontakt sa nekadašnjim hakerom Adrijanom Lamom, kome je poručila da skinula stotine hiljada dokumenata sa osiguranih vladnih kompjutera i predala ih Vikiliksu.
Incident u Iraku
Kada je iračka policija uhapsila 15 ljudi zbog štampanja antidržavne literature, Meningova je dobila zadatak da identifikuje "loše momke", ali je otkrila da su oni zapravo raskrinkali korupciju u iračkom kabinetu. Kada je svoje nalaze prijavila nadređenima, naloženo joj je da pomogne iračkoj policiji u nalaženju drugih sumnjivih ljudi. Tada je shvatila da učestvuje u nečemu što je u suprotnosti sa njenim ličnim uverenjima.
Lamo je o tome obavestio vojsku, pa je Meningova uhapšena kasnije tog meseca.
Protiv nje je podignut sijaset optužnica, uključujući i pomaganje neprijatelju, što je krivično delo koje se kažnjava i smrću.
Devet meseci je držana u Kvantiku u Virdžiniji, gde je bila podvrgnuta veoma strogom ispitivanju.
Isticala je da je objavila vladina dokumenta kako bi se otkrili ratni zločini.
- Razumem da sam prekršila zakon. Moja namera nije nikada bila da nekome naudim. Samo sam želela da pomognem ljudima. Kada sam odlučila da pustim poverljive dokumente u javnost, uradila sam to iz ljubavi prema mojoj zemlji - navela je u saopštenju.
Nakon 1.000 dana provedenih u pritvoru, u februaru 2013. izjasnila se krivom po 10 tačaka optužnice. Iako je bila predviđena maksimalna kazna od 20 godina zatvora, vojni tužioci su želeli da podnesu još optužnica. U julu je proglašena nedužnom za pomaganje neprijatelju, ali je osuđena za veliki broj drugih krivičnih dela, poput špijunaže i krađe. Ukupno je dobila 35 godina zatvora.
"Ja sam žena"
Dan nakon što je presuda objavljena, (tada) Bredli je rekao da je žena, i zamolio je sve da ga oslovljavaju Čelsi Mening. Tokom boravka u zatvoru htela je da započne lečenje rodne transforije, što je Ministarstvo odbrane u početku odbilo, ali je nakon pritužbi advokata i desetodnevnog štrajka glađu zahtev prihvaćen. Odobrena je i operacija promene pola.
Alexandria Sheriff’s Office via AP
- S obzirom na to kako se osećam, i kako sam se osećala od detinjstva, želim da započnem hormonsku terapiju što je pre moguće - navela je tada.
Američki predsednik Barak Obama ju je 2017, kada mu se završavao mandat, pomilovao i na slobodi se našla 17. maja 2017.
Sudska borba nije bila gotova, pa je više puta pozivana da svedoči pred velikom porotom. Odbijala je da odgovara na pitanja o Vikiliksu, a 2019. je pritvorena zbog nepoštovanja suda. U maju je ponovo završila iza rešetaka, a u martu 2020. je objavljeno da je pokušala da se ubije. Prebačena je u bolnicu i sudija je doneo odluku da ne mora više da svedoči. To inače nije bio prvi put da je imala suicidalne namere.
Prošle godine je objavila memoare "README.txt".
Za BBC je navela da bi sama objavila poverljive dokumente, depeše i snimke da ih nije u etar pustio Džulijan Asanž.
AP Photo/Markus Schreiber
Uprkos dugogodišnjem progonu, izveštaj Ministarstva odbrane iz 2017. je naveo da curenje podataka, iza kojeg je stajala Meningova, nije nanelo značajnu stratešku štetu američkim vojnim naporima. Njeni advokati su tokom suđenja tvrdili da je bila eksploatisana kako bi se prikupili dokazi protiv Asanža.
Kao i u slučajevima mnogih drugih uzbunjivača, i nju jedni smatraju herojem, a drugi zločincem.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari