Vikiliks dokumenti: Direktor Googla pomagao u špijuniranju Avganistanaca, prisluškivan svaki telefonski poziv

Grupa za transparentnost Vikiliks napravila je pometnju sredinom 2014. godine kada je osudila kolege iz američke neprofitne organizacije "The Intercept" zbog cenzurisanja imena zemlje koja je meti nadzora Sjedinjenih Američkih Država. Vikiliks je tada otkrio da je reč o Avganistanu, ali se nije zaustavio na tome.

Kada su novinar Glen Grinvald i koautori spornog članka u "Interceptu" pisali o najnovijoj špijunskoj operaciji američke Nacionalne bezbednosne agencije, naveli su da je NSA prikupljala sadržaj naizgled svih poziva sa mobilnog telefona upućenih ili primljenih u dve nacije: Bahamima i neimenovanoj „zemlji X“. Nakon što je kritikovao "Intercept" zbog skrivanja imena druge zemlje, Vikiliks je u naveo da je Avganistan drugi predmet prethodno neprijavljenog programa NSA.

- Vikiliks je potvrdio da je reč o Avganistanu. Ovo se takođe može nezavisno proveriti kroz forenzičku analizu neadekvatno primenjene cenzure na srodnim dokumentima koji su do sada objavljeni i korelacijama sa drugim NSA programima - napisao je glavni urednik Džulijan Asanž.

Prema Vikiliksu, ova priča je malo dublja - grupa za borbu protiv tajnosti objavila je nekoliko dana ranije na Tviteru da Džared Koen, tada 32-godišnji direktor "Google Ideas-a" i bivši savetnik američkog Stejt departmenta, ima istoriju koja ga povezuje sa programom pomoću kog su avganistanski obaveštajni podaci (SIGINT) dospeli u ruke američkih istražitelja.

Ujutro 23. maja 2014. VikiLeaks je svoje pratioce na Tviteru uputio na telegram Stejt departmenta iz jula 2009. koji se nalazi u zbirci poverljivih dokumenata koje je sledeće godine dostavila Čelsi Mening.

- Direktor "Google Idea-e" Džared Koen imao je zadatak da natera avganistanske telekomunikacione kompanije da premeste kule u američke baze kada je bio u Stejt departmentu - napisao je Vikiliks na Tviteru.

 

 

Pol Kar, bloger u Pando Dejliju, napisao je da je bio neuspešan u pokušajima da natera Koena da prokomentariše ove optužbe, ali se poziva na Vikiliks dok ga delimično povezuje sa avganistanskom operacijom SIGINT koja može imati neke veze sa NSA programom koji prikuplja sadržaj telefonskih poziva.

- Od 8. do 11. jula, specijalni savetnik SRAP-a [Specijalni predstavnik za Avganistan i Pakistan] Ešli Bomer i službenik S/P Džered Koen sastali su se sa zvaničnicima američkih snaga u Avganistanu (USFOR-A) i pružaocima mobilnih usluga kako bi razgovarali o mogućnosti postavljanja telekomunikacionih tornjeva na prednjim operativnim bazama američke vojske ili drugim sigurnim lokacijama - navodi se.

Prema poverljivoj depeši Stejt departmenta, glavni avganistanski telekomunikacioni operater Rošan „želeo je da razvije ovo partnerstvo sa [vladom SAD]” i smatrao ga je „načinom za promovisanje međusobne bezbednosti, komunikacija i komercijalnih strategija za Avganistan”.

Ako Rošan pristane na nacrt predloga koji je tada u toku, nastavila je veb publikacija, iznajmio bi prostor američkim snagama za podizanje stubova mobilnih telefona kroz Avganistan.

U telegramu se navodi i:

 

 

„Iako su zvaničnici Rošana rekli zvaničnicima američke vlade da su spremni da potpišu sporazum sa USFOR-A, ostala tri MSP-a su pokazala samo blagi interes. Afghan Wireless Communication Co (AVCC) je bio jedini drugi provajder predstavljen na sastancima. Iako je generalni direktor AWCC-a Amin Ramin rekao da je zainteresovan za predlog, Ramin nije pristao na partnerstvo sa USG-om. Ministar Sangin je rekao ambasadoru Vejnu da podržava koncept, ali da ne veruje da će izgradnja kula na sigurnim lokacijama rešiti problem pretnji jer pobunjenici ne prete kompanijama kada grade kule. On je rekao da se kompanije suočavaju sa pretnjama pobunjenika kada prevozi opremu i radnike do stanica mobilne telefonije. Sangin je istakao da bi alternativni plan bio da u rezervi budu pokretni stubovi mobilne telefonije kao raspoložive zamene kada pobunjenici napadnu kule mobilne telefonije".

„Podržavamo njihov razvoj i zalažemo se za dovođenje svih ključnih aktera avganistanske vlade u razgovore“, napisao je bivši američki ambasador u Avganistanu i službenik Stejt departmenta Karl Ejkenberi na dnu memoranduma.

- Ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane do sada nisu bila uključena u razgovore o zajedničkom lociranju tornjeva na bezbednim lokacijama, ali će morati da budu uključena u diskusiju - dodao je.

Pisalo se da Vikiliks verovatno ima pik na Koena, koji je prošle godine zajedno sa generalnim direktorom Gugla Erikom Šmitom napisao „Novo digitalno doba“: knjigu koja je uključivala kritike usmerene na Asanža i druge koji podržavaju postojanost podataka kao rešenje za povećanu transparentnost.

Tanjug/AP Photo/Matt Dunham

Vikiliks je izneo interesantne podatke o Koenovom radu sa Stejt departmentom. Pored toga, dalje istraživanje otvorenog koda povezuje druge stvari još više sa programom NSA koji prisluškuje Avganistane, kako se navodi.

Rošan, provajder za koji je otkriveno da je bio spreman da potpiše sporazum sa vladom SAD 2009, prema telegramu Stejt departmenta, pojavljuje se u drugim dokumentima koji se odnose na nadzor NSA. Među njima su i poverljivi dokumenti koje je obelodanio bivši NSA ugovarač Edvard Snouden o BOUNDLESSINFORMANT: jednoj od operacija prikupljanja SIGINT-a.

Prema dokumentima NSA objavljenim 2013. godine, BUNDLESSINFORMANT pomaže NSA u prikupljanju obaveštajnih podataka o signalima širom Avganistana, uključujući i objekat kodnog naziva SHIFTINGSHADOV koji se navodno odnosi na Rošan, prema dokumentima.

Rošan se pominje u još materijala Vikiliksa, uključujući avganistanske ratne dokumente koje je Mening takođe dostavila pre nego što je uhapšena 2010. U jednom ratnom dnevniku iz 2008, na primer, američki vojni zvaničnik napominje da je Rošan „obilato koristio“ Međunarodne bezbednosne snage za pomoć i da je verovatno bio meta SIGINT nadzora koji su sprovodili Rusija, Kina, Pakistan, Indija i drugi.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi