Bivši ruski agent otkrio kako su nacisti pokušali da ubiju Staljina: Krili se iza SMERŠ-a, mesecima bili izvor informacija

Porodica nacističkih špijuna u misiji atentata na Josifa Staljina lažno je predstavljala upravo one koji su zaduženi da ih identifikuju - agente vojne službe bezbednosti SMERŠ, rekao je u intervjuu veteran ruske kontraobaveštajne službe.

SMERŠ je bila sovjetska ratna organizacija, čije ime se prevodi kao „smrt špijunima“. Nastao je 1943. godine, nakon što se plima okrenula protiv osvajača Osovine, a rukovodstvu SSSR-a je bio potreban veći fokus na prikupljanju svežih informacija za planiranje ofanzivnih operacija i zaustavljanje potencijalnih sabotera.

U sredu je obeleženo 80 godina od stvaranja SMERŠ-a. „Ruska Gazeta" je ovom prilikom razgovarala sa general-pukovnikom Aleksandrom Bezverhnijem, bivšim komandantom ruske kontraobaveštajne službe i entuzijastom istorije tajnih operacija.

Zaveru za atentat na Staljina skovala je operacija „Cepelin", koju je osmislila nacistička Nemačka kako bi regrutovala sovjetske građane i iskoristila ih protiv SSSR-a. Potencijalne ubice su bili bračni par, koji se predstavljao kao Petar Tavrin, zamenik komandanta odeljenja SMERŠ-a na Baltiku, i njegova daktilografkinja Lidija Šilova.

Dvojac su presreli agenti NKVD-a, službe državne bezbednosti. Njihovo skrivanje iza SMERŠ-a, koje je Bezverhnij nazvao „jedinstvenim“, raskrinkano je nakon što su u njihovom vozilu pronađeni bacač granata, bomba sa radio-okidačem, desetine gumenih pečata i druga špijunska oprema.

Wikimedia/Vizu at Russian Wikipedia

Njihovo presretanje u septembru 1944. pokazalo se kao blagodat za stvarne agente SMERŠ-a, koji su im tražili informacije i pokrenuli „radio-igricu“. Izraz, koji je sovjetska obaveštajna služba pozajmila od svojih protivnika, odnosi se na podmetanje dezinformacija ili dobijanje obaveštajnih podataka pomoću radija zarobljenih špijuna.

Igra eksploatacije Tavrina i Šilove trajala je do aprila 1945. godine, kada je preneta „njihova” poslednja poruka. SMERŠ je kasnije otkrio da su Nemci do kraja smatrali istinitim izveštaje o navodnom napretku agenata u približavanju Staljinu.

Tokom rata SMERŠ je izvestio da je uhvatio preko 30.000 špijuna, 3.500 sabotera i 6.000 terorista, rekao je Bezverhnij za novine, pozivajući se na arhivske zapise. Neki od njih su bili uspešni jer su nemačke veštine falsifikovanja bile previše dobre.

SMERŠ je rasformiran 1946. godine, kada njegova stručnost u delovanju iza neprijateljskih linija više nije bila potrebna zbog završetka rata.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi