Priča o Staljinovoj drugoj sahrani: Šta je nestalo iz sanduka i ko je predvodio tajnu operaciju (VIDEO)

Bio je 9. mart 1953. godine, četiri dana posle smrti Josifa Visarionoviča Staljina.

Balsamovano telo "oca nacije" bilo je izloženo u Lenjinovom mauzoleju, koji je brzo preimenovan u "Mauzolej V.I. Lenjina i J.V. Staljina".

Sovjetski lider bio je izložen u odelu do 1961. godine i građani su mogli da se oproste od njega. Tada je odlučeno da njemu više nije mesto u mauzoleju i usledila je velika tajna operacija premeštanja njegovog tela.

Staljinova smrt

Inače, Staljin je, kao strastveni pušač, bolovao od ateroskleroze i zdravlje mu se ozbiljno pogoršavalo već krajem Drugog svetskog rata.

U maju 1945. godine imao je manji, a u oktobru ozbiljan srčani udar.

Njegova poslednja tri dana detaljno su opisana, prvo u sovjetskim  glasilima, poput Pravde, a potom su prevedena i na engleski jezik.

Kako se navodi, 28. februara 1953. godine, Staljin je sa malom grupom prijatelja ćaskao uz piće.

Negde oko četiri sata ujutru, 1. marta, Staljin se povukao u svoje odaje uz naređenje da ga niko ne uznemirava sve dok ne budu čuli da je ustao.

Sati su prolazili i nikakvi zvuci, koji bi nagovestili da je budan, nisu se čuli. Oko 11 sati prepodne, sobarica je odlučila oprezno da uđe u sobu gde ga je pronašla na podu, u donjem delu pidžame i majici. Bio je bez svesti i teško je disao.

Narednog dana u 7 ujutru, šef policije Lavrentij Berija i grupa doktora su pozvani da ga pregledaju. Zaključili su da je doživeo moždani udar, a naredna dva dana je primao nekoliko terapija, uključujući i pijavice koju su mu stavljali na vrat i lice kako bi mu spustili krvni pritisak.
Međutim, Staljin je preminuo 5. marta 1953. godine u 21.50 sati.

Njegovo telo je odvezeno na nepoznatu lokaciju radi autopsije i balsamovanja.

9. marta je telo prebačeno na Crveni trg u mauzolej gde je stajalo sve do 1961. godine.

Premeštanje tela

Šta je navelo Nikitu Hruščova, prvog sekretara Komunističke partije Sovjetskog saveza (KPSS) i premijera SSSR-a, da baš tada započne izmeštanje njegovog tela na drugu lokaciju nije poznato.

Činilo se logičnim da premeštanje iz mauzoleja bude posle 20. kongresa, kada je Hruščov najavio odaljavanje od Staljinovog kulta ličnosti, ali se to 1956. godine nije dogodilo. Ne zato što nisu želeli, već zato što je obožavanje njegove ličnosti i dalje bilo uboko ukorenjeno u narodu.

Tada se pojavio i slogan - "Ka komunizmu - bez Staljina".

Ipak, na 22. kongresu pokrenulo se pitanje premeštanja, pod izgovorom da to žele "niže klase", posebno radnici dve fabrike u Moskvi.

"Zahtev nižih klasa" je preneo prvi sekretar regionalnog partijskog komiteta u Lenjingradu, Ivan Spiridonov, posle čega su se ostali, na višim instancama, složili. Čak se javila i izvesna Dora Lacutkina, član partije od 1902. godine, koja je 18 godina provela u egzilu i radnim logorima pod Staljinom zbog čega je trpelo i njeno psihičko zdravlje.

Kako je navela, Lenjin ju je posetio i zatražio da se telo njegovog naslednika ukloni iz mauzoleja.

Naravno, glavni inicijator premeštanja tela bio je sam Hruščov, prenosi Life.ru, koji je još pre nego što je to pitanje potegnuto na Kongresu, okupio nekoliko važnih ljudi, poput direktora 9. departmana KGB generala Nikolaja Zaharova. Tražio je hitno premeštanje sovjetskog lidera i njegovu "drugu sahranu".

Profimedia

Primpremljena je specijalna komisija kojom je predsedavao Nikolaj Švernik, koji je u Staljinovo vreme predsedavao Vrhovnim sovjetom Sovjetskog Saveza, najvišim zakonodavnim organom u SSSR. Nesuglasice su se odmah pojavile unutar komisije, pojedinci su čak odbili da učestvuju u tome.

Zanimljivo, premeštanje tela bilo je zakazano za dan kada se na drugom kraju sveta slavila Noć veštica. Tada se u Americi, po predanju, oslobađaju zli duhovi.

Pravio se novi kovčeg za Staljina, a kako je bio obložen crnim i crvenim krep materijalom, izgledao je još bogatiji. Prvo je trebalo prekriti naziv mauzoleja, pa se napravio ogroman beli baner na kome je pisalo "Lenjin".

Uređivali su se i svi drugi detalji koji su se ticali groba, kao i nadgrobna ploča na kojoj je jednostavno pisalo - Staljin Josif Visarionovič 1879-1953.

Odlučeno je da bude sahranjen pod okriljem probi za vojnu paradu koja je trebalo da se održi 7. novembra.

Pošto su probe uveliko trajale, turisti i prolaznici nisu mogli mnogo da zagledaju na Crvenom trgu.

Ljudi od najvišeg poverenja iz vrha Kremlja su izabrani da učestvuju u premeštanju tela. Šest vojnika je izabrano da iskopa grob u blizini zida kod Kremlja, a osam vojnika bi nosilo kovčeg iz mauzoleja do te lokacije.

Niko nije mogao da vidi šta se događalo jer su ostali učesnici "druge sahrane" nosili drvene ploče koje su poslužile kao paravan kako oči znatiželjnika ne bi videle nešto što se ne sme videti.

Tačno u 18 sati, Crveni trg je bio zatvoren, a vojnici su počeli da kopaju grob - želeli su da posao završe do ponoći.

Zatim je preko toga išao sloj betona, obloženog sa šper-pločama. Istovremeno, kovčeg sa Staljinovim telom je odnet iz mauzoleja do Kremlja gde je sovjetski vođa simbolično "skinut" - nije više nosio uniformu, skinuli su mu ordenje i zlatnu dugmad, i zamenili je običnim dugmićima. Prema određenim navodima, i zlatne trake na ramenima su skinute. Iako se može shvatiti zašto su mu oduzeli ordenje, nije u prvi mah bilo jasno zašto im je smetala dugmad. Bio je to čin poniženja, preneo je ruski portal Life.ru.

Profimedia

Posle svih tih promena, telo su stavili u sanduk, prekrili ga crnim pokrovom, ostavljajući samo glavu i grudi otkrivene. Sanduk je potom zatvoren i zakucan. Vojnici su sanduk doneli do grobnog mesta i tu stajali nekoliko minuta, a najmanje dvolje ljudi je zaplakalo. Plakao je i predsedavajući Komisije Švernik koga su, navodno, emocije toliko ponele da je jedan pripadnik obezbeđenja morao da ga pridržava.

- Kada smo ga izneli iz mauzoleja, izneli smo deo naših srca. Naša duša nije bila dobra, ne zato što smo žalili za Staljinom, nego zato što su mnogi romantični snovi bili raspršeni - poručio je partijski lider Nikolaj Jegorijev.

Kada je sanduk položen u zemlju, svaki vojnik je uzeo grumen zemlje i bacio ga. Konačno, Staljin je bio sahranjen, a samo nekolicina ljudi je znala da se išta događalo u blizini Kremaljskog zida.

Ipak, nije sve bilo gotovo - potpisan je protokol o premeštanju Staljinovih ostataka, a kovčeg je vraćen u mauzolej.

Sutradan, mauzolej je otvoren kao da se ništa nije dogodilo.

Profimedia

Agenti KGB, u civilu, osluškivali su šta posetioci pričaju, pa su čuli da su mnogi bili prilično iznenađeni. Glavna zamerka im je bila zašto narod nije bio konsultovan o ovom pitanju.

Naposletku, Hruščov je sam posle tri godine smenjen i poslat u penziju, a nije mu bila ukazana čast da ga sahrane u Kremlju. 

Tek 1970. godine je bista ugrađena na Staljinov grob i to kako bi se poboljšali odnosi sa Kinom, tako da se može reći da zemlja nije doživela da vidi "komunizam bez Staljina".

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi