Da li će nam veštačka inteligencija oteti poslove? Koje profesije su najugroženije i šta može da se uradi

Poslednjih godina, kako su se širile vesti o robotima koji kradu ljudske poslove i kako su generativni alati veštačke inteligencije poput ChatGPT-a brzo postali dostupniji, neki radnici priznaju da počinju da se osećaju zabrinuto za svoju budućnost i da li će veštine koje imaju biti relevantne za tržište rada u godinama koje dolaze.

U martu je Goldman Saks objavio izveštaj koji pokazuje da bi veštačka inteligencija mogla da zameni najmanje 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom. Prošle godine godišnja globalna anketa o radnoj snazi PwC-a pokazala je da je skoro trećina ispitanika izjavila da je zabrinuta zbog mogućnosti da njihova uloga bude zamenjena tehnologijom za tri godine.

- Mislim da je mnogo kreativaca zabrinuto. Svi se nadamo da će naši klijenti prepoznati našu vrednost i izabrati autentičnost ljudi umesto cene i pogodnosti AI alata - kaže Alis Maršal (29), autorka tekstova iz Bristola u Velikoj Britaniji.

Sada stručnjaci za ljudske resurse kažu da, iako bi neka anksioznost mogla biti opravdana, zaposleni moraju da se fokusiraju na ono što mogu da kontrolišu. Umesto da paniče zbog mogućeg gubitka posla zbog mašina, trebalo bi da ulože trud u učenje kako da rade zajedno sa tehnologijom. Ako veštačku inteligenciju tretiraju kao resurs, a ne kao pretnju, dodaju stručnjaci, učiniće sebe vrednijim potencijalnim poslodavcima i osećaće se manje anksiozno.

Strah od nepoznatog

Za neke ljude generativni AI alati deluju brzo i besno. OpenAI ChatGPT se proslavio naizgled preko noći, a „trka u naoružanju veštačkom inteligencijom“ svakim danom se sve više pojačava, stvarajući stalnu neizvesnost za radnike.

Profimedia

Kerolin Montrouz, trener za karijeru i predavač na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, priznaje da tempo tehnoloških inovacija i promena može biti zastrašujući.

- Normalno je osećati anksioznost zbog uticaja veštačke inteligencije jer je njena evolucija fluidna, a postoji mnogo nepoznatih faktora primene - kaže ona.

Ali koliko god nova tehnologija bila uznemirujuća, zbog nje radnici ne moraju nužno da osećaju egzistencijalni strah. Ljudi imaju moć da donose sopstvene odluke o tome koliko brinu: mogu ili „da izaberu da se osećaju anksiozno zbog veštačke inteligencije ili da steknu moć, nauče sve o njoj i koriste je u svoju korist“.

Skot Likens iz PwC-a, koji je specijalizovan za razumevanje pitanja poverenja i tehnologije, ponavlja ovo.

- Napredak tehnologije pokazao nam je da tehnologija ima potencijal da automatizuje ili pojednostavi radne procese. Međutim, sa pravim skupom veština, pojedinci često mogu da napreduju uporedo sa ovim napretkom. Da biste bili manje zabrinuti zbog brzog usvajanja AI, zaposleni moraju da se oslone na tehnologiju. Obrazovanje i obuka su ključni za zaposlene, koji bi trebalo da nauče više o veštačkoj inteligenciji i o tome šta ona može da uradi za njihovu određenu ulogu, kao i da im pomogne da razviju nove veštine. Umesto da se klone veštačke inteligencije, zaposleni bi trebalo da planiraju da je prihvate i obrazuju se - rekao je on.

Unsplash

Takođe bi moglo biti korisno zapamtiti da, prema rečima Likensa, ovo nije prvi put da se ljudi susreću sa smetnjama u industriji, od automatizacije i proizvodnje do e-trgovine i maloprodaje, i da su pronašli načine da se tome prilagode.

Uvođenje nove tehnologije često je bilo uznemirujuće za neke ljude, ali Montrouzova objašnjava da je mnogo dobrog proizašlo iz ranijih inovacija: ona kaže da su tehnološke promene uvek bile ključne za napredak društva.

Bez obzira na to kako ljudi reaguju na AI tehnologiju, dodaje Montrouzova, ona je tu. I zato je mnogo korisnije ostati pozitivan i gledati napred.

- Ako se ljudi osećaju anksiozno umesto da deluju kako bi poboljšali svoje veštine, to će ih boleti više nego sama veštačka inteligencija - kaže ona.

Jedinstvena vrednost ljudi

Iako stručnjaci kažu da je određeni nivo anksioznosti opravdan, možda još nije vreme da se pritisne dugme za paniku. Neka nedavna istraživanja su pokazala da bi strahovi da će roboti preuzeti ljudske poslove mogli biti prenaglašeni.

Istraživanje profesora sociologije Erika Dalina iz novembra 2022, na Univerzitetu Brigam Janga u Juti u SAD, pokazalo je da ne samo da roboti ne zamenjuju ljudske radnike brzinom u koju većina ljudi veruje, već neki ljudi takođe pogrešno percipiraju brzinu kojom alati za automatizaciju preuzimaju vlast.

Pixabay

Njegovi podaci pokazuju da je 14 odsto radnika navelo da su njihove poslove počeli da radi roboti. Ali i radnici koji su otpušteni zbog tehnologije i oni koji nisu imali tendenciju da precenjuju tempo i obim trenda napravili su procene koje su daleko od stvarnosti.

- Sve u svemu, naša percepcija o prevladavanju robota je preuveličana - rekao je Dalin u predstavljanju svog istraživanja, naglašavajući da će neke nove tehnologije verovatno biti usvojene i implementirane bez razmatranja svih implikacija, kao i da „samo zato što se tehnologija može koristiti za nešto ne znači da će biti primenjena“.

Stefani Kolman, direktorka konsultantske kompanije EY za pružanje savetodavnih usluga, takođe ističe da ne treba očekivati da će radna snaga budućnosti biti „binarna“. Drugim rečima, kombinacija ljudi i robota uvek će morati da postoji.

- Ljudi će uvek imati ulogu u poslu jer će obavljati važne zadatke koji roboti ne mogu da obave. Ovakav posao obično zahteva urođene ljudske kvalitete, kao što su izgradnja odnosa, kreativnost i emocionalna inteligencija. Prepoznavanje jedinstvene vrednosti ljudi u radnoj snazi, u poređenju sa mašinama, važan je korak u upravljanju strahovima koji su vezani za ovu temu - kaže ona.

Koji poslovi su najugroženiji?

Tehnički poslovi (koderi, kompjuterski programeri, softverski inženjeri, analitičari podataka)

Profimedia

Kodiranje i kompjutersko programiranje su veštine koje su tražene, ali je moguće da će ChatGPT i slični alati veštačke inteligencije popuniti neke od praznina u bliskoj budućnosti.

Tehnološki poslovi kao što su programeri softvera, veb-programeri, kompjuterski programeri, koderi i naučnici podataka „prilično su podložni“ AI tehnologijama koje „oduzimaju veći deo njihovog posla“, rekla je za „Biznis insajder" Anu Madgavkar, partner u institutu McKinsey Global.

To je zato što je veštačka inteligencija poput ChatGPT-a dobra u analiziranju brojeva sa relativnom tačnošću.

Medijski poslovi (oglašavanje, kreiranje sadržaja, tehničko pisanje, novinarstvo)

Na medijske poslove širom sveta, uključujući one u oglašavanju, tehničkom pisanju, novinarstvu i bilo kojoj ulozi koja uključuje kreiranje sadržaja, ChatGPT i slični oblici veštačke inteligencije mogu uticati, rekla je Madgavkar. To je zato što AI može dobro da čita, piše i razume tekstualne podatke, dodala je ona.

Pexels

Poslovi u pravnoj industriji (parapravnici, pravni pomoćnici)

Generativna veštačka inteligencija najverovatnije bi mogla da utiče na pravne radnike u SAD, pokazao je nedavno izveštaj Goldman Saksa.

To je zato što je broj poslova u pravnim službama relativno mali i zato što su već bili na udaru automatizacije veštačke inteligencije pre pojave novih alata za AI, rekao je za „Insajder" Manav Radž, autor Goldmanove studije.

Analitičari istraživanja tržišta

AI je dobra u analizi podataka i predviđanju ishoda, smatra Mark Mjuro, viši saradnik na Brukings institutu, koji je istraživao uticaj veštačke inteligencije na američku radnu snagu. Zbog toga analitičari istraživanja tržišta mogu biti podložni promenama koje pokreće veštačka inteligencija.

Analitičari istraživanja tržišta odgovorni su za prikupljanje podataka, identifikaciju trendova u okviru tih podataka, a zatim korišćenje onoga što su otkrili da osmisle efikasnu marketinšku kampanju ili odluče gde da se reklamiraju.

Nastavnici

Profimedia

Nastavnici širom sveta zabrinuti su zbog toga što studenti koriste ChatGPT da varaju u domaćim zadacima, ali prema Pengčeng Šiju, pomoćniku dekana na odseku za računarstvo i informacione nauke na Tehnološkom institutu u Ročesteru, takođe bi trebalo da razmišljaju o sigurnosti svog posla.

ChatGPT „već može lako da drži časove“, rekao je Ši za „Njujork post".

Finansijski poslovi (finansijski analitičari, lični finansijski savetnici)

Kao i analitičari istraživanja tržišta, finansijski analitičari, lični finansijski savetnici i drugi koji rade sa ličnim finansijama koje zahtevaju manipulaciju značajnim količinama numeričkih podataka mogu biti pod uticajem AI, rekao je Mjuro.

- AI može da identifikuje trendove na tržištu, da istakne u šta je bolje ulagati, a u šta nije, da saopšti sve to, a zatim da koristi razne druge oblike podataka od, recimo, finansijske kompanije da predvidi bolji miks investicija - rekao je Mjuro.

Trgovci

AP Photo/Seth Wenig

Stručnjaci kažu da bi ChatGPT mogao da ugrozi radna mesta u nizu industrija na Volstritu, od trgovine do investicionog bankarstva.

- To će automatizovati odabrane zadatke na kojima su radnici danas angažovani kako bi mogli da se fokusiraju na zadatke veće vrednosti - rekao je za „Insajder" Dilan Roberts, partner u kompaniji KPMG.

Grafički dizajneri

U decembarskom tekstu magazina „Harvard Business Review" tri profesora su istakla DALL-E, AI alat koji može da generiše slike za nekoliko sekundi, kao potencijalnog ometača industrije grafičkog dizajna.

- Unapređenje miliona ljudi u njihovoj sposobnosti da kreiraju i manipulišu slikama imaće dubok uticaj na ekonomiju - napisali su, dodajući da će ovaj nedavni napredak u veštačkoj inteligenciji sigurno dovesti do perioda teškoća i ekonomskog bola za neke čiji su poslovi direktno pogođeni i kojima je teško da se prilagode.

Računovođe

Profimedia

Računovodstvo se generalno posmatra kao stabilna profesija, ali čak i zaposleni u ovoj industriji mogu biti u opasnosti.

- Tehnologija još nije sve ostavila bez posla, ali neke ljude jeste - rekao je za „Global News Radio 640 Toronto" Bret Karavej, vanredni profesor sa Instituta za komunikacije, kulturu, informacije i tehnologiju Univerziteta u Torontu.

Agenti za korisničku podršku

Verovatno ste već nekad pozvali korisnički servis i „proćaskali" sa robotom. ChatGPT i srodne tehnologije mogle bi da nastave ovaj trend.

Studija kompanije za tehnološka istraživanja Gartner iz 2022. predviđa da će do 2027. čet-botovi biti glavni kanal za korisničku podršku za otprilike 25 odsto kompanija.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi