Smrtna kazna injekcijom i dalje glavni vid pogubljenja: Kako je počela da se koristi i da li je zaista humanija?

Američka savezna država Misisipi pogubila je Tomasa Lodena mlađeg, osuđenog za ubistvo devojčice (16), a tim povodom ponovo je počelo da se raspravlja o upotrebi smrtonosnih injekcija kao vida smrtne kazne.

Loden (58) proglašen je mrtvim prošle srede, a pre toga je porodici žrtve Lise Mari Grej poručio da se kaje.

- Nije bilo nikakvih problema. Proces je sproveden savršeno - rekao je komesar kaznenih ustanova Burl Kejn o smrtonosnoj injekciji.

Loden i drugi zatvorenici su se žalili sudu u Misisipiju da je upotreba ovakvih injekcija neustavna i da predstavlja okrutnu i neobičnu kaznu, kao i kršenje 8. amandmana.

Mississippi Department of Corrections via AP, File

Sličnih tužbi je bilo proteklih godina, kada su se savezne države borile da nabave supstance potrebne za pogubljenja, jer su farmaceutske komapnije prestale da ih šalju kako se ne bi koristile u te svrhe.

Kao rezultat, supstance koje se koriste u smrtonosnim injekcijama i način na koji ih države nabavljaju bili su zaštićeni od javnog preispitivanja. 

Smrtonosna injekcija je i dalje glavno sredstvo pogubljenja u 27 američkih država gde smrtne kazne ostaju na snazi.

Federalni sudija je odlučio da tužba protiv države Misisipi ne štiti Lodena od pogubljenja. On je 2001. godine osuđen na smrtnu kaznu zbog kidnapovanja, silovanja i ubistva tinejdžerke. Sudski dokumenti su pokazali da je Loden snimio svoje zločine pre nego što je devojci presudio.

Sa još dva osuđenika je 2015. pokrenuo tužbu preispitujući ustavnost upotrebe smrtonosne injekcije.

Zbog sve teže nabavke droga potrebnih za "smrtonosni koktel", prošle godine je u Misisipiju donet zakon prema kome zvaničnici mogu odlučiti na koji od četiri načina će pogubiti zatvorenike - azotom, strujnim udarom, streljanjem ili injekcijom.

40 godina "smrtnosnog koktela"

Iako se ideja o korišćenju smrtonosnih injekcija pojavila krajem 19. veka, a potom su je upotrebljavali i nacisti u prvoj polovini 20. veka, kao zakonita metoda pogubljenja postala je 1982. godine.

AP Photo/Michael Graczyk

SAD su je uvele pre 40 godina, i od tada je primarna metoda sprovođenja smrtne kazne u toj zemlji.

Prvi put je upotrebljena u Teksasu, a do sada je na taj način pogubljeno više od 1.300 osuđenika.

Šta se dešavalo pre 1982. godine?

Koncept je, ipak, razvijen stotinak godina ranije. Krajem osamdesetih godina 19. veka, njujorški doktor Džulijus Maunt Blejer je predložio da se koristi injekcija jer je humanija od vešanja. Njegov predlog u to vreme nije prihvaćen, a mnoge države su se odlučile za električnu stolicu.

Nacistička Nemačka ju je koristila za ubijanje zatvorenika i svih onih koje je smatrala nepodobnim, pod zloglasnim programom eutanazije.

Prvo pogubljenje injekcijom

Afroamerikanac Čarls Bruks mlađi (40) prvi je pogubljen smrtonosnom injekcijom 7. decembra 1982. godine u zatvoru u Hantsvilu u Teksasu.

 

 

On je 1976. otišao na pijacu polovnih automobila i zamolio da se provoza jednim vozilom. Pridružio mu se mehaničar Dejvid Gregori. Nakon što je pokupio svog saučesnika Vudija Ludresa, mehaničara su stavili u prtljažnik i nakon toga su ga u jednom motelu upucali u glavu.

Pošto nijedan nije hteo da otkrije ko je ispalio kobni metak, sud ih je obojicu osudio na smrtnu kaznu. Međutim, Ludres se žalio i smrtnu kaznu zamenio 40-godišnjom zatvorskom kaznom, a izašao je na uslovnu slobodu posle 11 godina.

Kako se izvodi pogubljenje injekcijom?

Obično se infuzijom ubrizgavaju tri hemijske supstance. One se ubrizgavaju jedna za drugom, po posebnom redosledu, a prvo bi zatvorenik trebalo da izgubi svest pre nego što srce prestane da mu radi ili mu se parališu disajni mišići.

Ova metoda se koristi u nekim drugim zemljama, poput Kine ili Tajlanda, a smatra se da je humanija od drugih vidova kazni poput vešanja ili električne stolice.

Nevada Department of Corrections via AP, File

Međutim, i ona može prouzrokovati da zatvorenik umre u agoniji jer ne prođe svaka procedura glatko.

Jedan takav incident se dogodio 2014. kada je osuđenik teško disao, stezao zubima i počeo da diže svoju glavu sa jastuka. Agonija je trajala oko 10 minuta dok mu nije ubrizgana smrtonosna doza.

Pojedini stručnjaci smatraju da je ova metoda, zapravo, najproblematičnija, jer stvari mogu krenuti po zlu češće nego kod drugih vidova izvršenja smrtne kazne.

Problem pogoršava i potez farmaceutskih kompanija da ne dostavljaju potrebne hemikalije, a Evropska unija je zabranila njihov izvoz.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi