Doktor Smrt, monstrum koji je izigravao Boga: Ubio je skoro 250 pacijenata, a onda mu se zbog jedne greške pakleni niz prekinuo

Priče o serijskim ubicama oduvek su fascinirale javnost, ali to nije bio slučaj kada su detalji sa suđenja doktoru Haroldu Šipmanu počeli da se otkrivaju. Čak su se i mediji uzdržavali da ih prenose, a građani Britanije bili su i pre presude sigurni da je ozbloglašeni doktor godinama tajno ubijao svoje pacijente, postavši tako jedan od najkrvoločnijih serijskih ubica na svetu.

- Doktor Harold Šipman, čije su žrtve bili muškarci i žene, od kojih su neki stradali u bolnicama, a neki kod kuće, ubio je nekoliko stotina pacijenata (tačan broj nikada neće biti poznat), uglavnom opijatima - napisao je Majkl H. Stoun u svojoj knjizi „Anatomija zla".

Kada su Šipmanovi zločini izašli na videlo, britanski tabloidi su lekaru opšte prakse dali nadimak Doktor Smrt, a priča o njemu i danas izaziva jezu.

Naizgled srećno detinjstvo

Šipman je rođen 14. januara 1946. u gradu Notingemu u Engleskoj u porodici radničke klase. Njegov otac je bio vozač kamiona, prema navodima „Independenta", a odrastao je na opštinskom imanju, obliku javnog stanovanja koji je uobičajen širom Ujedinjenog Kraljevstva. Šipmanova porodica je navodno bila duboko religiozna.

Iako je živeo u relativno skromnim uslovima, Šipman je bio ambiciozan i dobar đak i atleta.

- Bio je uspešan u gimnaziji, zapaženi ragbista i sportista i veoma blizak sa svojom majkom Verom - navodi „Indipendent".

S druge strane, „Gardijan" tvrdi da je Šipman u školi bio poznat kao usamljenik.

Kada su ubistva Harolda Šipmana prvi put otkrivena, mnogo se govorilo o činjenici da je on bio sasvim normalan, ali je jedan značajan detalj iz Šipmanovog ranog života stalno citiran kao nagoveštavaj njegovih gnusnih zločina i verovatno centralni motiv za njih.

- Harold je bio omiljeno dete svoje dominantne majke, što joj je omogućilo da mu usadi osećaj superiornosti - piše Ketrin Martinez sa Univerziteta Sent Meri u Teksasu. Pre nego što je potpuno odrastao, Veri je dijagnostikovan terminalni rak pluća. Dok je brinuo o njoj, Šipman je navodno iz prve ruke bio svedok efekta jakih lekova protiv bolova koji su korišćeni da joj olakšaju patnju, pre svega morfijuma, pisao je „Independent". Vera je umrla u 43. godini, 21. juna 1963, kada je njen miljenik imao 17 godina.

- Čini se da je prevelika slučajnost to što je njen sin ubio toliko mnogo ljudi ubrizgavajući im morfijum, jer u suprotnom ovo ne bi bilo od nekog značaja - napisao je Mark Oliver iz „Gardijana".

Rana ženidba i zavisnost

Brojni mediji tvrde da je Harold Šipman izabrao da ide u medicinsku školu zbog smrti majke. Iako je uvek bio odličan učenik, pao je na prvom prijemnom ispitu, a medicinu je studirao na obližnjem Univerzitetu Lids, oko dve godine nakon smrti majke.

Profimedia

Tokom prve godine na medicinskom fakultetu Šipman je upoznao Primrouz Okstobi i započeo romantičnu vezu sa „farmerovom ćerkom", kako su je opisali u „Gardijanu", a ona je ubrzo zatrudnela. U skladu sa stavovima tog vremena, par se venčao što je pre moguće, pa je Šipman postao oženjen čovek i budući otac još dok je bio brucoš.

Šipmanovi su dobili četvoro dece i odavali su utisak tipične britanske porodice, sa domaćicom i majkom, ženom koja je bila posvećena uspehu svog ambicioznog supruga, doktora koji je napredovao u svojoj medicinskoj karijeri.

„Gardijan" navodi da je Harold Šipman diplomirao na Univerzitetu u Lidsu 1970. godine, a san da postane lekar počeo je da mu se ostvaruje 1974. godine, kada se pridružio medicinskoj praksi u Todmordenu, gradu u dolini Kolder u Zapadnom Jorkširu. Ali nije prošlo mnogo vremena pre nego što je mladi doktor pokazao znak koji je predočio zločine koji će ga kasnije učiniti jednim od najozloglašenijih ljudi u Britaniji.

U javnoj istrazi održanoj mesecima nakon Šipmanovog suđenja u kojoj je on bio osuđen zbog ubistva 15 žena, otkriveno je da je doktora sud kaznio i ranije. Prema pisanju „Ajriš tajmsa", Šipman je 1975. godine bio osuđen za falsifikovanje recepata da bi zadovoljio svoje potreba za lekom protiv bolova petidinom, sintetičkim opioidom koji se obično daje, poput morfijuma, preko igle. Prema pisanju medija, Šipmanova zavisnost toliko ga je iscrpela da je spao na to da ga supruga Primrouz vozi u posetu pacijentima. Pretpostavlja se da je u to vreme prvi put ubio. Decenijama kasnije ćerka jednog od Šipmanovih pacijenata rekla je da je, kad se prisetila, smrt njene majke delovala „previše mirno“.

Profimedia

Šipman je dao otkaz u medicinskom centru Todmorden i morao je da ide na rehabilitaciju, a vlasti su mu posle toga izdale samo upozorenje i novčanu kaznu, dok je lekarsku dozvolu zadržao.

Neometano ubijanje do fatalne greške

Uskoro je dobio novu poziciju u medicinskom centru Donibruk u Hajdu, gde je radio više od 20 godina. Bio je „vredan lekar, koji je imao poverenje pacijenata i kolega, iako se među mlađim osobljem pričalo da je bio arogantan“.

Istina je bila da je tokom tog perioda masku porodičnog lekara koristio da tajno ubije mnoštvo ranjivih pacijenata o kojima je brinuo. Pod izgovorom da im ublažava bolove, Šipman im je davao smrtonosne doze dijamorfina, prema pisanju „Gardijana", ubijajući tako svoje pacijente za nekoliko minuta. Doktor je ciljao pretežno starije žene, a da bi prikrio tragove, u izveštaje je upisivao da su smrtni slučajevi posledica zdravstvenih stanja povezanih sa starošću. Bio je to podmukao i proračunat metod ubistva.

Međutim, povremeno je bio sumnjiv, a 1985. brojne Šipmanove kolege su pronašle uznemirujuće sličnosti u smrti jednog broja Šipmanovih pacijenata, za koje se takođe činilo da umiru sumnjivo velikom brzinom.

„Većina je bila potpuno obučena i obično je sedela ili je bila zavaljena na krevetu", a posle toga je „usledila tajna istraga, koju je Šipman prošao, jer je izgledalo da su njegovi dosijei uredni“. U to vreme nisu znali da je sam Šipman promenio veći deo svoje papirologije kako bi izbegao da bude otkriven.

Profimedia

Godine 1998. Harold Šipman je, kao što je to činio tokom njegove karijere porodičnog lekara, upotrebio smrtonosnu dozu morfijuma da ubije inače zdravu 81-godišnju ženu po imenu Ketlin Grundi, koja će biti Šipmanova poslednja žrtva. Kako „Gardijan" piše, Šipman je „pošao za novcem“, a njegova pohlepa i arogancija su ga uništili.

Grundijeva je bila bivša gradonačelnica Hajda i bogata žena. Kada je iznenada umrla, njena ćerka Anđela Vudraf bila je šokirana, iako ju je Šipman ubedio da nema potrebe za obdukcijom. Međutim, Vudrafova je nedugo zatim otišla u policiju kada je otkrila da je celokupno bogatstvo njene majke, vredno stotine hiljada britanskih funti, zaveštano jednom čoveku - Šipmanu.

Prema navodima „Guardijana", detektivi su opisali Šipmanov pokušaj falsifikovanja testamenta kao toliko bezobrazan da je bilo neizbežno da bude uhvaćen. Policija je otkrila da je testament napravljen na staroj pisaćoj mašini u Šipmanovoj ordinaciji i da su njegovi otisci prstiju bili na dokumentu i drugom pismu koje su advokati primili.

Detalji ubistava šokirali svet

Otkrivanje gnusnih zločina Harolda Šipmana duboko je šokiralo građane Britanije, a štampa je bila besna što ubica nije ranije zaustavljen. Ispostavilo se da je protiv Šipmana pokrenuta još jedna istraga mesecima pre nego što je uhapšen, navodi „Gardijan", ali vlasti nisu našle ništa zbog čega bi ga okrivile.

Međutim, nakon Šipmanovog pogrešnog falsifikovanja testamenta Grandijeve, njeno telo je ekshumirano radi analize, a nakon što su ispitivači otkrili nenormalno visoke nivoe diamorfina u sistemu pokojne žene, Šipman je optužen za njeno ubistvo i falsifikovanje njenog testamenta.

Dok je ubica bio u pritvoru, vlasti su počele da istražuju smrti drugih njegovih pacijenata. U roku od nekoliko meseci postalo je jasno da je porodični lekar sistematski davao smrtonosne doze lekova protiv bolova svojim pacijentima. Nakon ekshumacije i analize tela Džoan Melije (73), koja je umrla u junu 1998, Vinifred Melora (73), koja je umrla u maju 1998, Bjanke Pomfret (49), koja je umrla u decembru 1997, Šipman je optužen za njihova ubistva u oktobru 1998.

Na kraju, optužen je za ubistva 15 žena, od kojih su neke kremirane po nalogu lekara, što je još jedan način na koji se nadao da će izbeći da bude otkriven.

Suđenje Haroldu Šipmanu počelo je u oktobru 1999. i završilo se januara 2000, kada su, prema „Gardijanu", poroti od sedam muškaraca i pet žena bila potrebna 33 sata i 55 minuta da jednoglasno proglase doktora krivim po 15 tačaka optužnice za ubistvo i lažiranje testamenta Ketlin Grundi. Šipman je osuđen na doživotni zatvor, bez šanse za uslovnu slobodu.

Novine su pisale da je u više slučaja Šipman pokušavao da slaže za neke detalje, ali mu ništa od toga nije prošlo. Pokušao je da porekne i da je namerno pravio zalihe dijamorfina, ali je raskrinkan kada je ogromna količina droge ubice otkrivena nakon policijske racije u njegovoj kući.

Iako je optužen za samo 15 ubistava, naknadna „Šipmanova istraga" o 23-godišnjem nizu ubistava serijskog ubice procenila je da je Šipman možda ubio više od 218 svojih pacijenata, dok je kasnija procena stavila brojku bliže 250. Prema navodima „Independenta", najmlađa žrtva ovog ubice imala je samo četiri godine.

Samoubistvo u zatvoru

Harold Šipman je pronađen u 6.20 ujutro 13. januara 2004. obešen u ćeliji u zatvoru Vejkfild u Zapadnom Jorkširu, dan uoči svog 58. rođendana.

Dok su neki britanski tabloidi slavili smrt jednog od najozloglašenijih masovnih ubica u zemlji, većina komentatora i porodica žrtava izrazili su gnev što je uspeo da izbegne izdržavanje kazne oduzimajući sebi život. Nakon Šipmanovog samoubistva, zatvorenik u Vejkfildu Dejvid Smit svedočio je da je čuo zatvorskog službenika kako kaže ubici da ide i obesi se i da ne zna kako, da će mu se to pokazati, pisao je „Independent".

Ipak, ovo nije bio najšokantniji detalj Šipmanovog samoubistva. Doktor je i dalje bio sposoban da ispolji gnev poslednji put.

U odvojenom izveštaju, „Independent" prenosi teoriju da je tempirao svoje samoubistvo kako bi njegova žena mogla da unovči isplatu penzije od 100.000 funti, prema tajnim zatvorskim zapisima. Zapisi pokazuju da je Šipman već neko vreme imao samoubilačke misli i da je njegova glavna preokupacija bila obezbeđivanje penzije za svoju ženu. Otkriveno je da će, ako umre pre 60. godine, doktorova žena imati pravo na paušalni iznos od 100.000 funti, a zatim 10.000 funti godišnje. Da je Šipman preživeo, Primrouz Šipman bi dobila samo delić toga.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi