Zastrašujuća priča o „klovnu ubici" koji je usmrtio 33 mladića i dečaka: Silovao ih, mučio, pa uživao u ubijanju, zatrpavao ih ispod kuće

Priča o Džefriju Dameru ponovo je zainteresovala svetsku javnost kada je objavljena serija o njemu, ali on je samo jedan od mnogobrojnih monstruma iz Amerike. Jedan od najgorih serijskih ubica u američkoj istoriji, Džon Vejn Gejsi, godinama je prolazio nekaženjeno za ubistva koja je počinio, nastupajući danju kao „klovn Pogo", a noću ubijajući mladiće i dečake.

Želju za ubijanjem dobio je sasvim slučajno, videvši koliko zadovoljstvo mu pričinjava da nekome oduzme život.

Sve je počelo 2. januara 1972. kada je 16-godišnji Timoti Makoj ustao rano da bi svom domaćinu pripremio doručak. Upoznao je Džona Vejna Gejsija na autobuskoj stanici u Čikagu prethodne noći i Gejsi ga je pustio da prenoći kod njega, dok je bio na putu ka svojoj kući u Ajovi nakon što je Božić proveo u Mičigenu.

Makoj je izvadio jaja i slaninu i postavio sto za dvoje. Zatim se popeo uz stepenice da probudi Gejsija, ne shvatajući da u ruci i dalje drži nož koji je koristio.

Ono što se sledeće dogodilo bilo je prekretnica u životu Džona Vejna Gejsija.

Ne shvatajući da dečak nije nameravao da mu naudi, Gejsi ga je ubo nožem u grudi i ubio ga. Zatim je zakopao njegovo telo ispod svoje kuće i prekrio grob betonom.

Ubistvo Makoja je Gejsiju, kako je godinama kasnije sam izjavio, donelo „orgazam koji pomućuje um“. Ubistvo je navodno bilo greška, ali je Gejsi zapamtio „vrhunsko uzbuđenje“, za kojim će nastaviti da žudi do kraja života.

AP Photo/Chicago Sun Times

Tokom narednih šest godina još desetine tela pridružile su se lešu Timotija Makoja, dok se Gejsi sve to vreme pretvarao da je ugledan član zajednice. Nastupao je na zabavama i u bolnicama kao „klovn Pogo“, i niko nije ni slutio kakvu mračnu tajnu krije. Do trenutka kada je uhvaćen, Gejsi „klovn ubica“ usmrtio je najmanje 33 osobe.

Oni koji su poznavali Džona Vejna Gejsija nikada ne bi očekivali da će on biti glavni akter slične priče. Gotovo svi koji su ga znali opisali su ga kao blagog i simpatičnog čoveka. Veći deo svog života radio je u uslužnim delatnostima, prvo upravljajući sa tri franšize KFC svog tasta, a zatim započevši sopstveni građevinski posao.

Njegovi kupci su ga pamtili kao ljubaznog, velikodušnog i spremnog da pomogne ljudima. Zapošljavao je lokalne tinejdžere kojima su bili potrebni poslovi i dao veliki doprinos lokalnoj Privrednoj komori mladih. Na sve to, vikendom se oblačio u klovna i nastupao na dečjim rođendanskim zabavama.

Nesrećno detinjstvo, mladost u skrivanju i brak kao paravan

Džon Vejn Gejsi je rođen u Čikagu 17. marta 1942. Otac ga je, kako su pisali tamošnji mediji, oduvek prezirao, nazivao ga šonjom i zlostavljao od četvrte godine. Često je grdio dečaka i tukao ga kaišem. Kada je Gejsi imao sedam godina, i porodični prijatelj ga je maltretirao, ali on to nikome nije rekao iz straha da će biti pretučen.

Gejsi je rano shvatio da je gej, ali je tokom pedesetih homoseksualnost i dalje bila tabu, pa se celog života pretvarao da je strejt.

AP Photo/File

Gejsi je imao urođeno srčano oboljenje koje je ograničavalo njegovu fizičku aktivnost, zbog čega je celog života imao problem sa gojaznošću. Veći deo mladosti proveo je u bolnici. Kada je imao 11 godina, lekari su otkrili da ima krvni ugrušak u mozgu. Bili su u stanju da ga leče, ali čak ni to nije poštedelo Gejsija gneva njegovog oca.

Na kraju je Gejsiju bilo dosta zlostavljanja, pa se spakovao i odselio se na Zapad. Dok je radio u mrtvačnici u Las Vegasu, Gejsi je spavao na krevetu iza sobe za balzamovanje. Jedne noći, nakon što je posmatrao pogrebnike kako balzamuju mrtva tela, uvukao se u kovčeg sa jednim. Jedno vreme je ležao u kovčegu, grleći i milujući telo tinejdžera.

To ga je toliko šokirao da se vratio kući i upisao poslovnu školu, nakon samo nekoliko meseci u Vegasu.

Nakon što je diplomirao na Nortvestern biznis koledžu, upoznao je Marlin Majers, saradnicu u kompaniji za obuću u Springfildu u Ilinoisu. Par se venčao 1964. godine i Gejsi je preuzeo upravljanje franšizama svog svekra KFC-a u Vaterlou u Ajovi, gde su živeli sa roditeljima njegove supruge.

On i Majers su imali dvoje dece i naizgled savršeni život.

Prvi prekršaj

U međuvremenu, Gejsi je pokušao da u tajnosti zadovolji svoju izopačenost. Pridružio se Vaterlu Džejsisu, grupi biznismena koji su učestvovali u razmeni žena, prostituciji, pornografiji i zloupotrebi droga. Čak je otvorio „klub” u svom podrumu namenjen tinejdžerima, gde su mogli da piju i igraju bilijar bez straha da će upasti u nevolje.

Profimedia

- Često bi stekao poverenje svojih žrtava, tako da ne bi morale da budu na oprezu. Bio im je poslodavac, prijatelj, čovek koji im je obezbedio alkohol i drogu, a možda i mesto da prenoće. To je lak način da se neko ubije - rekao je godinama kasnije detektiv narednik Džejson Moran iz kancelarije šerifa okruga Kuk.

Tada je Gejsi počeo da prisiljava neke od ovih mladića, uključujući i one koje je zaposlio u KFC-u, na seksualne radnje sa njim.

Sa tim je počeo u avgustu 1967. godine, kada je unajmio 15-godišnjeg Donalda Vurhisa, sina kolege iz Džejsisa, da radi neke kućne poslove za njega. Gejsi ga je namamio u svoj podrum, napio ga i prisilio na oralni seks.

Vurhis je ćutao o incidentu sve do marta 1968, kada je sve ispričao svom ocu i podstakao krivičnu istragu protiv Gejsija koja je uništila fasadu normalnog života koju je stvorio.

Nekoliko meseci kasnije platio je zaposlenom KFC-a 300 dolara da prebije Vurhisa, nadajući se da će ga uplašiti da ne svedoči na sudu, ali Vurhis je pobegao i prijavio pokušaj premlaćivanja, a slučaj protiv Gejsija samo je eskalirao.

U decembru 1967. Džon Vejn Gejsi izjasnio se krivim za oralnu sodomiju. U to vreme seksualni odnosi između dvoje ljudi istog pola bili su ilegalni u Ajovi. Osuđen je na 10 godina zatvora i odmah su mu uručeni papiri za razvod od supruge, koju više nikada nije video.

Manje od dve godine nakon izricanja presude, Džon Vejn Gejsi je pušten na uslovnu slobodu jer je bio uzorni zatvorenik.

Profimedia

Tokom kratkog vremena koliko je bio u zatvoru, uspeo je da obezbedi povišicu za radnike u zatvorskim trpezarijama, radio je na poboljšanju uslova za zatvorenike i nadgledao postavljanje terena za min-golf u rekreativnom dvorištu.

Takođe se pretvarao da je strejt i da mrzi „pedere“ kako bi se zaštitio od gneva drugih zatvorenika.

Dobio je 12 meseci uslovne kazne pod uslovom da se vrati u Čikago, da živi sa majkom i da se pridržava policijskog časa od 22.00. Tada je izjavio da se nikada neće vratiti u zatvor.

Kuća strave u Čikagu

Nekoliko meseci nakon puštanja na slobodu, dok su on i njegova majka živeli u Des Plejnsu u Ilinoisu, Džon Vejn Gejsi namamio je tinejdžera u svoju kuću i pokušao da ga siluje. Gejsi je optužen za seksualni napad, ali su optužbe odbačene kada se dečak nije pojavio na sudu.

Gejsi je tehnički prekršio uslovnu slobodu, ali njegov službenik za uslovni otpust nekako nikada nije saznao za ovu epizodu. Do 1971. nastanio se u novom domu u Norvud parku, kvartu na severozapadu Čikaga. Njegova kuća od žute cigle, u aveniji Vest Samerdejl 8213, na kraju će postati groblje za 29 mladića i dečaka.

Tamo će biti počinjena sva njegova jeziva ubistva, i tamo će steći lokalnu slavu kao „klovn Pogo“.

AP Photo/G-Jun Yam

Dok je bio u zatvoru, Džon Vejn Gejsi je počeo da izražava umetničke sklonosti i više puta je skicirao sliku klovna Poga. Nakon puštanja na slobodu pridružio se lokalnom klubu „Džoli Džoker”, klovnovskom klubu koji je nastupao na rođendanskim zabavama i u bolnicama.

Naučio je kako da nanosi klovnovsku šminku i pretvorio se u klovna Poga kakvog je zamišljao na svojim crtežima. Nastupao je kao klovn Pogo na svim vrstama lokalnih zabava, uključujući i one koje je organizovala Demokratska stranka, i dobrotvornim događajima.

- Ljudima bi bilo mnogo lakše da je Gejsi bio jezivi, zatvoreni tip, zlikovac, neko ko je neuredan i odvratan. Ali umesto toga, oblačio se kao klovn i cupkao je decu na kolenima. Pokucao bi na vaša vrata i prijatno zatražio da ljudi glasaju za njegovog kandidata - rekao je Moran.

Ali klovn Pogo nije prevario sve. Kerol Hof, njegova srednjoškolska ljubav i druga žena kojom se oženio 1972. godine, dovela je u pitanje njegovu seksualnost. Kada joj je Gejsi 1975. rekao da je biseksualac, Hofova se razvela od njega i ostavila ga samog u njihovoj kući.

Iako je poricala da je znala šta se događalo, ona je kasnije priznala vlastima da ga je viđala kako dovodi tinejdžere u njihovu garažu.

Iste godine kada se su se ona i Gejsi venčali ubio je svoju prvu žrtvu, Timotija Makoja. Sakrio je telo ispod kuće, a navodno je i drugu žrtvu uspeo da ubije dok je bio u braku sa svojom ženom, 1974.

Ta žrtva još nije identifikovana, ali je Gejsi tvrdio da je zadavio mladića i sakrio ga u svom ormanu. Kada je telo počelo da se raspada, premestio ga je ispod kuće.

Nakon razvoda, „klovn ubica“ je imao slobodu da dovede još žrtava u svoj dom. Osim njegove poslednje četiri žrtve, koje je bacio u reku, sve ostale su ubijene i zakopane ispod njegove kuće.

Gejsijeve žrtve su bili mladići i dečaci. Tražio je nepoznate tinejdžere, neke koji su lutali van grada, dok su neki od njih bili lokalni momci koji su radili za njega.

Neke je namamljivao u svoj auto, lažno se predstavljajući kao policajac, ili u svoju kuću, nudeći im posao, mesto za zabavu ili čak novca. Kada bi žrtva ušla na njegov teren, Gejsi ih je drogirane ili pijane nagovarao na seks ili bi ih tokom "mađioničarskog trika" vezivao.

Zatim bi ih mučio, silovao i ubijao. Jedan od Gejsijevih omiljenih činova mučenja bio je da sedne na svoju žrtvu svom težinom i primora je da ga udari. Davio je i oživljavao svoje žrtve, ponekad čak i u vodi u svojoj kadi.

Kada su pokretane potrage za nestalim dečacima i mladićima, Gejsi je učestvovao u nekim od njih jer je bio prijatelj njihovih roditelja i smatran je uglednim članom zajednice.

Delovalo mu je da može da ubija nesputano i da ne izaziva sumnju, ali njegovo 33. ubistvo nije prošlo baš onako kako je planirano.

Fasada klovna Poga se ruši

Oko 21 sat uveče 11. decembra 1978, Elizabet Pijest se dovezla po svog sina Roberta, učenika druge godine srednje škole, kako bi ga povezla sa smene koju je radio u apoteci u Des Plejnsu.

AP Photo/Jewell

Robert Pijest je izašao napolje i rekao joj da sačeka nekoliko minuta jer je želeo da razgovara sa kupcem o letnjem poslu za koji bi mu bilo plaćeno duplo više od onoga što trenutno zarađuje.

To je bio poslednji put da je Elizabet videla svog sina. Pre ponoći je otišla u policijsku stanicu da prijavi njegov nestanak.

Policija je otkrila da je čovek sa kojim je Robert Pijest razgovarao bio Džon Vejn Gejsi, čija je kompanija PDM Contractors nedavno preuredila apoteku u kojoj je mladić radio. Pozvali su Gejsija na ispitivanje, a on je došao u stanicu nakon što je Pijestovo telo bacio u reku Des Plejns.

Za nekoliko sati vlasti su pretresle Gejsijev dom. Nisu pronašli nijedno telo, ali su pronašli dokaz da je Pijest bio tamo: priznanicu koja je pripadala njegovom prijatelju.

Tek 22. decembra 1978. godine, skoro tačno 10 godina nakon njegove prve presude za sodomiju, Gejsi „klovn ubica“ priznao je da je ubio desetine mladića i dečaka. Istražitelji su preplavili njegovu kuću i otkrili 29 tela ispod nje. Mnoga od njih raspala su se do neprepoznatljivosti, pa su dovedeni stomatolozi da po zubima identifikuju njegove žrtve.

Tri godine kasnije „klovn ubica“ se tokom suđenja izjasnio o neuračunljivosti, nadajući se da će biti proglašen nevinim.

AP Photo/Jewell

Porota to nije uradila. Gejsi je osuđen na smrt i tada je skinuo prijateljsku fasadu koju je održavao svih tih godina. Delovalo je da se nije kajao zbog svojih žrtvi.

- Gledao je u svoje žrtve kao da iznosi smeće. Nije imao osećanja prema njima. Mogao je da priča o detetu koje umire od raka i da plače kao beba za detetom koje nije ni poznavao ili nikada nije sreo i da se oseća tužnim zbog njega. Onda bi pričao o drugom detetu koje je ubio i nije izražavo nikakva osećanja - rekao je Gejsijev advokat Sem Amirante.

Proveo je 14 godina u zatvoru čekajući pogubljenje. Noć pre nego što je ubijen naručio je kanticu iz KFC-a za poslednji obrok.

Prema izveštajima, poslednje reči „klovna ubice“ pre pogubljenja bile su: „Poljubite me u dupe“.

Iako Džona Vejna Gejsija odavno nema, a njegova kuća je od tada srušena, i dalje se priča o njemu. Većina žrtava Džona Vejna Gejsija koje su izvučene ispod njegove kuće identifikovana je i data porodicama kako bi se sahranili. Međutim, 23 godine nakon njegove smrti, vlasti i dalje pokušavaju da identifikuju ostale.

U julu 2017. jedno od poslednjih preostalih tela konačno je identifikovano, ali su članovi njegove porodice već bili mrtvi.

Imena šest žrtava Džona Vejna Gejsija i dalje nisu poznata.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi