Uznemirujući apel naučnika: Velika opasnost od smrtonosne radijacije, jedan potez mogao bi da izazove haos (FOTO+VIDEO)

Čišćenje reke Pripjat počelo je u julu i deo je međunarodnog projekta izgradnje 2.000 kilometara dugog vodenog puta koji bi povezivao Baltik sa Crnim morem, a prolazio bi kroz Poljsku, Belorusiju i Ukrajinu. Reka protiče pored nuklearnog reaktora u Černobilju, a da bi se napravio taj put, morao bi da se na površinu izbaci radioaktivni mulj koji je ostao posle katastrofe 1986. godine. Taj postupak mogao bi da zagadi pijaću vodu za osam miliona ljudi u Ukrajini!

Reka se nalazi na dva i po kilometra od reaktora koji je izazvao najgoru nuklearnu katastrofu na svetu, a već je očišćena na sedam mesta, od koji je pet u blizini reaktora. Naučnici apeluju da se čišćenje kosi s preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju i da Černobilj treba ostaviti na miru zbog opasnosti od ponovne pojave smrtonosne radijacije.

Pročitajte još:

Svetski putnik Robert Dacešin: Južna Amerika je posebna, a u Černobilju je bilo potresno

Fukušimska katastrofa – kontaminirana voda iz uništenog postrojenja završiće u okeanu

Ne obazirući se na to, ali ni na upozorenja drugih aktivista i boraca za prirodnu sredinu da time krši međunarodni zakon, ukrajinska vlada naručila je čišćenje reke.

Pomorski institut iz Gdanjska prevideo je posledice radioaktivne kontaminacije posle čišćenja kontaminirane zone koja se prostire 100 kilometara uzvodno od Kijeva. Ukrajinsko ministarstvo infrastrukture, koje predvodi projekat E40, nije komentarisalo optužbe.

Francuska asocijacija za kontrolu radioaktivnosti “Akro” procenila je da se izgradnja vodenog puta kosi sa preporukama IAEA i da može da ugrozi živote i zdravlje stanovnika.

– Činjenica da žele da izgrade branu i da brodovi plove u neposrednoj blizini reaktora u Černobilju je neverovatna. Mi pričamo o najkontaminiranijem delu ove zone – rekao je nuklearni fizičar i predsedavajući Akroa dr Dejvid Bojli.

U “Sobiju”, firmi koja obavlja čišćenje Pripjata, kažu da je bezbednost njihovih radnika prioritet i tvrde da su analize pokazale da je moguće bezbedno uraditi posao.

– Svi radnici imaju ličnu zaštitnu opremu i merače radioaktivnosti, a naučnici svakodnevno proveravaju uzorke vode nizvodno od zone čišćenja – rekao je za “Gardijan” Dimitrij Nadev, menadžer u “Sobiju”.

Sovjetski zvaničnici su godinama odbijali da sprovedu studiju posledica dugoročne radijacije na populaciju i insistirali su na tome da su od posledica eksplozije u Černobilju i radijacije umrle samo 54 osobe. Međutim, neke procene navode da zbog i dalje prisutne kontaminacije svaki peti Belorus živi u kontaminiranoj zoni.

– Zabranjena zona mora da ostane zabranjena vekovima – to znači da nema ljudi i da nema nikakve aktivnosti na reci – rekao je Bojli.

Vodeni put E40 trebalo bi da ide od Gdanjska u Poljskoj, preko Belorusije, do Hersona u Ukrajini, i kada bude završen, biće najduži vodeni put u Evropi, 25 puta duži od Panamskog kanala.

Poljska trenutno radi na novoj studiji održivosti kako bi utvrdila koja bi ruta kanala bila najbolja i rezultati se očekuju za nekoliko meseci. Očekuje se da će izgradnja puta E40 biti skuplja od 13 milijardi evra i da će većina sredstava biti potrošena u Poljskoj.

Aktivisti isto tako brinu da će vodeni put uticati i na biodiverzitet, jer prolazi kroz region Poleziju, oblast koju zovu Amazonom Evrope, zbog izuzetno bogatog biljnog i životinjskog sveta. U ovoj oblasti živi milion i po ptica, kao i bizoni, vukovi, kune i medvedi, a 60 važnih lokaliteta Polezije naći će se na putu E40.

Najveća ekološka katastrofa u istoriji

Černobiljska katastrofa je nuklearna nesreća koja se dogodila 26. aprila 1986. u nuklearnoj elektrani “Lenjin” u blizini grada Pripjat u Ukrajini. Smatra se da je to najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije.

Elektrana se sastojala od četiri reaktora tipa RBMK-1000, svaki reaktor je proizvodio jedan gigavat električne energije, a sva četiri reaktora su zajedno proizvodili oko 10 odsto ukupne električne energije trošene u Ukrajini. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije, koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu.

Iz oblasti je evakuisano više od 100.000 stanovnika. Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru zabranjene zone. Nuklearna elektrana je zatvorena 15. decembra 2000.

Velike količine radioaktivnih čestica uzdigle su se na visinu od 1.500 metara, і nošene vetrom, krenule su prema Skandinaviji, a zatim srednjoj i jugoistočnoj Europi. Sledećih nekoliko dana vetrovi su odneli više od 70 odsto radioaktivnih čestica sa mesta nesreće prema Belorusiji, koja je naknaden posledice osetila više nego sama Ukrajina.

Oko 35.000 odraslih osoba i oko 1.400 dece zatražilo je pomoć koja je direktno vezana za posledice nuklerane nesreće. Beloruske i ruske vlasti do danas polovično objavljuju razmere zdravstvenih posledica nastalih izazvanom nuklearnom nesrećom. Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi. Među izveštajima o drugim zdravstvenim problemima, najviše su se prijavljivali defekti pri rođenju dece čije su se majke nalazile u blizini nesreće.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi