Sedmica u svetu: Pometnja u EU zbog sankcija, naoružavanje Ukrajine i istrajnost Rusije

Ove sedmice (2-8. maja) ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini ušla je u 11. nedelju, a oči celog sveta i dalje su bile uprte na istok Evrope, dok je Zapad intenzivirao pritiske na Moskvu. Pričalo se o dodatnom širenju NATO-a, Severna Koreja je demonstrirala silu, a Amerika je odzvanjala zbog abortusa i odluke o osnivanju neobičnog odbora.

Borbe na istoku Evrope

Borbe u Ukrajini i u graničnim oblastima Rusije bile su u fokusu i ove sedmice. U ponedeljak je raskrinkana jedna od najvećih laži kada su ukrajinske vlasti priznale da je "Duh Kijeva", za koga se tvrdilo da je oborio više ruskih borbenih aviona, zapravo bio mit, dok je rsuki predsednik Vladimir Putin zahtevao od francuskog kolege Emanuela Makrona da izvrši pritisak na Kijev i da zaustavi zločine ukrajinskih snaga. Bivši brazilski predsednik Luiz Injasio Lula da Silva rekao je da je ukrajinski lider Vladimir Zelenski "podjednako odgovoran" za sukob u svojoj zemlji kao i ruski predsednik, dok je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko istakao da je činio sve da do rata u Ukrajini ne dođe, odbrusivši američkom novinaru kad je pomenuo Buču.

Profimedia

Posle višenedeljnog nećkanja, nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht saopštila je da će Nemačka Ukrajini isporučiti sedam samohodnih haubica, a Rusija je još jednom ponovila da neće koristiti nuklearno oružje u Ukrajini. Ispostavilo se da je poverenja ruskih građana u predsednika Vladimira Putina sve je veće, o čemu svedoči to što što je njegov nivo porastao za 0,9 odsto i tokom ove nedelje iznosi 81,5 odsto, a Rusija je u Savetu bezbednosti UN predstavila dokaze zločina ukrajinskih snaga. Hrvat Vjekoslav Prebeg, koji je ratovao protiv ruske vojske u Mariupolju i zarobljen je prilikom pokušaja da se sa svojim saborcima probije iz tog grada, dok je u Berlinu sprečen teroristički napad na ruske novinare. Sve vesti koje su stizale sa istoka Evrope od početka sukoba u Ukrajini možete pročitati klikom na OVAJ LINK.

Ni sankcije nisu što su nekad bile

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je u ponedeljak da sankcije uvedene Rusiji zbog "invazije na Ukrajinu" neće biti ukinute sve dok Moskva ne postigne mirovni sporazum sa Kijevom, a istog dana prekinut je i dotok gasa u Nemačku. Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o uzvratnim ekonomskim merama zbog "neprijateljskih akcija" nekih stranih država, a Evropska unija predstavila je šesti paket sankcija, koji obuhvata postepeni prekid uvoza ruske nafte.

AP Photo/Jean-Francois Badias

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ubrzo je reagovao rekavši da će zbog odluka EU ispaštati građani zemalja članica, a nakon što je Žozep Borelj pomenuo mogućnost embarga na rusku naftu, oglasila se Češka, koja je tražila izuzeće, dok je Mađarska oštro reagovala na priče da EU planira da na listu sankcija stavi i ime ruskog patrijarha Kirila. Već u petak Evropska unija predložila je izmene embarga na rusku naftu kako bi pridobila one države koje ne mogu da prihvate taj predlog prenosi Rojters, a kolike su šanse EU da opstane bez ruskih energenata možete pročitati OVDE.

NATO na vratima

Mediji su objavili da će Finska 12. maja odlučiti da se prijavi za članstvo u NATO, uz poštovanje dva koraka, dok je nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da niko ne može da pretpostavi da Rusija neće napasti druge zemlje i dodao da će Nemačka podržati Finsku i Švedsku ukoliko odluče da uđu u Alijansu. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je da će Alijansa povećati svoje prisustvo kod granica Švedske i u Baltičkom moru u trenutku kada se bude obrađivala potencijalna prijava te zemlje za pridruživanje, dok se velika većina Austrijanaca izjasnila protiv stupanja u vojni savez.

Sasipanje istine u lice

AP Photo/Andrew Medichini

Poglavar Rimokatoločke crkve, papa Franja, potvrdio je da je tražio sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi pokušao da zaustavi sukob u Ukrajini, za koji je rekao da je isprovociran "lavežom NATO-a pred vratima Rusije". To mu nije bilo dovoljno, pa je još jednom kritikovao širenje NATO-a na istok i akcije koje su ugrozile Rusiju, a sredinom nedelje zabrinuo je javnost kada se pojavio u invalidskim kolicima.

Glas Severne Koreje

Severna Koreja ispalila je u sredu neidentifikovani projektil sa istočne obale ka moru, a u subotu je ispaljena još jedna raketa, o čemu su svet obavestili Japan i Južna Koreja. Iz Pjongjanga su kritikovali imenovanje novog predsednika Južne Koreje Jun Suk Jeola, opisujući ga kao naklonjenog Sjedinjenim Američkim Državama i konfrontacijama, a Kim Džong Un je osudio nameru Švedske i Finske da uđu u NATO, istakavši da „Zapad koristi ukrajinsku krizu kao priliku za zatezanje mreže oko Rusije". Osim što se koncentrisala na spoljnu politiku, Severna Koreja se bavila i unutrašnjim „problemima", pa je tako objavljen rat uskim pantalonama i modernim frizurama. 

Tviter u fokusu

AP Photo/Kiichiro Sato, File

Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask izjavio je da će Tviter uvek biti besplatan za obične korisnike, ali da bi moglo da dođe do promene u cenama za komercijalne i državne korisnike, a koliku prašinu je podigao kupovinom ove društvene mreže svedoči i poziv britanskog parlamenta, na koji je novi vlasnik brzo odgovorio. Šta je sve Mask tokom godina tvitovao o Tviteru i kako je osoblje kompanije reagovalo na kupovinu možete pročitati OVDE.

Amerika na nogama zbog abortusa

Aktivisti protiv abortusa i pristalice legalnog prekida trudnoće izašli su na ulice Vašingtona nakon vesti da bi Vrhovni sud SAD mogao da poništi presudu Ro protiv Vejda iz 1973. godine kojom je abortus legalizovan širom Amerike. Ukoliko se ova sudska odluka poništi, abortusi će u pola Amerike biti zabranjeni, a na sve je reagovao i predsednik SAD Džozef Bajden, koji je rekao da ne zna da li je procurela odluka Vrhovnog suda o abortusu istinita ili odražava konačnu odluku, ali je tvrdio da će njegova administracija biti spremna da odgovori kako bi zaštitila prava na abortus. O čemu se tačno radi, zašto se digla tolika prašima i zbog čega se sve dešava baš sada možete pročitati OVDE.

Tanjug/Michelle Pemberton/The Indianapolis Star via AP

Eksplozija za eksplozijom

U tuzlanskom brodogradilištu u Istanbulu došlo je do eksplozije usled kompresije gasa u kojoj je povređeno najmanje pet osoba, dok je i u hemijskom pogonu u austrijskom mestu Kremsu došlo do jake eksplozije koja je odnela jedan ljudski život.

U petak je odjeknulo i u Havani, gde je eksplozija razorila hotel, a nekoliko sati kasnije saopšteno je da su najmanje 22 osobe izgubile život. Istog dana došlo je i do stravične eksplozije u četvorospratnoj zgradi u centru Madrida, u kojoj je povređeno 17 ljudi.

Ponovo bukti

Novi Zeland je posle dve godine otvorio vrata turistima, uz određene uslove, dok je Kina nastavila da se bori protiv novog talasa - u Šangaju su prvi građani počeli da izlaze iz izolacije, dok je Peking strepeo od naglog povećanja broja novoobolelih. Dostavljači hrane ispričali su kakav horor vlada u Šangaju, a Peking je u sredu počeo da se zatvara zbog većeg broja slučajeva.

Stejt department je saopštio da je američki državni sekretar Entoni Blinken pozitivan je na kovid 19, a SAD su u četvrtak obeležile crni rekord kada su prešle broj od milion mrtvih od koronavirusa.

Prestonica na „tempiranoj bombi": Stanovnici Tajpeja mislili su da su vulkani koji ih okružuju neaktivni - jedno otkriće promenilo je sve

Od heroja do teroriste: Spasao je 1.200 ljudi tokom genocida, a onda je zbog "teških reči" završio iza rešetaka (VIDEO)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi