Uništen sistem koji čuva Putinovu vilu na Crnom moru: Ukrajinci razneli čuveni S-400

U ukrajinskom napadu dronovima pogođen je ruski sistem protivvazdušne odbrane S-400 "Trijumf", koji je raspoređen u blizini luksuznog kompleksa Vladimira Putina na obali Crnog mora kod Gelendžika.

Lanser se nalazi približno 20 kilometara od rezidencije poznate kao "Putinova palata" i koristi se za zaštitu područja od aviona, bespilotnih letelica i krstarećih raketa. Ukrajinski komandant snaga za bespilotne sisteme, major Robert Brovdi, rekao je da je sistem nakon napada satima bio teško oštećen.

Ostao je "u plamenu i kašljao tri sata" nakon što su ga napali ukrajinski dronovi, izjavio je Brovdi, prenosi britanski "Telegraf".

S-400 je deo šireg sistema zaštite kompleksa, koji uključuje i sredstva za elektronsko ratovanje i mobilne protivvazdušne jedinice. Prema dostupnim izveštajima, oko rezidencije postoji bezbednosna zona površine oko 70 kvadratnih kilometara, dok se iznad objekta primenjuje stalna zabrana letenja.

Profimedia

Brovdi tvrdi da je pogođeni lanser u međuvremenu korišćen i za napade na ukrajinske gradove. Prema njegovim rečima, iz njega je 8. avgusta ispaljeno šest raketa.

Vojni analitičari navode da Rusija sve više koristi S-400 u ofanzivnoj ulozi, između ostalog zbog ozbiljnog nedostatka presretačkih raketa Patriot, koje predstavljaju ključnu zaštitu od balističkih projektila.

- Iako su manje precizne i smrtonosne, one i dalje predstavljaju pretnju civilnoj infrastrukturi, naročito kada se lansiraju prema gusto naseljenim područjima - napisao je Fabijan Hofman, stručnjak za raketne sisteme sa Univerziteta u Oslu.

"Putinova palata" pod pojačanom zaštitom

Luksuzna rezidencija u okolini Gelendžika godinama privlači pažnju javnosti. Fondacija za borbu protiv korupcije, koju je svojevremeno vodio pokojni ruski opozicionar Aleksej Navaljni, procenila je 2021. godine da je izgradnja kompleksa mogla da košta čak milijardu funti. Navaljni je preminuo u zatvoru u Sibiru 2024. godine.

Profimedia

Istraživači i novinari ranije su navodili da se u kompleksu nalaze brojni luksuzni sadržaji, uključujući kazino, vinograd, spa-centar, klizalište i pozorište. Pominjani su i prostor za ples oko šipke, salon za nargile, takozvani "vodeni disko", kao i prostorija sa minijaturnom železnicom. Kompleks je, prema izveštajima iz 2023. godine, dobio i kapelu.

U istom regionu prošle nedelje dogodio se još jedan incident povezan sa ukrajinskim napadima. Delovi oborenih dronova pali su na plažu, pri čemu je poginulo sedam kupača.

Smatra se da Putin svoju crnomorsku rezidenciju koristi veoma retko zbog straha od ukrajinskih napada dronovima velikog dometa. Navodno sve više vremena provodi u drugoj luksuznoj i snažno obezbeđenoj rezidenciji na jezeru Valdaj, oko 300 kilometara istočno od Moskve.

Profimedia

Za objekat na Valdaju vezuju se i tvrdnje da u njemu boravi Alina Kabajeva, koju pojedini izvori opisuju kao Putinovu dugogodišnju partnerku, zajedno sa njihova dva sina. Rezidenciju navodno štiti najmanje 27 kula opremljenih sistemima "Pancir", čija se cena po jedinici procenjuje na oko 20 miliona evra.

Kijev tvrdi da je uništeno više sistema

Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je u ponedeljak da su njeni dronovi, osim pomenutog sistema u blizini Gelendžika, pogodili još dva ruska lansera S-400 "Trijumf". Takođe je, prema tvrdnjama ukrajinske strane, pogođena antena koja se koristi za upravljanje ruskim dronovima "Orion" srednje visine na okupiranom Krimu.

Ukrajinska obaveštajna služba procenjuje da bi ukupna vrednost gubitaka mogla da iznosi desetine miliona dolara.

Profimedia

Moskva se poslednjih meseci suočava sa sve češćim i masovnijim napadima ukrajinskih bespilotnih letelica. U noći na ponedeljak, prema navodima iz ruskih izvora, više od 450 dronova velikog dometa ušlo je u ruski vazdušni prostor, a jedan od napada pogodio je rafineriju nafte u Tatarstanu.

U tom napadu stradalo je najmanje 13 ljudi, što ga svrstava među najteže pojedinačne napade na ruskoj teritoriji od početka rata. Delovi dronova navodno su pali čak i u Tjumenskoj oblasti u Sibiru.

Kijev nastoji da intenziviranjem napada poveća pritisak na Kremlj i podstakne ga na povratak pregovorima. Moskva, međutim, odbacuje zahtev Ukrajine za zamrzavanje postojeće linije fronta i prekid neprijateljstava.

- Nikakvo "zamrzavanje" nije moguće bez rešavanja osnovnih uzroka ove krize - rekao je Mihail Galuzin, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi