Prestonica na „tempiranoj bombi": Stanovnici Tajpeja mislili su da su vulkani koji ih okružuju neaktivni - jedno otkriće promenilo je sve

Kada je Tajpej otkrio aktivni vulkan na svom pragu, žurno je počeo da radi na postavljanju sistema kojim bi ga pratio kako erupcija ne bi iznenadila građane.

Iz pukotina u stenama izlazi para žuto-zelene boje, dok oštar smrad sumpora prožima vazduh, a bazeni mutne vode praktično ključaju.

Sijaojokeng je impresivna kolekcija otvora koji ispuštaju paru u Nacionalnom parku Janminšan, prostranstvu pešačkih staza od 11.000 hektara, a koji se nalazi unutar granica grada Tajpeja.

Sijaojokeng je pun prirodnih otvora na površini zemlje koji omogućavaju da gasovi izlaze poput pare i toplih izvora, od kojih su neki samo metar udaljeni od pešačkih staza.

Decenijama je većina stanovnika tajvanske prestonice mislila da je srećna što ima tako upečatljiv nacionalni park u svojoj blizini. Geolozi su znali za grupu vulkana Tatun koja se sastoji od oko 20 vrhova, ali su mislili da su otvori sa parom i topli izvori samo ostaci vatrene prošlosti ove regije. Kako nije bilo istorijskih zapisa o erupcijama, prihvaćeno je gledište da je grupa vulkana neaktivna i da oni više ne predstavljaju rizik.

Ali u februaru 2017. mediji su izvestili o novim otkrićima Lin Čeng-Hornga, direktora Tajvanske vulkanske opservatorije, koji tvrdi da ispod Tatuna postoji komora magme, što je obeležje aktivnog vulkana.

Pixabay

Centar Tajpeja, sa svojim neboderima, barovima i restoranima, udaljen je samo 15 kilometara. Pet miliona ljudi u Tajpeju i Novom Tajpeju direktno bi bilo ugroženo u slučaju erupcije. U najgorem scenariju vrela lava bi mogla da proguta stambena naselja u podnožju parka, dok bi gradovi mogli da budu prekriveni oblacima vulkanskog pepela.

Hitna reakcija posle neočekivanog otkrića

Tajvanska vlada je brzo krenula u akciju. Prvo je naloženo naučnicima da saznaju što više o vulkanima i rizicima, a zatim, u maju 2018, Centralni meteorološki biro, meteorološka i prognostička agencija, zadužen je da radi sa naučnicima, vladinim agencijama i zvaničnicima na izradi procedura za sistem ranog upozorenja. Javnost je o svemu obaveštena posle nešto više od dve godine, u septembru 2020.

Većina onoga što znamo o vulkanima u Sijaojokengu može se pripisati Linu, koji je poslednje dve decenije svog života posvetio njihovom proučavanju. Većina akademske literature o tajvanskim vulkanima tokom protekle decenije sadrži njegovo ime, a njegov rad iz 2016. koji dokazuje postojanje komore magme naterao je vladu da na to obrati pažnju.

- Svi me znaju kao čoveka koji proučava vulkane - kaže on.

Lin je prvobitno bio zainteresovan za zemljotrese, ali se okrenuo vulkanologiji pre otprilike dve decenije, a njegovo interesovanje su izazvale nove studije koje su pokazale da Tatun možda ipak nije izumro. Istraživači su otkrili nešto čudno u vezi sa gasovima koji se ispuštaju iz vrelih izvora vulkana - imali su previše helijuma 3, izotopa koji potiče iz dubine Zemljinog omotača. Naučnici smatraju da je helijum „odličan signal magmatskih procesa“, a prisustvo toliko helijuma 3 ukazuje na vulkansku aktivnost.

Profimedia

Kako je na Pacifičkom vatrenom prstenu, Tajvan ima oko 1.000 zemljotresa godišnje koji se mogu osetiti, i hiljade drugih koji se ne osete. Lin je iskoristio ovu intenzivnu seizmološku aktivnost da zaključi šta se dešava pod zemljom.

Njegovi proračuni su otkrili postojanje komore magme ispod grupe vulkana i hidrotermalnog rezervoara (sastavljenog od vode i pare) iznad nje.

- Ovo je bio ključni dokaz da je ovo aktivan vulkan. Kao istraživač, bio sam uzbuđen što imam dokaze, ali s druge strane sam se brinuo da bismo jednog dana mogli imati katastrofu - rekao je on.

Uznemirena nalazima, Vlada je zatražila od Lina i njegovog tima da prikupe više informacija o komori magme kako bi mogli da razumeju znakove i rizike od erupcije, što je od suštinskog značaja za terenske radove potrebne za izgradnju sistema za upozorenje u vanrednim situacijama.

- Trebalo nam je hiljade i hiljade zemljotresa da bismo prikupili detaljne podatke, i bili su nam potrebni iz svih različitih uglova da bismo izgradili potpunu sliku - objašnjava Lin, i dodaje da su za nekoliko godina sakupili dovoljno informacija. Bila je to loša vest: odaja je i plića i veća nego što su mislili. Otprilike je cilindričnog oblika, vrh joj je na dubini od osam kilometara, a u prečniku se prostire na oko 12 kilometara.

Do 2018. Vlada je bila toliko zabrinuta zbog Linovih otkrića da je naredila svom Centralnom meteorološkom birou (CVB) da uspostavi sistem ranog upozorenja. Tajvanska vulkanska opservatorija, na čelu sa Linom, imala je zadatak da dizajnira i uspostavi sistem za praćenje pokazatelja koji bi ukazivali na nadolazeću erupciju u realnom vremenu. U međuvremenu, CVB bi uspostavio mehanizam za njihovu koordinaciju sa Vladinim agencijama, gradskim zvaničnicima i naučnicima kako bi donosili odluke u slučaju moguće evakuacije.

Pixabay

- Kada je reč o grupi vulkana Tatun, nije bilo savremenih zapisa o erupciji vulkana, tako da je bilo teško osmisliti odgovarajući sistem ranog upozorenja - kaže on.

Procedura u slučaju opasnosti

Osećaj hitnosti proširio se na lokalnu upravu. Ali kada je Tajpej početkom 2018. organizovao prvu gradsku vežbu, nedeljama pre nego što je CVB dobio naređenje da počne rad na sistemu ranog upozorenja, zaboravili su da o tome obaveste javnost. Gradska vatrogasna služba poslala je SMS upozorenje stanovnicima koji žive u blizini vulkana tražeći od njih da se evakuišu. Činjenica da je to probna vežba pomenuta je samo na kraju poruke. U tadašnjem novinskom izveštaju opisana je panika koja je nastala, a jedna osoba je na internetu objavila da se „nasmrt uplašila“.

U okviru sistema ranog upozoravanja, redovne sastanke održava "radna grupa" različitih partnera. Ako misle da podaci pokazuju znake vulkanskih aktivnosti, pokreće se lanac sastanaka. Prvo bi se radna grupa konsultovala sa stručnim komitetom naučnika. Ako se dokazi o erupciji i dalje povećavaju, umešali bi se zvaničnici iz centralne vlade, grada Tajpeja i Novog Tajpeja.

Tekstualne poruke bi informisale javnost, kao u lažnoj vežbi 2018. Tajvanci su navikli da primaju ova „predsednička upozorenja“ za uobičajene tamošnje pretnje, kao što su zemljotresi i tajfuni. Dizajnirano je i upozorenje označeno bojom, sa nivoom 1 (zeleno) za „sve je normalno“, nivom 2 (žuti), koji upozorava na moguće znake nadolazeće erupcije, i nivoom 3 (crveno), koji upozorava da se erupcija dogodila ili da je neizbežna.

Profimedia

Sve to je izloženo u dijagramu koji je urađen. Na pitanje koliko bi dugo trajali svi ovi sastanci u slučaju aberantnih podataka, Lin je rekao: „Mislim da bi to moglo biti veoma brzo, ali ne znam, to se nikada ranije nije desilo.“

Sistem praćenja i rizici

Kostas Konstantinou, vulkanolog na Tajvanskom nacionalnom centralnom univerzitetu koji je sa Linom učestvovao u ranom radu postavljanja seizmometara iznad Tatuna, slaže se da nije moguće sa sigurnošću reći da bi Tatun dao jasan signal mnogo ranije.

- Priroda ne igra po vašim pravilima, ona igra po svojim pravilima. Vulkani su veoma složeni sistemi, koliko god da ih pratimo, i oni nam ipak mogu pružiti značajna iznenađenja - rekao je on.

Međutim, Kerolajn Vajthil, strukturni geolog koji je prethodno proučavao rizične zone u blizini vulkana na Univerzitetu Kaldas u Kolumbiji, optimističnija je po pitanju predviđanja vulkanskih erupcija.

- Neformalno, mislim da u većini slučajeva možemo nedeljama ili mesecima unapred predvideti erupcije praćenih vulkana - kaže ona.

Neki vulkani daju signale upozorenja, dok kod drugih oni izostaju, ali ono što je sigurno jeste da je, ako je Tatun vrsta koja pokazuje rane signale, trenutni sistem praćenja najbolji mogući.

Pixabay

Lin kaže da ne veruje da će Datun eruptirati za njegovog života. Šansu za magmatski događaj u narednih nekoliko decenija on stavlja na oko jedan odsto, iako upozorava da je freatska erupcija mnogo verovatnija.

Dok freatske erupcije ne zaokupljaju maštu koliko događaji magme sa svojim kaskadama užarene lave, one i dalje mogu biti smrtonosne. Tako je 2014. godine vulkan u Japanu pod nazivom Ontake eruptirao freatično ubivši više od 60 ljudi koji su planinarili u blizini.

Konstantinou opisuje hidrotermalni sistem u Janminšanu kao pokriveni lonac vode koja ključa. Potres ili klizište mogu smanjiti pritisak u sistemu i izazvati freatičnu erupciju, sa kamenjem koje bi izletelo kao meci, kaže on.

U radu iz 2018. godine, čiji je koautor bio, Konstantinou je izračunao da su pešačke staze i putevi u Sijaojokengu unutar mogućeg dometa stena koje bi bile izbačene u freatskoj erupciji.

- Ako se to dogodi u nedelju, kada su svi ljudi napolju i kada je lep dan, kada se fotografiše fumarola, biće mnogo žrtava - upozorava on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi