Klintonovo prekrajanje istorije: Šta je obećavao Jeljcinu i Putinu i kako NATO gura Evropu u još veći haos

NATO je formiran 1949, samo četiri godine nakon završetka Drugog svetskog rata, kako bi se obezbedila vojna infrastruktura savezu predvođenom Sjedinjenim Američkim Državama.

To je omogućilo američkim trupama da se pozicioniraju u Evropi i da budu u pripravnosti u slučaju opasnosti koju je predstavljao Sovjetski Savez.

Ideja je bila da se NATO članice zaštite od agresije i širenja Sovjeta, međutim, SSSR se raspao, kao i Varšavski pakt. Uprkos tome, nikada nije bilo ozbiljne diskusije da se raspusti i NATO, već je upravo taj savez postao poznat po svom širenju i sve većoj agresivnosti.

Prema rečima britanskog političkog komentatora Karlosa Martineza, niko ne može sa ozbiljnošću da dokaže tezu da je u svojoj biti NATO odbrambenog karaktera. U pitanju je agresivni nuklearni savez koji treba da sprovodi hegemoniju SAD.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je početkom aprila da Alijansa radi na planovima trajnog vojnog prisustva na svojim granicama u nastojanju da suzbije buduću rusku agresiju.

AP Photo/Olivier Matthys

Alijansa je "u toku veoma fundamentalne transformacije koja će imati dugoročne posledice" po akcije ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je Stoltenberg u intervjuu za britanski "Telegraf".

- Ovo što sada vidimo je nova realnost, nova normalnost za evropsku bezbednost. Zato smo sada tražili od naših vojnih komandanata da obezbede opcije za ono što nazivamo resetovanjem, dugoročnom adaptacijom NATO-a - kazao je Stoltenberg.

On je rekao da će odluke o resetovanju biti donete na samitu Alijanse u Madridu u junu.

Ono što bi još trebalo da se dogodi u junu je novo proširenje Severnoatlantskog saveza. Finska i Švedska su se, u jeku ruske operacije u Ukrajini, odlučile na taj potez.

Rusija je tim povodom upozorila NATO da će, ako se te dve zemlje pridruže tom vojnom savezu, morati da pojača svoju odbranu na kopnu, moru i u vazduhu i da više "nema govora o nenuklearnom statusu za Baltik".

Pixabay

- Ne može više biti govora ni o kakvom nenuklearnom statusu za Baltik, ravnoteža mora da se uspostavi - saopštio je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije.

Medvedev je dodao da će, u slučaju ulaska Finske i Švedske u NATO, Rusija morati ozbiljno da pojača kopnene, pomorske i PVO snage u Finskom zalivu.

Tako će se dužina kopnenih granica Alijanse sa Rusijom više nego udvostručiti, a bivši predsednik je izneo stav da Moskva na širenje NATO-a treba da reaguje bez emocija, hladne glave.

To je upravo suprotno od onoga što je nekada i sam NATO obećavao, a i što je Moskva zahtevala - da Alijansa prestane da se širi ka granicama Rusije.

Nova kriza u Evropi

U decenijama nakon sloma SSSR-a, NATO se proširio sa 16 na 30 članica, iako je Moskvi garantovano da se granice Alijanse neće pomeriti ni jedan inč istočno od Nemačke.

Danas, granice NATO-a su pred samim vratima Rusije.

Ovaj proces ekspanzije NATO-a je fundamentalni razlog koji je doveo do aktuelne krize u Evropi. SAD su 2014. godine podržale državni udar u Ukrajini, čime je prozapadna opcija došla na vlast. Od samog početka nova vlada je govorila da namerava da se nađe u NATO-u.

AP Photo/Vadim Ghirda, File

Kao što znamo, Moskva je više puta veoma jasno rekla da će ulazak Ukrajine u taj vojni savez predstavljati "prelazak crvene linije" kada je reč o bezbednosti Rusije, imajući u vidu da dve zemlje dele granicu od 2.000 kilometara.

Rusi su više puta pozivali na dijalog, ali bez uspeha. Zauzvrat, NATO je izveo nekoliko zajedničkih vojnih vežbi sa ukrajinskom vojskom.

A onda su 24. februara ruske trupe ušle u Ukrajinu.

Mnogi analitičari, ali i svetski lideri, istakli su da je kriza mogla biti izbegnuta da je NATO slušao upozorenja da bi širenje ka istoku moglo dovesti do još veće nestabilnosti u regionu.

Pojedinci su se uvek pitali da li mira može biti ukoliko NATO nastavi da postoji. Nedavno je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao: "NATO služi samo ratu. Nikada nije doprineo miru i bezbednosti našeg sveta i nikada i neće."

Martinez smatra da će ulazak Finske i Švedske u Alijansu samo još više gurnuti Evropu u haos.

AP Photo/Sergei Grits

Kako je naveo u tekstu za "Global tajms", kolektivna bezbednost bio je izraz koji se pojavio posle Drugog svetskog rata, nakon pobede nad nemačkim nacizmom i japanskim militarizmom. Međutim, kolektivna bezbednost ne može da funkcioniše ukoliko je zasnovana na razdvajanju i savezima koji isključuju jedni druge. Baš iz tog razloga, SSSR je NATO-u 1954. ponudio da bude deo saveza, godinu dana pre osnivanja Varšavskog pakta. Evropi je potreban mehanizam koji uključuje ceo kontinent, ima osnovu u međunarodnom pravu i obraća pažnju na bezbednost svih članica.

- Minimalni, momentalni uslov za mir u Evropi je garancija da se NATO više neće širiti. Dugoročno, hladnoratovski blokovi poput NATO-a i AUKUS-a treba da budu rasformirani - zaključio je analitičar.

Planovi Bila Klintona

Nekadašnji predsednik SAD Bil Klinton nedavno je napisao u tekstu za "Atlantik" da je pokušao da usmeri Rusiju na drugi put, što je izazvalo brojne reakcije.

Prenećemo samo deo njegovih reči.

- Kada sam postao predsednik, rekao sam da ću podržati ruskog lidera Borisa Jeljcina u njegovim naporima da izgradi dobru ekonomiju i funkcionalnu demokratiju nakon sloma SSSR-a, ali da ću takođe podržati širenje NATO-a, kako bi mu se pridružile članice nekadašnjeg Varšavskog pakta i postsovjetske zemlje. Nisam se brinuo zbog ruskog povratka komunizmu već povratka ultranacionalizmu, koji bi zamenio demokratiju i saradnju aspiracijama ka carstvima, poput Petra Velikog ili Katarine Velike. Nisam verovao da bi Jeljcin to uradio, ali ko je znao šta bi moglo da se desi posle njega?

Da je Rusija ostala na putu ka demokratiji i saradnji, svi bismo se zajedno suočavali sa bezbednosnim izazovima našeg vremena: s terorizmom, etničkim, verskim i drugim sukobima, kao i proliferacijom nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja.

Nedavno, određeni krugovi su kritikovali da je širenje NATO-a isprovociralo Rusiju i postavilo osnove za napad na Ukrajinu. Ova ekspanzija je svakako bila odluka sa posledicama, ali odluka za koju smatram da je bila ispravna - naveo je, između ostalog, Klinton.

U tekstu se poziva i na mnoge zvaničnike, poput Medlin Olbrajt, koji su bili veliki zagovornici ideje proširenja Alijanse, priznajući da je bilo i protivnika. Kolumnista "Njujork tajmsa" Tom Fridman svojevremeno je napisao da, ukoliko se Rusija bude osetila poniženom i sateranom u ćošak, videćemo "strašnu reakciju".

- Učinio sam sve što je u mojoj moći da pomognem Rusiji da napravi pravi izbor i da postane velika demokratija 21. veka. Moje prvo predsedničko putovanje van zemlje je bilo kada sam otišao u Vankuver da se sastanem sa Jeljcinom i garantujem 1,6 milijardi dolara Rusiji da može da dovede svoje vojnike kući iz baltičkih zemalja i obezbedni im smeštaj. Rusija je 1994. postala prva zemlja koja se pridružila Partnerstvu za mir, programu za praktičnu bilateralnu saradnju, koja je uključivala i zajedničke vojne vežbe - dodao je Klinton.

Pixabay

Kako je naveo, posle ulaska Rusije u G7, čime je savez postao G8, i drugih sporazuma, Moskvi su bila ostavljena otvorena vrata NATO-a.

Klinton tvrdi da su navodi da je Zapad pokušavao da ignoriše, izoluje i ne poštuje Rusiju netačni.

- Istina, NATO se širio uprkos ruskom negodovanju, ali je ekspanzija bila mnogo više od odnosa SAD sa Rusijom - poručio je on.

Nije nego

Ipak, Klintonovo pisanije za "Atlantik" naišlo je i na dosta kritika, a bilo je i onih koji su naveli da se upustio u reviziju istorije kako bi opravdao proširenje NATO-a. Tekstom je želeo da poruči da je to bilo neophodno kako bi se osigurala međunarodna bezbednost i da se Rusija ne bi vratila "ultranacionalističkom imperijalizmu".

Ipak, nekadašnji analitičar CIA Melvin Gudman smatra da je Klintonova odluka bila zasnovana na unutrašnjoj politici, a ne na tome kako bi mogli da izgledaju budući odnosi Istoka i Zapada.

Profimedia

Isključivo iz političkih razloga, kako bi se bolje pozicionirao na izborima 1996. godine, ignorisao je opozicione stavove i podržao je želju zemalja istočne Evrope da uđu u NATO, čime je produžio vek trajanja saveza za koji se mislilo da je odradio svoju misiju.

Godine 1999, kada su u savez ušle Češka, Mađarska i Poljska, Jeljcin je odlučio da će ga zameniti Putin, a NATO je bombardovao Jugoslaviju. Drugim rečima, još na samom početku vladavine, Putina su razbesnele i ponizile ove dve odluke koje su bile rezultat Klintonovog pritiska na ključne zapadnoevropske zemlje, kazao je Gudman.

Šta je Klinton rekao Putinu?

Ruski predsednik Vladimir Putin je pre nekoliko godina, u seriji intervjua sa proslavljenim režiserom Oliverom Stounom, rekao da je jednom prilikom Klintonu pomenuo mogućnost da se Rusija priključi NATO-u.

Navodno, Klinton je rekao da se ne protivi tome.

- Međutim, cela američka delegacija se unervozila - naveo je Putin.

Profimedia

Britanski novinar Dejvid Frost je u martu 2000. godine pitao Putina da li bi bilo moguće da se Rusija pridruži Alijansi.

- Ne vidim razloga da ne bude tako - rekao je tada ruski lider.

Svojevremeno je Jeljcin poručio Klintonu da razmotri da bivše sovjetske zemlje nikada ne dobiju članstvo u savezu, ali je američki predsednik to odbio. Jeljcin ga je potom podsetio da su Rusiju hteli da pokore Napoleon i Hitler i da je "trauma tih događaja i dalje urezana u kolektivnu psihologiju zemlje i uticala je na oblikovanje njene politike".

- Spisak nenameravanih posledica nastavlja da raste - poručio je Gudman.

Zašto NATO ne šalje trupe u Ukrajinu?

Pošto Ukrajina nije članica NATO-a, Alijansa nije u obavezi da učestvuje u njenoj odbrani. Ukoliko se trupe NATO-a direktno sukobe sa Rusijom, to bi bila zvanična objava rata, i to svetskih razmera. Očekivalo bi se da takav scenario svako želi da izbegne, ali imajući u vidu koliko zapadne zemlje šalju oružje u Ukrajinu i zagovaraju uvođenje zone zabrane letenja, kao i spor tok pregovora sa Moskvom i slično, reklo bi se da ima i određenih krugova koji zagovaraju ozbiljniji konflikt.

Trupe su poslate u Slovačku, Mađarsku, Bugarsku i Rumuniju, čime se prisustvo NATO-a udvostručilo u regionu.

Senior Airman Stephani Barge/U.S. Air Force via AP

Koje oružje se šalje Ukrajini?

U početku su se zalihe ograničile na odbrambeno oružje, poput antitenkovskih ili protivvazdušnih projektila i municije.

Nakon toga, pojedine zemlje su počele Kijev da snabdevaju mnogo sofisticiranijom opremom. Slovačka je poslala S-300, Češka šalje tenkove T72 i oklopne transportere, a Velika Britanija i Australija šalju oklopna vozila.

AP Photo/Andrew Marienko

Velika Britanija je u Poljsku poslala i "Skaj sejber", protivvazdušni odbrambeni sistem dugog dometa, zajedno sa 100 vojnika koji mogu njime da rukovode.

NATO je poslao oko 40.000 vojnika u zemlje koje se graniče sa Ukrajinom, a u pripravnosti je 100 borbenih lovaca i 120 brodova, uključujući tri grupe nosača aviona koji patroliraju morima.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi