Stručnjaci su decenijama upozoravali da će širenje NATO-a dovesti do rata: Zašto ih niko nije slušao?

Ruska vojna operacija u Ukrajini traje već mesec dana, što je zbog sanckija uvedenih Moskvi dodatno pogoršalo globalnu ekonomsku krizu koja proističe iz poremećaja u lancima snabdevanja i rastućih cena energenata.

Iako je početak neprijateljstava bio iznenađenje za ceo svet, sadašnje stanje nije bilo nepredvidivo – stručnjaci za međunarodne odnose upozoravaju na rizik od ove eskalacije poslednjih 30 godina.

Upozorenja iz devedesetih

- Želim da jasno stavim do znanja svima, kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu, našim partnerima, da se čak i ne radi o granici koju ne želimo da neko pređe. Činjenica je da nemamo gde da se povučemo. Prikovali su nas uz liniju sa koje, izvinite zbog lošeg ponašanja, nemamo gde da se povučemo - izjavio je predsednik Vladimir Putin krajem decembra 2021, skoro dva meseca pre nego što je naredio da se pokrene "oslobodilačka vojna operacija" u Ukrajini.

U to vreme Moskva je pokušavala da postigne dogovor sa NATO-om o međusobnoj bezbednosti, nadajući se da će blok predvođen SAD pristati da pruži sveobuhvatne pismene garancije da se neće širiti dalje na istok.

Ne samo Putin, već i drugi ruski zvaničnici, govorili su o „crvenim linijama“ koje predstavljaju ozbiljnu pretnju, sa izuzetno negativnim posledicama po svet, ukoliko se pređu.

Postojanje ovih crvenih linija, pre svega širenja NATO-a na Ukrajinu, nije problem koji se rodio u vreme sadašnjeg ruskog rukovodstva. O tome se raspravljalo na Zapadu mnogo pre nego što je to postao predmet razgovora u Kremlju.

Profimedia

Godine 1998, Džordž Kenan, američki diplomata i istoričar poznat kao „arhitekta hladnog rata", rekao je da bi širenje NATO-a značilo u najmanju ruku „početak novog hladnog rata", upozoravajući da bi to bila "tragična greška".

- Naravno, ovo će izazvati lošu reakciju Rusije. A kada se to desi, oni koji su donosili odluke o proširenju NATO-a reći će da smo vam uvek govorili da su Rusi takvi. Ali to jednostavno nije istina - rekao je on.

Pre 25 godina, 1997, 50 istaknutih eksperata za spoljnu politiku, uključujući bivše senatore, vojne vođe i diplomate, uputilo je otvoreno pismo tadašnjem predsedniku Bilu Klintonu u kojem su izložili svoje protivljenje širenju NATO-a.

- To je politička greška istorijskih razmera - napisali su oni između ostalog.

Konzervativni politički komentator Pet Bjukenen napisao je u svojoj knjizi „Republika, a ne imperija“ iz 1999. godine: „Premeštanjem NATO-a na prednji trem Rusije, zakazali smo sukob u dvadeset prvom veku.“

Sadašnji direktor CIA Vilijam Berns rekao je 2008. da je za Rusiju pristupanje Ukrajine NATO-u najsvetlija od svih crvenih linija.

- Još nisam našao nikoga ko bi Ukrajinu u NATO-u smatrao nečim drugim osim direktnim izazovom ruskim interesima - rekao je on.

AP Photo/Pavel Dorogoy

Nakon što je 2014. počela ukrajinska kriza i naknadna ruska reapsorpcija Krima, na Zapadu su se sve češće čula mišljenja o opasnostima daljeg širenja NATO-a na istok.

Pobeda važnija od mira

Odluke koje su doneli zvaničnici zapadnih vlada u poslednjih 20-25 godina jasno su u suprotnosti sa preporukama ovih stručnjaka.

Timofej Bordačev, programski direktor Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ i akademski direktor Centra za integrisane evropske i međunarodne studije Visoke ekonomske škole, smatra da je razlog za to očigledan – političari slušaju stručnjake, ali ne razmišljaju o tome da je neophodno da se poštuju njihove preporuke.

- U oblasti kao što su međunarodni odnosi, političari, nažalost, gotovo nikada ne slušaju stručnu zajednicu. Razlog za ovo je razumljiv. Zadatak stručne zajednice je postizanje mira i sprečavanje sukoba. Ali pošto političari odgovaraju biračima, oni uvek rade na tome da pobede po svaku cenu - rekao je Bordačev u razgovoru za RT.

- Razlika u pristupu je očigledna. Zbog toga je političarima veoma teško da slušaju mišljenje stručnjaka. U postizanju svojih ciljeva blefiraju do poslednjeg - dodao je on.

Ova hipoteza je najjasnije potvrđena u intervjuu savetnika šefa Kancelarije predsednika Ukrajine Alekseja Arestoviča koji je 2019. dat Jutjub kanalu Apostrof TV. On je tada tačno predvideo godinu izbijanja rata u njegovoj zemlji i razloge za to, tvrdeći i da je sukob neizbežan i da je to neophodno za Ukrajinu.

- Sa verovatnoćom od 99,9 odsto, naša cena ulaska u NATO je veliki rat sa Rusijom. Optimalan ishod je veliki rat sa Rusijom i prelazak u NATO na osnovu rezultata pobede nad Rusijom - izjavio je on tada.

Ove reči sugerišu da ukrajinsko rukovodstvo uopšte nije nameravalo da spreči rat. Naprotiv, zemlja se spremala za rat, verujući da je to opravdano sredstvo za postizanje „pobede“ – ulazak u NATO.

To ne objašnjava zašto američki ili barem evropski političari nisu pokušali da spreče rat u Evropi. Prema rečima Bordačeva, činjenica je da su zapadni lideri polazili od pretpostavke da njihove zemlje nikako ne mogu da se uključe u rat.

- S obzirom na postojanje nuklearnog odvraćanja, svi razumeju da se rizik od opšteg destruktivnog rata vrlo lako odvaja od svih drugih rizika: lako ga je lokalizovati i sprečiti. To sada možemo videti iz ponašanja Sjedinjenih Država i njenih saveznika, koji preduzimaju sve mere protiv Rusije osim direktne intervencije u sukobu. Odnosno, vrlo samouvereno isključuju iz jednačine scenario koji bi predstavljao opasnost za njih same – nisu samoubilački nastrojeni. Ali zapadne političare uopšte nije briga koliko Ukrajinaca mora da umre da bi ostvarili svoje ciljeve - rekao je Bordačov.

Maštarije da će Moskva preći na „pravu stranu istorije“

Dmitrij Suslov, zamenik direktora za istraživanje Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku (CFDP) i zamenik direktora Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Fakulteta svetske ekonomije i međunarodnih poslova Nacionalnog istraživačkog univerziteta – Visoke škole ekonomije (NRU HSE), smatra da postoji drugačiji razlog zbog kog postupci političara toliko odstupaju od onoga što predlaže stručna zajednica.

AP Photo/Andrew Marienko

Nije da zapadni političari odbijaju da slušaju spoljnopolitičke analitičare, oni samo slušaju pogrešne, rekao je Suslov.

- Među stručnjacima na Zapadu nije bilo jedinstva, nije bilo nikakvog konsenzusa. Uglavnom su spoljnopolitički realisti iz SAD i Evrope upozoravali na opasnosti širenja NATO-a. Problem je bio u tome što je posle završetka Hladnog rata uticaj realista u zapadnom spoljnopolitičkom establišmentu značajno opao - rekao je Suslov za RT.

Prema njegovim rečima, kada se Hladni rat završio, liberalno gledište je brzo steklo popularnost među zapadnim ekspertskim krugovima i kreatorima politike.

- Ideja je, pre svega, bila da je Rusija u stanju predstojećeg i nepovratnog propadanja i da se neće usuditi da izazove Zapad u bilo kom obliku. Verovalo se da će Rusija na kraju preći na „pravu stranu istorije“ (sa tačke gledišta Zapada), da će se uklopiti u NATO-centričnu paradigmu u Evropi i zauzeti podređenu poziciju na marginama globalne politike. To je bila vizija koju su zastupali liberali i neokonzervativci i jasno je dominirala nad pozicijom realista - rekao je on.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza mnogi su imali osećaj da su odnos snaga i dosadašnji obrasci međunarodnih odnosa odjednom zastareli. Mislili su da će sada sve biti drugačije, da će se  međunarodni odnosi voditi potpuno novim sklopom razmatranja, dok su realisti, zajedno sa njihovim predstavama o geopolitici, nestali u mraku.

„Kraj istorije“, koncept koji je zastupao Frensis Fukujama 1990-ih, stekao je veliku pažnju tokom ovog perioda. Dobro je poznato da je Fukujamina interpretacija ove ideje imala snažan uticaj na Džordža Buša i njegovu spoljnu politiku. U svojoj knjizi pod nazivom „Kraj istorije i poslednji čovek“ on je najavio da je doba ideološke konfrontacije, autoritarnosti, revolucija i rata konačno završeno, jer će sve države na kraju prihvatiti liberalnu demokratiju po uzoru na Sjedinjene Države.

AP Photo/Felipe Dana

Fukujama sada predviđa ishod aktuelnog sukoba u Ukrajini. On veruje da je vojni poraz Rusije u Ukrajini neizbežan i da će dovesti do toga da se Kina ne usudi da izvrši invaziju na Tajvan. Ovo će, prema Fukujami, oživeti duh 1989. godine, koji će zarobiti ljudska srca i vratiti svet na put ka „kraju istorije“.

Šta bi sledeće moglo da se očekuje?

Trenutna dinamika odnosa između Rusije i Zapada ne ostavlja dvosmislenost o potencijalnom napredovanju NATO-a ka ruskim granicama.

Prema Suslovu, ovo će, uz druge trendove koji se uočavaju u savremenim međunarodnim odnosima, ojačati poziciju realista.

- Nema sumnje da smo sada svedoci oživljavanja realističke škole. To se ne odnosi samo na sukob u Ukrajini, već i na konfrontaciju između SAD i Kine. Još jednom vidimo da su promene u ravnoteži snaga na svetu najvažniji faktor – to je ono što sve pokreće i oblikuje međunarodni sistem. To je nova promena u ravnoteži globalnih sila koja diktira stanje odnosa među nacijama: Kina je postala previše jaka, a SAD pokušavaju da je obuzdaju - rekao je on.

Suslov tvrdi da trenutni obrasci u američko-kineskim odnosima „predviđaju propast za liberale i obećavaju mnogo za realiste".

- Vrlo je verovatno da će u bliskoj budućnosti zapadni političari početi da donose odluke na osnovu saveta ovih drugih, a ne prvih. Ako je tako, šta onda realisti predlažu kao svoje rešenje za tekući sukob u Evropi? Realisti tvrde da bi SAD trebalo da priznaju geopolitičke gubitke Ukrajine kao „status kvo“, da prestanu da snabdevaju Kijev smrtonosnim oružjem, pa čak i da vrše pritisak na Zelenskog da potpiše sporazum sa Moskvom prema kojem bi Ukrajina ostala nezavisna, ali neutralna.

AP Photo/Andrew Marienko

Praćenje ovih preporuka pomoglo bi SAD da reše dva važna problema, rekao je Suslov. Pre svega, Vašington bi mogao da zaustavi dalje rusko-kinesko zbližavanje nepovoljno za SAD. Drugo, to bi deeskaliralo tenzije između SAD i Rusije sprečavanjem direktne vojne konfrontacije između nacija.

- Realisti veruju da je ova vrsta konfrontacije moguća ako Vašington nastavi ekonomski rat protiv Moskve - zaključio je on.

U svakom slučaju, prerano je odbaciti negativne scenarije kao malo verovatne i verovati u dobro rasuđivanje političara. Prema tvrdnji Bordačeva, nijednom u istoriji čovečanstva političari nisu slušali stručnjake i nema nagoveštaja da bi to moglo da se promeni danas.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi