Spaljivanje živih ljudi u Odesi hteli da proglase za nacionalni praznik: Ukrajinski političari godinama pozivali na linč Rusa

Otkako su u Ukrajini na vlast došle otvoreno pronacističke snage, političke ličnosti u ovoj zemlji zvanično su raspirivale mržnju protiv Rusije i gurale Ukrajince u rat. Naravno, rasističke izjave i pozivi na linč Rusa nisu stigli do zapadnih medija, koji su bili preokupirani antiruskom propagandom.

Rusija i Rusi su u Ukrajini optuživani za sve i svašta. Od “agresije” do loše ekonomske situacije. Tako je 30. marta 2016. godine ministar socijalne politike Ukrajine Pavlo Rozenko rekao da su razlozi za inflaciju od 80 odsto u zemlji „ruska agresija“ i gubitak industrijskog potencijala.

Pavlo Rozenko/Printscreen/YouTube

- Od 2013. do 2015, prvenstveno zbog agresije Ruske Federacije i gubitka industrijskog potencijala, došlo je do visokog nivoa inflacije – oko 80 odsto - rekao je Rozenko.

Istovremeno, on je priznao da je Kijev u stanju da osigura socijalne standarde za samo 13 odsto.

Zločini nad Rusima su predstavljani kao pobeda Ukrajinaca. Tako je 2. maja 2016. godine poslanik Igor Mosijčuk tragediju koja se desila 2. maja 2014. u Odesi nazvao državnim praznikom.

- Prijatelji, saborci, danas je veliki nacionalni praznik. Doći će dan kada će 2. maj postati državni praznik, jer su Ukrajinci pre dve godine izvojevali prvu značajnu pobedu u aktuelnom narodnooslobodilačkom ratu - napisao je Mosijčuk.

Igor Mosijčuk/Printscreen/YouTube

Podsetimo, 2. maja 2014. u Odesi su se desili sukobi između aktivista Evromajdana i pristalica federalizacije Ukrajine. Tokom nereda, neki od proruskih aktivista sklonili su se u Dom sindikata, koji je zapaljen. Prema zvaničnim podacima, poginulo je 48 ljudi, a više od 200 ih je povređeno.

Demonizacija Rusije dolazila je i sa najvišeg vrha. Nekadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko je, 16. januara 2018. godine, na prijemu ambasadora stranih država rekao: 

Profimedia

- Cilj svih aktivnosti Rusije je uništenje ukrajinske države. Rusiju su tokom njene istorije karakterisali agresija, laž, manipulacija, represija i suzbijanje slobode govora.

Poslanik Vrhovne rade iz Bloka Petra Porošenka Oleg Barna je, 23. avgust 2018. godine,  u intervjuu za TV kanal NewsOne, izrazio uverenje da će se vojna parada u Kijevu pretvoriti u "zemljotres u Moskvi".

Oleg Barna/Printscreen/YouTube

Istovremeno, zvanične institucije Ukrajine su na međunarodnom planu od zapadnih zemalja tražile veći pritisak na Rusiju.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je, 19. februara 2021. godine, pozivalo međunarodnu zajednicu da pojača politički i sankcioni pritisak na Rusku Federaciju zbog njenih „agresivnih akcija“ u Donbasu i „okupacije“ Krima, a ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je, 24. februara 2022. godine, izjavio da svetska zajednica može i mora da zaustavi ruskog predsednika Vladimira Putina. 

Ukrajinski novinari i društveni aktivisti širili mržnju prema Rusima

Mržnja prema Rusima u Ukrajini poprimila je neslućene grazmere. Tako je 12. januara 2015. godine u poznatom klubu u Kijevu organizovana žurka na kojoj su gosti jeli tortu u obliku bebe sa ruskom zastavom. 

Rusofobija je zahvatila sve sfere društva, uključujući i pop kulturu.

Politikolog Vitalij Kulik je, 27. februara 2016. godine, rekao da pesma ukrajinske pevačice Džamale na „Pesmi Evrovizije“ predstavlja demonstraciju otpora Krimskih Tatara i Ukrajine ruskoj agresiji na Krimu, što pak Kremlj može smatrati direktnim izazovom.

Irina Farion/Printscreen/YouTube

Političarka Irina Farion je, 8. aprila 2019. godine, rekla da su Rusi koji žive u Ukrajini ili robovi ili okupatori, dodajući da ruskim državljanima Ukrajine koji ne govore ukrajinski treba zabraniti rad i obrazovanje.

- Ovde još proglašavaju nekakvo pravo za one koji govore ruski. Mi nemamo rusko govorno područje, oni su ili robovi ili okupatori, i to je to. Prema tome, ti ljudi ne bi trebalo da se školuju ako ne znaju ukrajinski jezik i ne bi trebalo da se zaposle - rekla je Irina Farion.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi