U koliko sati počinje rat? Zapad seje paniku i pokreće priče o sukobu u Ukrajini - šta se sve krije iza te retorike
Ratna mašinerija je pokrenuta
- Putin ima velike planove za vikend. Prvo će isključiti struju i grejanje, onesposobiti ukrajinsku mornaricu i vazdušne snage, ubiti načelnika Generalštaba i izvesti hakerski napad. Potom će postaviti proruskog predsednika i pokrenuti punu vojnu invaziju ukoliko se Ukrajina ne preda - poručila je Melinda Haring, zamenica direktora Evroazijskog centra Atlantskog saveta, pre nekoliko dana.
Ništa od ovoga se, naravno, nije dogodilo, ali zagovornici rata ne odustaju od tvrdnji da Moskva svakog časa planira invaziju na Ukrajinu.
Ukrajinski lider Vladimir Zelenski je čak poručio da će se to dogoditi danas! Kada tačno, ko bi to znao...
Mada, britanski tabloid "San" je na naslovnoj strani objavio da će do napada doći u 1 sat ujutru uz 200.000 vojnika, a pozivaju se na američke obaveštajne izvore.
Pročitajte još:
- Čujem da će Rusija napasti Ukrajinu u 6.15, odmah posle ragbija - rekao je analitičar Mark Kurtis uoči Superboula.
- Ne postoji ništa grotesknije od toga nego kad mediji guraju ka ratu - poručio je Edvard Snouden.
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras, koja ima problema sa osnovama geografije, istakla je da bi ruske trupe, ako uđu u Ukrajinu, mogle "veoma, veoma brzo" da stignu do Kijeva.
- Što se tiče vremena napada, on bi mogao biti izveden uskoro - izjavila je Trasova.
Zapad i Kijev poslednjih dana konstantno ponavljaju upozorenje o potencijalnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu, dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ovakve tvrdnje u više navrata okarakterisao kao “prazne i neosnovane”.
Međutim, nije to ništa novo. Slično je bilo i kada se javnost ubeđivala da Irak poseduje oružje za masovno uništenje.
"Četrdeset pet minuta", glasio je naslov u britanskom "Ivning standardu", koji je trebalo da ukaže na to koliko brzo rakete Sadama Huseina mogu da stignu do Evrope. Retorika se nastavlja i kada je reč o Iranu, Kini ili Rusiji.
Koliko se radi na tom narativu, pokazuje i primer Blumberga, koji je pustio tekst pod naslovom "Rusija okupirala Ukrajinu" jer su imali već spreman članak o tome, ali su ga greškom objavili.
Odnosi nikad nisu bili lošiji
- Politički odnosi između Moskve i Vašingtona su se toliko urušili da su se srozali na dno - poručio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Kako je rekao, bilateralni odnosi su na tako niskoj tački da su na samom dnu.
AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Ipak, Peskov je pomenuo i da ima nekoliko pozitivnih momenata, jer obe strane žele da stvore put ka budućoj saradnji. Objasnio je da je administracija predsednika Džoa Bajdena više voljna da učestvuje u dijalogu sa Rusijom nego što je to činio njegov prethodnik Donald Tramp.
- Pre samo nekoliko godina, imali smo nula dijaloga. Nije bilo kontakta - poručio je Peskov.
Sve se vrti, zapravo, oko Nemačke
Ukrajinska kriza nema nikakve veze sa Ukrajinom, već sa Nemačkom, smatra američki analitičar Majk Vitni.
Tačnije, sve se vrti oko gasovoda "Severni tok 2" kojim se Nemačka povezuje sa Rusijom.
Vašington na to gleda kao na veliku pretnju, jer smatra da tako više neće imati primat u Evropi, pa zato sabotira projekat na svakom koraku.
- U svetu gde su Nemačka i Rusija prijatelji i trgovinski partneri nema potrebe za američkim bazama, skupim američkim naoružanjem i raketnim sistemima, a nema potrebe ni za NATO. Takođe, ne bi postojala potreba za energetskim sporazumima u dolarima ili za tim da se pune američki trezori kako bi se balansirali računi. Transakcije između partnera mogu da se izvode u njihovim valutama, što će dovesti do naglog pada dolara i dramatične promene kada je reč o ekonomskoj moći. Zato Bajdenova administracija ne želi "Severni tok 2". Nije reč samo o gasovodu, to je pogled u budućnost; budućnost u kojoj će se Evropa i Azija spojiti u jednu ogromnu slobodnu trgovinsku zonu koja će im povećati moć i prosperitet, a SAD će ostati po strani - smatra Vitni u tekstu za portal Unz.com.
Cilj je da se Rusija isprovocira kako bi vojno intervenisala, što bi onda dovelo do stopiranja gasovoda.
Vitni smatra da bi Putin morao da bude isprovociran da bi poslao trupe preko granice. Ukoliko zagrize mamac, odgovor će biti brz i oštar. Čitava stvar je orkestrirana kako bi se Olaf Šolc sprečio da aminuje završnu fazu "Severnog toka 2".
John Thys, Pool Photo via AP
Kada je reč o provokaciji, na to se nadovezao stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov.
- Rusija će zaštititi svoje građane bilo gde u svetu - izjavio je u intervjuu za "Gardijan".
- Ne treba da se čudite ako nanesemo uzvratni udar... ako oni (Ukrajinci) počnu bilo gde drsko da ubijaju građane Rusije – u Donbasu ili negde drugde - rekao je on.
Diplomata je pri tome naglasio da Moskva neće izvršiti invaziju na susednu državu ako je ne budu provocirali.
Čižov je podsetio da je trenutna brojnost ruskih snaga na granici sa Ukrajinom jednaka brojnosti trupa koje su učestvovale na vežbama „Zapad 21“ prošlog septembra, ali da tada niko nije rekao ni reč.
Pokretanje ratova kao vid unutrašnje politike
- SAD su de fakto jednopartijska država, gde je ideologija nacionalne bezbednosti svetinja, gde neodrživi dug podupire imperiju, a primarni biznis je rat - poručio je novinar i nekadašnji dobitnik Pulicerove nagrade Kris Hedžez za RT.
Prema njegovim rečima, kada sve drugo omane i kada niko nema predstavu o tome kako da zaustavi inflaciju od 7,5 odsto ili da se izbori sa pandemijom koronavirusa, kada ne možete da ispunite obećanje da ćete otpisati studentske dugove ili povećati minimalnu zaradu, onda morate javnost plašiti drugim neprijateljima - stranim i domaćim.
- Morate stvoriti egzistencijalnu pretnju. Teroriste kod kuće. Ruse i Kineze u inostranstvu. Proširiti državna ovlašćenja u ime nacionalne bezbednosti. Lupati o bubnjeve rata. Rat je sredstvo da se pažnja javnosti odvrati od vladine korupcije i nesposobnosti, a niko tu igru ne igra bolje od Demokratske stranke. Kako je rekao novinar Glen Ford, demokrate nisu manje zlo, one su više efikasno zlo - poručio je Hedžez.
Profimedia
Novinar napominje da Amerika grca u dugovima, kao nikada do sada. Budžetski deficit je u 2021. bio 2,77 biliona dolara, što je drugi najviši takav rezultat u istoriji zemlje. Totalni nacionalni dug je 30 biliona dolara.
- Naši ratovi su zasnovani na pozajmljenom novcu - dodao je on.
Istovremeno, Kina je u usponu i smatra se da će do kraja ove decenije premašiti američku ekonomiju, a ekonomska kriza je, zapravo, politička kriza. Političke krize se tradicionalno u SAD rešavaju ratovima koji se pokreću protiv neprijatelja unutar zemlje i van nje.
- Demokrate su za ovo krive koliko i republikanci. Ratove mogu da pokreću demokrate, kao Truman u Koreji, Kenedi i Džonson u Vijetnamu, a da ih nastavljaju republikanci. Ili može biti obrnuto, da ih pokreću republikanci, kao Buš u Iraku, a da ih održavaju demokrate Obama i Bajden. Bil Klinton je, bez proglašenja rata, nametnuo sankcije Iraku i dao dozvolu mornarici i vazdušnim snagama da izvedu hiljade napada - objasnio je Hedžez.
Bajdenova ratoborna retorika, posebno prema Kini i Rusiji, praćena je stvaranjem novih saveza sa Indijom, Japanom, Australijom i Velikom Britanijom i Indo-Pacifiku. Ti potezi su, ironično, smatra Hedžiz, gurnuli Kinu i Rusiju u prinudni brak, što je upravo ono protiv čega se Zapad toliko dugo borio.
Profimedia
- Mi živimo u jednopartijskoj državi. Ideologija nacionalne bezbednosti je sveta. Kult tajnosti, opravdan u ime naše zaštite od neprijatelja, dimna je zavesa koja treba od javnosti da sakrije ono što država radi na unutrašnjem planu i kako manipuliše mnjenjem. Demokratski dvorjani i savetnici koji okružuju bilo kog demokratskog predsedničkog kandidata (penzionisani generali i diplomate, nekadašnji savetnici za nacionalnu bezbednost, lobisti, ekonomisti Volstrita i aparatčiki iz prošlih administracija) ne žele da okrnje moć imperijalnog predsedništva. Ne žele da da se odupru vojnoj državi i državi nacionalne bezbednosti. Oni su sistem - zaključuje novinar.
Periodična histerija
U jeku sve većih tenzija i zapaljivih najava da će doći do sukoba na istoku Evropu, portal Mint press je sproveo istraživanje o tome koliko najuticajniji američki mediji doprinose stvaranju atmosfere rata.
Kako su naveli, 90 odsto članaka pod rubrikom "mišljenja" u "Njujork tajmsu", "Vašington postu" i "Volstrit žurnalu" je zauzelo ratnohuškački stav, a antiratnih tekstova je bilo daleko manje.
Rusija je dosledno prikazana kao agresor, dok se veoma slabo NATO pominje kao glavni igrač u raspirivanju tenzija.
Već neko vreme se govori o tome kako Rusija gomila trupe na granici sa Ukrajinom. Navodno, u toj oblasti ima više od 100.000 vojnika. Ipak, to nije prvi put da se upozorava na ruske vojnike.
Mediji poput Rojtersa i "Njujork tajmsa" su 2015. tvrdili da Rusi gomilaju trupe i oružje nadomak granice. Godinu dana kasnije, mediji su predviđali da je rat iza ćoška. "Gardijan" je preneo da će Moskva uskoro imati 330.000 vojnika na granici. Ništa se nije dogodilo i na priču se zaboravilo - sve do sledećeg proleća. Tada je "Volstrit žurnal" upozoravao da su desetine hilajda vojnika upućene ka granici, a "Njujork tajms" je brojku zaokružio na 100.000. Krajem 2018, mediji, predvođeni "Njujork tajmsom", izveštavali su o 80.000 pripadnika ruske vojske, a prošle godine se opet pominjala brojka od 100.000, signalizirajući, po ko zna koji put, da je rat neizbežan.
Istovremeno, na ukrajinskoj strani granice nalazi se oko 250.000 vojnika.
Iako se radi o "danu mrmota", primećuje se da, ovoga puta, izveštavanje o sukobu dobija na zamahu i da dominira vestima već nedeljama, na način na koji se to nije događalo ranije.
S druge strane, Kremlj uporno negira da postoje ikakvi planovi o invaziji, nazivajući te priče fikcijom.
AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File
Zanimljivo je da se u jednom trenutku i ukrajinska strana složila, pa je predsednik Zelenski pozivao na smirivanje zapadne retorike jer se stvara panika, ali je ipak pre neki dan poručio da će sukob izbiti 16. februara.
Svakako, bilo kakav sukob bi prvo uticao na ukrajinsku ekonomiju.
Koristeći pretragu baze "Factiva global news", ukucavanjem termina "Ukrajina", došlo se do članaka koji su samo tokom tri nedelje januara (7-28. januara) pisani o mogućem sukobu. Radi se "opinion pieces", odnosno, kolumnama. Pregledan je 91 tekst, 15 u "Njujork tajmsu", 49 u "Postu" i 27 u "Žurnalu".
Ton koji preovlađuje je ratnohuškački, sa porukama da "treba zauzeti jači stav". U 87 tekstova od 91, Rusija je predstavljena kao agresor, a široko je podržana ideja da Bajden pošalje što više trupa u region. "Vašington post" je, tako, u jednom članku tražio da SAD pošalju oko 85.000 vojnika, a "Volstrit žurnal" je otišao i korak dalje, pozivajući da Amerika postane globalna vojna država koja bi vodila dva rata - sa Rusijom i Kinom.
Ko zaista želi da ratuje?
Za to vreme, anketa Economist/YouGov pokazala je da samo 13 odsto odraslih Amerikanaca veruje da bi "bila dobra ideja" da se pošalju trupe na istok Evrope. Podrška je toliko mala da više Amerikanaca (17 odsto) želi povlačenje iz NATO nego da se bore sa ruskom vojskom.
Profimedia
Anketa je otkrila da 55 odsto Amerikanaca veruje da bi slanje trupa u Ukrajinu bilo loše, dok je 33 odsto nije sigurno šta bi bilo bolje.
- Zašto se ovo dešava? Zašto ovi političari toliko žarko žele da istaknu mogućnost izbijanja sukoba? Nazovite me cinikom, ali moguće je da Bajden toliko loše stoji u anketama i da mu se smeši poraz na međuizborima ili da je Borisu Džonsonu odzvonilo zbog "partigejta"? Niko ne može zasigurno da kaže, ali ono što znam jeste da se avanture u inostranstvu uvek koriste kako bi se skrenula pažnja sa domaćih neuspeha. U ovom slučaju, a zaista se nadam da nije tako, igraju veoma opasnu igru sa životima mnogo ljudi, što može da dovede do katastrofalnih nenamernih posledica - poručio je istoričar i nekadašnji poslanik Evropskog parlamenta Pol A. Nutal.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari