Selo čija sudbina zavisi od glečera: Svi se sećaju katastrofe od pre 20 godina, a budućnost je još sumornija

Stanovnici doline Karmadon, u Rusiji, oduvek su živeli prema pravilima glečera.

Stotinama godina meštani ove sumorne doline, koja se nalazi nadomak granice sa Gruzijom, gradili su kuće na liticama, strahujući da bi glečer mogao da se odlomi i napravi katastrofu.

Sovjetske vlasti, misleći da znaju bolje, izgradile su selo u podnožju. Ono što je na kraju ostalo od njega podseća na katastrofu iz 2002. godine, kada su milioni tona blata, leda i kamenja zatrpali Karmadon. U toj nesreći nastradalo 140 ljudi.

 

 

Dve decenije kasnije, glečer Maili, koji je smešten oko 800 metara iznad "sela duhova", prošaran je crnim kamenjem i nagriza ga neprirodno topla zima.

Za lokalno stanovništvo, nestanak glečera pokazuje kako klimatske promene već pišu nova pravila u određenim krajevima Rusije.

Klimatska katastrofa

- Više nemamo zimu. Klimatska katastrofa je stigla - rekao je Segej Nuredinov, vlasnik kuće za izdavanje u planinskom selu Verkhnij Kani.

Svi iz doline Karmadon sećaju se gde su bili te večeri, 20. septembra 2002. godine.

Iako je glečer Kolka, jedan od tri glečera koja se prostiru iznad Karmadona, na svakih 70 godina imao snažne odrone, niko nije očekivao katastrofalnu lavinu kamenja, leda i blata koja je za svega 12 minuta zasula područje od 12 kilometara.

Među nastradalima bio je i poznati ruski glumac Sergej Bodrov mlađi, koji je u blizini snimao film kada se glečer odlomio.

U tom mestu danas se nalazi spomenik posvećen glumcu, čije telo nikada nije pronađeno. U pitanju je siromašna oblast, čiji putevi nakon katastrofe nikada nisu obnovljeni, a tuneli su ostali zatrpani i posle 20 godina.

 

 

Selo Karmadon je izgrađeno da služi kao sanatorijum za poznate ličnosti sovjetske ere, a danas zvrji prazno sa samo nekoliko stanovnika koji su ostali u kućicama naslaganim na obroncima planine.

- Većna ljudi nije želela da se vrati nakon onoga što se dogodilo - rekao je Uredinov, koji je izgubio sedam rođaka u nesreći.

Iako se smatra da kobno klizište nisu pokrenule klimatske promene, to se poklapa sa novom erom nesigurnosti u ovom delu Kavkaza.

Krajem 20. veka, glaciolog iz Moskve sa Ruske akademije nauka Genadij Nosenko počeo je da primećuje neobične promene na glečerima Severnog Kavkaza.

Iako se glečeri širom sveta povlače još od kraja "malog ledenog doba" u 19. veku, Nosenko je prvo pretpostavio da podaci koje su prikupile merne stanice na Kavkazu lažno prikazuju da se to događa brzinom bez presedana.

- Posle 1998, proveravali smo svake godine podatke očekujući da se to promenilo. Međutim, nije - rekao je on za "Moskou tajms".

Youtube/Aндрей Елецкий

Umesto toga, glečeri koji pokrivaju centralni deo lanca ušli su u fazu trajnog i strmoglavog povlačenja, koje se nastavlja do dana današnjeg.

Prema Nosenkovoj studiji iz 2021, kavkaski glečeri su izgubili oko 25 odsto svoje površine, a oko jedan odsto čitave površine glečera u regionu se topi svake godine.

To je samo deo topljenja glečera koje se događa širom sveta usled klimatskih promena. Glečeri se tako tope dvostruko brže nego pre 20 godina, a najteže su pogođeni oni u Evropi, na Bliskom istoku i Kavkazu.

 

 

Glečeri propasti

Širom Kavkaza nestanak glečera je i više nego primetan.

Oko 75 kilometara daleko od Karmadona nalazi se glečer Tsej (inače jedno od najpopularnijih turističkih mesta u Severnoj Osetiji), ledena tirkizna ploča koja lebdi između vrhova. To je nekada bilo prostranstvo zaleđene vode, a sada je oblast prekrivena slabim snegom.

I glečeru Tsej je odzvonilo.

Nalazi se svega 2.500 metara iznad nivoa vode, a čak i najoptimističnije prognoze sugerišu da neće još dugo izdržati. Najcrnji scenario ističe da će svi kavkaski glečeri nestati do 2050. godine.

- Koliko će još glečeri preživeti, pitanje je za milion dolara. Mogli bi da nestanu zajedno ili će ostati samo oni na visinama od 4.000 ili 5.000 metara. Međutim, oni u nižim predelima će nestati - poručila je Marija Šahgedanova, klimatska naučnica sa Univerziteta Reding u Velikoj Britaniji.

Artjom Nalbandijants (31) već 15 godina gleda kako Tsej nestaje u realnom vremenu.

Prvo je to primetio kao član granične patrole, a danas kao turistički vodič koji prati planinare i trekere širom regiona. Kako kaže, imao je mesto u prvom redu gledajući završni čin sage o ovom glečeru.

- Svakog leta glečer se povlači za oko 10 metara - kazao je on.

Međutim, Artjom je uspeo da nađe način i da zaradi od toga, jer turisti hrle da se slikaju sa onim što je ostalo od glečera.

- Tužno je, naravno, što ga neće biti u budućnosti, ali izgleda da većina ljudi ne mari za to - poručio je on.

Za one koji žive u planinama, nestajanje glečera neće doneti samo promene u pejzažu.

Prema navodima naučnika, topljenje će povećati količinu vode u planinama do tačke kada će se led topiti sve brže, pre nego što glečeri ne nestanu u potpunosti. Dugoročno, to je proces koji će ostaviti posledice i van Severne Osetije.

Kavkaski glečeri su gigantski ledeni rezervoari čija voda navodnjava vodu tokom sušnih letnjih meseci, a takođe su i izvor pijaće vode u južnoj ruskoj stepi, gde klimatske promene već ubrzavaju dezertifikaciju - širenje pustinje.

Youtube/Aндрей Елецкий

Nažalost, predviđa se da meštani ovog kraja u godinama koje dolaze mogu očekivati još katastrofa. Usled povlačenja glečera, stvaraće se jezera koja će potom probijati obale i tako pokretati nove lavine kamenja.

Na pitanje da li će napustiti svoj planinski dom, Nuredinov je citirao staru rusku poslovicu.

- Ukoliko se plašite vukova, nemojte ići u šumu - zaključio je on.  

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi