Klimatske promene diktiraju budućnost stanovanja: Spas je u plutajućim kućama, jedna nacija već godinama ulaže u njih

Kako je suočena sa sve jačim poplavama i nedostatkom stambenog prostora, u Holandiji je sve veće interesovanje za plutajuće kuće. Ove plutajuće zajednice inspirišu ambicioznije projekte predvođene Holandijom u zemljama sklonim poplavama, od Francuske Polinezije do Maldiva.

Kada je u oktobru prošle godine Holandiju pogodila jaka oluja, stanovnici plutajuće zajednice Šunšip u Amsterdamu nisu sumnjali da će izaći neoštećeni iz nje. Oni su se zatvorili u kuće dok je njihov komšiluk lebdeo gore-dole, dižući se zajedno sa vodom i spuštajući se na prvobitni položaj nakon što je kiša popustila.

- Osećamo se sigurnije u oluji jer plutamo. Mislim da je pomalo čudno što izgradnja na vodi nije prioritet širom sveta - kaže Siti Boelen, holandski televizijski producent koji se preselio u Šunšip pre dve godine.

Kako nivo mora raste i jake oluje izazivaju divljanje vode, plutajuća naselja su primer adekvatne odbrane od poplava koji bi mogao omogućiti priobalnim zajednicama da se bolje suoče sa klimatskim promenama. U Holandiji, koja ima malo zemlje, ali je gusto naseljena, potražnja za takvim domovima raste. I pošto sve više ljudi tamo želi da gradi na vodi, zvaničnici rade na ažuriranju zakona o zoniranju kako bi se olakšala izgradnja plutajućih kuća.

- Opština želi da proširi koncept plutanja jer je to multifunkcionalna upotreba prostora za stanovanje i zato što je to održivi put put napred - kaže Nienke van Rensen, gradski odbornik Amsterdama iz stranke Zelena levica.

Plutajuće zajednice u Holandiji, koje su se pojavile u poslednjoj deceniji, poslužile su kao primer za veće projekte koje sada predvode holandski inženjeri. Oni se ne sprovode samo u evropskim zemljama kao što su Britanija, Francuska i Norveška, već i u Francuskoj Polineziji i na Maldivima, gde porast nivoa mora u Indijskom okeanu sada predstavlja egzistencijalnu pretnju. Postoji čak i predlog plutajućih ostrva u Baltičkom moru, na kojima bi se gradili mali gradovi.

Čudo na vodi

Plutajuća kuća može da se izgradi na bilo kojoj obali i može da se nosi sa porastom mora ili poplavama izazvanim kišom tako što će ostati na površini vode. Za razliku od čamaca, koji se lako mogu odvezati i premestiti, plutajuće kuće su pričvršćene za obalu, često oslonjene na čelične stubove, i obično su povezane na lokalni kanalizacioni sistem i električnu mrežu.

Profimedia

Konstrukcijski su slične kućama izgrađenim na kopnu, ali umesto podruma imaju betonski trup koji deluje kao protivteža, omogućavajući im da ostanu stabilne u vodi. U Holandiji su to često montažne, trospratne gradske kuće u obliku kvadrata, izgrađene van lokacije od konvencionalnih materijala kao što su drvo, čelik i staklo.

Za gradove koji se suočavaju sa sve većim i češćim poplavama i nedostatkom zemljišta za stanovanje, plutajuće kuće su jedan potencijalni plan za proširenje urbanog stanovanja u doba klimatskih promena.

Koen Oltuis, koji je 2003. osnovao „Vaterstudio", holandsku arhitektonsku firmu fokusiranu isključivo na plutajuće zgrade, kaže da je relativno lo-tehnološka priroda plutajućih domova potencijalno njihova najveća prednost.

Kuće koje dizajnira stabilizovane su stubovima ukopanim otprilike 65 metara u zemlju i opremljene materijalima koji apsorbuju udarce kako bi se smanjio osećaj kretanja od obližnjih talasa. Kuće se penju kada se voda diže i spuštaju se kada se voda povlači.

Ali uprkos njihovoj očiglednoj jednostavnosti, Oltuis tvrdi da imaju potencijal da transformišu gradove na načine koji nisu viđeni od uvođenja lifta.

- Sada imamo tehnologiju, mogućnost da gradimo na vodi. Ja i moje kolege sebe ne doživljavamo kao arhitekte, već kao gradske lekare, a vodu vidimo kao lek - kaže Oltuis, koji je dizajnirao 300 plutajućih domova, kancelarija, škola i zdravstvenih centara.

Profimedia

U Holandiji, zemlji čija je trećina teritorije ostala ispod nivoa mora, ova ideja je široko prihvaćena. U Amsterdamu, koji ima skoro 3.000 zvanično registrovanih tradicionalnih čamaca, stotine ljudi uselilo se u plutajuće kuće u ranije zapuštenim naseljima.

Šunšip, naselje koje je dizajnirala holandska firma „Space&Matter", sastoji se od 30 kuća, od kojih su polovina dupleksi, a koje se nalaze u kanalu u nekadašnjoj proizvodnoj oblasti. Do komšiluka se dolazi kratkom vožnjom trajektom od centra Amsterdama, gde mnogi stanovnici rade.

Članovi zajednice dele skoro sve, uključujući bicikle, automobile i hranu kupljenu od lokalnih farmera. Svaka zgrada koristi sopstvenu toplotnu pumpu i ostavlja prostor od skoro trećine svog krova za zelenilo i solarne panele. Stanovnici prodaju višak električne energije jedni drugima i nacionalnoj mreži.

- Život na vodi je normalan za nas, u čemu i jeste poenta - kaže Marjan de Blok, holandski TV reditelj koji je projekat pokrenuo 2009. godine organizovanjem kolektiva arhitekata, pravnih stručnjaka, inženjera i stanovnika koji su sa njim radili na pokretanju projekta.

U Roterdamu, čijih je 90 odsto teritorije ispod nivoa mora i gde se nalazi najveća evropska luka, može se videti i najveća plutajuća poslovna zgrada na svetu, kao i plutajuća farma na kojoj roboti muzu krave, snabdevajući lokalne prodavnice mlečnim proizvodima.

Od pokretanja Plutajućeg paviljona 2010. godine, prostora za sastanke i događaje na solarni pogon u luci Roterdama, grad je pojačao napore za integraciju takvih projekata, nazivajući plutajuće zgrade jednim od stubova svoje strategije za zaštitu od klimatskih promena i prilagođavanje njima.

Profimedia

- Tokom poslednjih 15 godina ponovo smo se izgradili kao delta grad. Umesto da vodu vidimo samo kao neprijatelja, mi je vidimo kao priliku - kaže Arnu Molenar, glavni službenik koji radi na ovom projektu u Roterdamu.

Uspešna borba protiv neminovnog

Da bi pomogla u zaštiti gradova od klimatskih promena, holandska vlada je 2006. godine pokrenula svoj program „Soba za reku“, koji strateški dozvoljava određenim oblastima da budu poplavnjene tokom perioda jakih kiša, što je promena u stavu da se prihvati porast nivoa vode umesto da mu se odupire.

Oltuis kaže da bi nedostatak stambenog prostora u Holandiji mogao da podstakne potražnju za plutajućim kućama, uključujući i oblasti programa „Soba za reku“, gde će poplave biti, barem tokom dela godine, deo pejzaža.

Stručnjaci kažu da će za ublažavanje nedostatka stambenog prostora u Holandiji biti potrebna izgradnja milion novih domova u narednih 10 godina. Plutajuće kuće mogle bi pomoći u smanjenju pritiska zbog nedostatka zemljišta dostupnog za razvoj.

Holandske firme specijalizovane za plutajuće zgrade bile su preplavljene zahtevima investitora iz inostranstva za ambicioznijim projektima. „Blue21", holandska tehnološka kompanija fokusirana na plutajuće zgrade, trenutno radi na predloženoj seriji plutajućih ostrva u Baltičkom moru. Ona bi mogla da prime 50.000 ljudi i da se povežu sa privatno finansiranim podvodnim železničkim tunelom od 15 milijardi evra, koji bi povezao Helsinki u Finskoj i Talin u Estoniji. Projekat podržava finski investitor i preduzetnik poznat po razvoju igrice „Engri Birdsa" Peter Vesterbak.

„Vaterstudio" će ove zime nadgledati izgradnju plutajućeg stambenog kompleksa u blizini glavnog grada Malea na Maldivima, čijih se 80 odsto teritorije nalazi na manje od metra iznad nivoa mora. To će biti jednostavno dizajnirani, pristupačni smeštaj za 20.000 ljudi. Ispod trupa kompleksa biće veštački grebeni koji će pomoći u održavanju morskog života. Zgrade će izvlačiti hladnu morsku vodu iz dubine da bi pomogle sistemima za klimatizaciju.

Profimedia

- Više ne postoji ideja o ludom mađioničaru koji gradi plutajuću kuću. Sada stvaramo plave gradove, videći vodu kao oruđe - kaže Oltuis.

Međutim, plutajuće kuće sa sobom nose brojne izazove. Jak vetar i kiša, ili čak prolazak velikih brodova za krstarenje, mogu da zaljuljaju zgrade. Siti Boelen, stanovnica Šunšipa, kaže da ju je, kada se uselila, olujno vreme nateralo da dvaput razmisli pre nego što se opusti u svojoj kuhinji na trećem spratu, gde je osetila najveće ljuljanje. 

- Osećaš to u stomaku - kaže ona, i dodaje da se od tada navikla na taj osećaj.

Plutajuće kuće takođe zahtevaju dodatnu infrastrukturu i rad za povezivanje sa električnom mrežom i kanalizacionim sistemom, sa posebnim vodootpornim kablovima i pumpama potrebnim za povezivanje sa opštinskim službama na višim mestima. U slučaju Šunšipa u Amsterdamu i plutajuće poslovne zgrade u Roterdamu, nove mikromreže morale su da se grade od nule.

Ali koristi mogu biti veće od troškova. Rutger de Graf, suosnivač i direktor kompanije „Blue21", kaže da je sve veći broj katastrofalnih oluja bez presedana širom sveta podstakao i urbaniste i stanovnike da traže rešenja u vodi. Plutajući razvoj, kaže on, mogao je spasti živote i ušedeti milijarde dolara prošlog leta, kada su smrtonosne poplave pogodile Nemačku i Belgiju, ubivši najmanje 222 osobe.

- Ako dođe do poplava, očekuje se da će se mnogi ljudi preseliti na viši nivo. Ali alternativa je ostati blizu primorskih gradova i istražiti širenje na vodu. Ako uzmemo u obzir da će u drugoj polovini veka stotine miliona ljudi biti raseljeno zbog porasta nivoa mora, moramo odmah da počnemo da povećavamo obim plutajućeg razvoja - kaže De Graf.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi