Zemljino jezgro se hladi više nego što se očekivalo: Hoćemo li postati poput Marsa?

Zemljino jezgro oslobađa ogromne količine toplote iz duboke Zemljine unutrašnjosti na površinu od svog formiranja, što prvenstveno pokreće brojne tektonske aktivnosti, zemljotrese i vulkane.

Temperatura jezgra Zemlje kreće se od 5.000°С u spoljnim delovima do 6.000°С bliže centru.

Meteorolog Ivan Ristić izneo je takođe do sada nepoznatu teoriju i povezao toplotu koja se iz jezgra Zemlje prenosi prema površini i utiče na samu klimu naše planete. Kako se menja brzina prenosa i količina toplote od jezgra do površine, tako se menja i sama klima. Tajna veza između klime, vulkana i zemljotresa leži u dešavanjima ispod površine Zemlje.

Potvrda njegove teorije je i studija koju su sproveli profesor ETH Motohiko Murakami i njegove kolege sa Karnegijevog instituta za nauku, objavljena u časopisu „Earth and Planetary Science Letters Journal“.

Zemljino jezgro se hladi brže nego što se ranije mislilo. To je rezultat studije o provodljivosti minerala bridžmanita, koji preovlađuje u kontaktu između tečnog jezgra i omotača na dubini od 2.900 kilometara.

Analiza objavljena u specijalizovanom časopisu otkrila je da bridžmanit na pretpostavljeno postojećoj temperaturi i pritisku na kontaktu spoljašnjeg jezgra i omotača ima toplotnu provodljivost 1,5 puta veću od očekivane. Iz toga proizilazi da se toplota koja dolazi iz jezgra tada efikasnije širi ka površinskim slojevima izazivajući dva fenomena: veći intenzitet konvektivnih kretanja omotača, koji su u osnovi tektonskih kretanja, ali i brže hlađenje srca planete koje će u budućnosti dovesti do usporavanja konvekcije i samih tektonskih kretanja.

Pixabay

Tada bi se Zemlja ohladila i postala tektonski neaktivna, poput Merkura i Marsa, brže nego što se ranije procenjivalo.

Analizu su vodili profesor Motohiko Murakami sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu i grupa istraživača sa Karnegi instituta za nauku, koji su merili provodljivost bridžmanita, silikata gvožđa i magnezijuma, pri pritiscima i temperaturama sličnim onima koje se nalaze u dubinama Zemlje.

- Ne znamo kada će prestati konvektivna i tektonska kretanja - objasnio je Murakami, koji priznaje da će to zavisiti i od toplote koja potiče od raspadanja radioaktivnih izotopa prisutnih unutar Zemlje, koji, međutim, vrede dve trećine toplote koju emituje planeta.

Drugi naučnici su oprezniji, kao što je Karlo Doljoni, predsednik Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Italijanskog istraživačkog instituta.

- Počevši od proučavanja jednog minerala do ekstrapolacije zaključaka o evoluciji cele planete čini mi se rizično. Takođe, zato što se nisu pojavili dokazi, uzima se u obzir tokom godina o stvarnom konvekcijskom kapacitetu omotača. Šta više, niko ne zna tačno koliko je bridžmanita prisutno između jezgra i omotača ili koja je temperatura na toj dubini - rekao je on.

Kako sada stvari stoje, pred nama je period povećane aktivnosti Zemlje, kaže meteorolog Ristić.

Profimedia

Osim promene klime i sve češćih zemljotresa, dolaziće i do vulkanskih erupcija u pojedinim delovima planete. Erupcija vulkana Tonga na Pacifiku, koja se desila 15. januara, jedan je od primera nagomilavanja magme pod ogromnim pritiskom neposredno ispod Zemljine površine i njenog izbacivanja na visinu od 30 kilometara u vrlo kratkom vremenskom periodu od 10 minuta. Promena pritiska mogla se osetiti skoro u svakoj tački naše planete.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi