Postoji više alternativa za rat: Pet načina na koje bi mogla da se reši kriza u Ukrajini

Ukoliko bi došlo do rata u Ukrajini i sukoba sa Rusijom, hiljade ljudi moglo bi da izgubi život, dok bi mnogi pobegli iz ove zemlje.

Ekonomski udarac bio bi težak, a humanitarne posledice nesagledive.

Zapadni mediji tvrde da Rusija nastavlja da jača svoje trupe u blizini granice sa Ukrajinom, dok zvaničnici Narodne Republike Donjecka tvrde da Ukrajina usmerava svoju vojsku ka Donbasu. Za to vreme Zapad i dalje preti strašnim posledicama Rusiji u slučaju oružanog sukoba.

Već nedeljama unazad svetski lideri traže diplomatsko rešenje za tenzije u Ukrajini, ali se pokazalo da ga nije lako naći, jer bi svaki kompromis imao cenu.

Ipak, postoji nekoliko potencijalnih rešenja koja ne uključuju vojni sukob i krvavi ishod.

Zapad bi mogao da ubedi Rusiju da odstupi

Prema ovom scenariju, zapadne sile bi efektivno odvratile svaku invaziju ubeđivanjem ruskog predsednika Vladimira Putina da će troškovi biti veći od benefita.

To Zapad radi već neko vreme, pokušavajući da istakne da će ljudske žrtve, ekonomske sankcije i diplomatski udarac biti toliki da će zaseniti čak i vojne dobitke na bojnom polju, dok sa druge strane upravo NATO i SAD šalju sve veći broj vojnika i sve više oružja na istok Evrope.

Russian Defense Ministry Press Service via AP, File

Ukoliko bi Zapad stao na stranu Ukrajine u oružanom sukobu, sve bi moglo da preraste u svetski rat.

Sa druge strane, Zapad bi mogao da napravi ustupke i da omogući Putinu diplomatsku pobedu tako što bi pristao da mu da bezbednosne garancije da se NATO neće širiti na istok i da Ukrajina neće postati članica Alijanse.

NATO i Rusija bi mogli da sklope novi bezbednosni sporazum

Zapadne sile su jasno stavile do znanja da neće praviti kompromise u vezi sa ključnim principima, kao što su suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i njeno pravo da traži članstvo u NATO-u, koji mora imati „otvorena vrata“ za svaku zemlju koja želi da mu se pridruži.

SAD i NATO su na kraju ipak saopštili da se zajednički jezik može naći kada je reč o širim evropskim bezbednosnim pitanjima.

Ovo bi moglo uključivati oživljavanje nevažećih sporazuma o kontroli naoružanja kako bi se smanjio broj projektila na obe strane, jačanje mera za izgradnju poverenja između ruskih i NATO snaga, veću transparentnost u pogledu vojnih vežbi i lokacije projektila i saradnju na testiranju protivsatelitskog oružja.

Profimedia

Rusija je već jasno stavila do znanja da ova pitanja neće biti dovoljna da zadovolje njenu suštinsku zabrinutost da bi dopuštanje Ukrajini da se pridruži NATO-u ugrozilo rusku bezbednost.

Ali ako bi raspoređivanje raketa NATO-a bilo značajno smanjeno, to bi moglo da reši bar neka od pitanja vezanih za rusku bezbednost.

Na neki način, Putin je već izvojevao jednu pobedu. Evropa se uključila u bezbednosni dijalog pod ruskim uslovima.

Ukrajina i Rusija bi mogle da ožive sporazume iz Minska

Sporazum iz Minsk odnosi se na paket dogovora zaključenih 2014. i 2015. u glavnom gradu Belorusije, osmišljenih da se okonča rat između vladinih snaga u Ukrajini i pobunjenika koje podržava Rusija u istočnom delu ove zemlje.

On je očigledno propao, jer se borbe u oblasti Donbasa nastavljaju, ali je bar utabao put ka prekidu vatre i političkom rešenju zasnovanom na federalnijem ustavu Ukrajine.

Zapadni političari sugerišu da bi oživljavanje sporazuma iz Minska sada moglo da bude rešenje za ovu krizu. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je to jedini put koji  omogućava da se izgradi mir.

Sekretar odbrane Ben Volas rekao je za Bi-Bi-Si da bi obnova sporazuma bila snažan put ka deeskalaciji.

Pixabay

Ipak, problem je u tome što su odredbe sporazuma nevešto formulisane i sporne.

Kremlj zahteva da Ukrajina održi lokalne izbore kako bi se osnažili proruski političari, dok Kijev želi da Moskva prvo iz Donjecka i Luganska ukloni ruske trupe.

Najveći spor vodi se oko toga koliku bi autonomiju Minsk dao otcepljenim enklavama u Donbasu. Kijev je za skromnu samoupravu, dok se Moskva ne slaže i kaže da Donjeck i Lugansk treba da učestvuju u odlukama koje se tiču spoljne politike Ukrajine, što bi im omogućilo da imaju veto na članstvo u NATO-u.

Kijev se plaši da bi oživljavanje sporazuma iz Minska moglo da bude način da se Ukrajina spreči da se ikada pridruži NATO-u, a da članice Alijanse to eksplicitno ne moraju da kažu. Stoga je malo verovatna saglasnost i podrška naroda u Ukrajini.

Ukrajina bi mogla da postane neutralna, poput Finske

Bilo je izveštaja, koji su kasnije demantovani, da su francuski zvaničnici sugerisali da bi Ukrajina mogla da uzme Finsku kao model.

Finska je usvojila formalnu neutralnost tokom Hladnog rata. To je bila nezavisna, suverena i demokratska država koja je ostala van NATO-a.

AP Photo/Evgeniy Maloletka

Na taj način izbegao bi se vojni ishod. To bi, u teoriji, moglo da zadovolji Putinovu želju da Ukrajina nikada ne uđe u NATO.

Sa druge strane, Alijansa ne bi morala da pravi kompromise u vezi sa svojom politikom „otvorenih vrata“: Ukrajina bi donela suvereni izbor da se ne pridruži.

Jedino je pitanje da li je Ukrajina spremna za to. Prema mišljenju analitičarima, to je malo verovatno zato što bi neutralnost praktično ostavila Ukrajinu otvorenom za ruski uticaj. Neutralnost bi bila veliki ustupak Kijeva koji bi morao da napusti svoje evroatlantske težnje, a to bi ga moglo još više udaljiti od članstva u Evropskoj uniji.

Status kvo

Jedna od opcija je i da se trenutni sukob održi, ali da se s vremenom smanji njegov intenzitet.

Rusija bi mogla polako da povuče svoje trupe nazad u kasarne i da proglasi kraj vojnih vežbi, ali da za svaki slučaj za sobom ostavi mnogo vojne opreme.

Moskva bi mogla da nastavi da podržava pobunjeničke snage u Donbasu, dok bi za to vreme ukrajinska politika i ekonomija i dalje bile destabilizovane stalnom pretnjom iz Rusije.

Wikimedia/Ранко Николић

Zapad bi zadržao pojačano prisustvo NATO-a u istočnoj Evropi, a političari i diplomate nastavili bi da sporadično sarađuju sa ruskim kolegama.

Tenzije bi polako opale i ova konfrontacija bi se pridružila dugoj listi zamrznutih sukoba koji nisu u fokusu javnosti.

Nijedna od ovih opcija nije lako ostvariva niti verovatnija od neke druge. Sve one uključuju kompromis.

U Kijevu strahuju da bi Ukrajina mogla da postane zemlja od koje bi bilo zahtevano najviše kompromisa, pa razmatraju da li je opasnost od razornog sukoba stvarna i koliko bi ustupaka mogli da naprave da bi se on izbegao.

Nada da bi sve moglo da se reši mirnim putem leži u tome što su trenutno sve strane i dalje spremne da razgovaraju, ma koliko pregovori bili bezuspešni.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi