Ubili turskog ambasadora u Beogradu, građani pojurili na atentatore, pa stradali: Misterija trećeg učesnika još nije otkrivena! (FOTO)

Ubistvo turskog ambasadora Galiba Balkara u centru Beograda, 9. marta 1983. godine, bio je prvi i jedini slučaj međunarodnog terorizma u našoj prestonici. Dok je “mercedes” stajao na semaforu, na uglu tadašnjih ulica General Ždanove i Bulevara revolucije, vozilu su pritrčala dvojica mladića sa pištoljima u rukama. Razbili su stakla, a potom pucali u čoveka na zadnjem sedištu i vozača.

Atentatori su pobegli, ali su se Beograđani vođeni osećajem građanske dužnosti dali u poteru za ubicama. Tako je, tog dana, oko 11 časova smrtno ranjen turski ambasador Galip Balkar koji je povredama podlegao nekoliko dana kasnije, dok je njegov vozač Koja Nedžeti ranjen, a nažalost, stradali su i nevini građani Beograda.

Šta se zapravo desilo?

Dvojica jermenskih atentatora, Haručion Krikor Levonijan (23) i Rafi Aleksander el Bekijan (21), sačekali su tog dana, u 11 sati pre podne, kod semafora na uglu ulice General Ždanove i Bulevara revolucije “mercedes” turske ambasade i, kad se upalilo crveno svetlo, priskočili su i pucali na ambasadora i njegovog vozača. Levonijan je ispalio tri hica u ambasadora, a El Bekijan je samo jednim zrnom pogodio šofera Nedžati Kaju. Kad su atentatori počeli da beže, za njima su potrčali građani.

Za današnje prilike, ovaj potez sugrađana je možda neshvatljiv, ali tada je vladao jak duh zajedništva i, pre svega, hrabrosti kojom su se vodili. Ipak, svesniji opasnosti, ljudi bi se danas možda najpre sklonili od opasne situacije.

Levonijana je pokušao da zadrži, hvatanjem oko pojasa, penzionisani pukovnik Slobodan Brajović, a Milivoje Nikolić ga je uhvatio za ruku. Terorista se, međutim, otrgao i pritom ispalio dva hica u Brajovića. Jedan je pogodio pukovnika, a drugi prolaznicu Zoricu Zolotić.

Za El Bekijanom su potrčala trojica prolaznika – student Željko Milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. Atentator se okrenuo i sa tri hica u grudi usmrtio Milivojevića. Uspeo je da pobegne, ali je nakon osam sati uhapšen u Novom Sadu. Ambasador Balkar umro je dva dana posle atentata.

Atentatori su bili državljani Libana i pripadali su tajnoj jermenskoj organizaciji u Libanu, takozvanim Borcima za izvršenje pravde zbog genocida nad Jermenima.

Tokom policijske akcije “Madera” ispostavilo se da je njihov cilj bio da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama skrene pažnja svetske javnosti na jermenski problem.

Poruka koja su oni hteli da upute svetu bila je da je atentat osveta zbog genocida koji su Turci izvršili nad jermenskim narodom 1915. godine kada je po njihovom uverenju ubijeno dva miliona Jermena prilikom proterivanja sa njihovih vekovnih teritorija. Isticali su da je njihova borba za slobodu bila slična borbi srpskog naroda protiv Turaka te su očekivali da mogu da računaju i na simpatije našeg naroda.

“Odnosi dveju zemalja ojačali nakon nemilog događaja”

Aktuelni ambasador Turske u Srbiji Tanžu Balgič rekao je u razgovoru za “Politiku” da piše knjigu koja će biti svojevrstan spomenar na mladog diplomatu, a u kojoj se, osvrnuo i na tursko-jugoslovenske odnose tog vremena.

– Ovaj napad nam je u isti mah razotkrio neustrašivost stanovnika Beograda. Hrabri student Željko Milivojević dao je svoj život u nastojanju da zaštiti ambasadora, a pukovnik u penziji Slobodan Brajović je zadobio teške povrede. Ubistvom turskog ambasadora teroristi nisu ostvarili svoj cilj. Odnosi dveju zemalja nisu se pokvarili, naprotiv, oni su ojačali. Naposletku je ostala povest o tragičnoj pogibji mladog turskog diplomate – istakao je Balgič.

Misterija trećeg učesnika

S druge strane, proces u Beogradu pratile su brojne kontroverze.

Senku na proces bacao je i treći učesnik u atentatu, koji je teroristima obezbedio oružje i municiju i kontrolisao akciju, a čija uloga nikad nije rasvetljena. Znalo se samo da mu je konspirativno ime Antoan, ali jedan od uhapšenih atentatora nikada nije hteo da o svom zemljaku kaže ni reč, a svog mlađeg saučesnika nikad nije hteo da upozna s njim.

Optuženima se sudilo u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, jer je Levonijan, zbog oduzetosti donjeg dela tela, bio vezan za invalidska kolica. Jedan propust u istrazi izazvao je veliku misteriju jer je lekar veštak dr Snežana Veljković, biohemičar i specijalista za sudsku medicinu, u svom nalazu o obdukciji tela Željka Milivojevića napisala da je zrno izvađeno iz njegovog tela bilo kalibra sedam milimetara. To je iskoristila odbrana, koja je tvrdila da su njihovi klijenti pucali iz pištolja španske marke “astra” kalibra devet milimetara! Međutim, Veljkovićeva je kasnije rekla da je pogrešila.

Atentatori su 9. marta 1984. osuđeni na po 20 godina zatvora. Kasnije je presuda El Bekijanu preinačena na 15 godina. Nakon nekoliko godina provedenih u Sremskoj Mitrovici, atentatori su prebačeni u Liban.

Nije rešena uloga trećeg čoveka, a smatra se da nije tačno niti rasvetljeno iz kojeg je oružja ubijen amabasador, dugom devetkom ili nekim drugim. Nepoznato je ko je smrtno ranio studenta Željka Milivojevića i da li je reč o zalutalom metku. Nije utvrđeno kako je pogrešno izmeren kalibar zrna kojim je ubijen Galip Balkar. Ključni svedok iz policije, koji je ranio Levonijana, nije mogao da svedoči na suđenju jer nije bio oslobođen čuvanja državne tajne.

Borbe između snaga Jermenije i Azerbejdžana u regionu Nagorno-Karabah nastavile su se, a obe strane su u toj oblasti rasporedile teško naoružanje. Svetske sile pozvale su obe strane da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima, dok je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da je Jermenija prepreka miru. Turski predsednik pozvao je “ceo svet da stane uz Azerbejdžan u njegovoj borbi protiv invazije i brutalnosti”, čime je samo nastavljena netrpeljivost između dve zemlje, koja korene vuče iz Prvog svetskog rata, piše “Telegraf”. Sukob između Turske i Jermenije, tačnije jermenskih terorista, tokom istorije prelio se i na Balkan, kada je u Beogradu ubijen Galip Balkar, ambasador Turske u SFRJ. Taj događaj i dalje se prepričava.

Osam sati bekstva

Obrisavši prethodno pištolj da ukloni otiske drugi Jermenin je isti ubacio u kontejner, kazali su svedoci, pored ograde od letnjeg bazena i potom otrčao nizbrdo pored hotela “Taš”. Utrčao je u neku stambenu zgradu da zavara trag. Potom je nasumice ušao u neki gradski autobus. Prešavši nekoliko stanica sišao je, uzeo taksi do autobuske stanice. Kupio je kartu i prevezao se u Novi Sad. Tu je u hotelu pokupio svoje i stvari svog druga o čijoj sudbini još ništa nije znao. Otišao je na obližnju železničku stanicu i raspitao se za polazak. Kupio je kartu do Vršca verovatno zato što pasoš kod sebe nije imao. Voz je polazio kasnije pa se vratio u hotel. Tamo je zapazio čudno ponašanje recepcionera koji je pričao telefonom pa je pobegao i istrčao kroz terasu. Išao je kroz Novi Sad nasumice čekajući voz, a kada se na kraju vratio na stanicu, uhvaćen je potpuno neočekivano.

Jermenski teroristi ubili 31 turskog izaslanika od 1970.

Jermenske terorističke organizacije ubile su 31 turskog diplomatu i članova porodice od 1970. do 2019. Prema podacima koje je agencija Anadolija objavila prošle godine, ukupno 77 ljudi, od kojih su 58 bili turski državljani, uključujući 31 diplomatu i članove njihovih porodica, izgubilo je živote u napadima koje su izveli članovi jermenskih terorističkih organizacija.

Većinu napada izveli su Jermenska tajna armija za oslobođenje Jermenije (ASALA) i Komandosi pravde za jermenski genocid (JCAG). ASALA, osnovana 1975. godine, prva je jermenska teroristička organizacija koja je ratovala protiv Turske.

Pročitaj još:

Besni rat Azerbejdžana i Jermenije: Većina zemalja poziva na mir, a Erdogan opet preti; 24sedam otkriva zašto je Turska ključan faktor u ovom sukobu

Kurdi – narod bez adrese zbog kojeg bi region mogao „eksplodirati“

Ona nije napadala samo Tursku već i druge zemlje i postala je poznata po bombaškom napadu na kancelariju Svetskog saveta crkava u Bejrutu 1975. godine. JCAG je formiran 1975. u Bejrutu. Tvrdeći da je podršku dobio samo od jermenske dijaspore, a ne od stranih partnera, JCAG je ciljao samo Tursku, jer je verovao da će napadi na druge zemlje naštetiti takozvanoj “jermenskoj borbi”.

Pored atentata na ambasadora Balkara u Beogradu, poznat je i po tome što je zajedno sa ASALA preuzeo odgovornost za napad na turskog ambasadora u Beču Danisa Tunaligila 22. oktobra 1975. godine.

Prvo ubistvo diplomate i njegovog zamenika dogodilo se 27. januara 1973. godine kada je Jermenac Gurgen Janikjan ubio turskog konzula u Los Anđelesu Mehmeta Bajdara i njegovog pomoćnika Bahadira Damira. Napad Janikjan započeo je lanac atentata na turske diplomate i pokrenuo organizovani jermenski terorizam.

Jermenske terorističke organizacije ubile su još turskog ambasadora u Parizu Ismaila Ereza 1975, ambasadira u Vatikan Taha Karima 1977, konzula u Bostonu Orhana Gunduza 1982. i druge. Napadi na turske diplomate opali su posle 1985. godine ali nisu prestali.

Turska – prva država optužena za zločin protiv čovečnosti

Jermeni kao razlog za ubistva turskih diplomata navode genocid koji je nad njima počinjen pre više od jednog veka.

Naime, taj zločin predstavlja sistematsko etničko čiščenje Jermena u kojem je veliki broj ljudi proterivan. Izvršena su masovna ubistva nad ovim narodom na području Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rada, a po nalogu tadašnjih osmanskih vlasti. Najviše njih stradalo je 1915. godine, a prema raznim procenama stradalo je između 800.000 i 1.500.000 pripadnika jermenskog naroda. Paralelno sa progonima Jermena osmanske vlasti vršile su i progone nad drugim hrišćanskim narodima, poput Asiraca i pontskih Grka.

Brutalni progoni ovih naroda počeli su krajem 19. veka za vreme vladavine sultana Abudl Hamida II, a kulminirali su dolaskom Mladoturaka na vlast, koji su se borili za izraženiju tursku naciji, u odnosu na religiju, koja je do tog trenutka bila zastupljenija. Iako su u početku želeli da pridobiju Jermene za sebe, turske vlasti sklapaju tajni dogovor sa Nemačkom, a na svojim teritorijama kao veliku opasnost vide Jermene, koji ugrožavaju njihov teritorijalni integritet i koji po njihovim saznanjima sarađuju sa Rusijom. Ovi zločini kvalifikovani su kao “najstrašnija zlodela modernog doba” u kojima su pored vojnika masovno stradali starci, žene i deca.

Dana 24. maja 1915. Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Rusija usvojile su tekst zajedničke deklaracije kojim su po prvi put u pravnoj praksi direktno optužili jednu državu za zločin protiv čovečnosti počinjen prema pripadnicima jermenske zajednice u tadašnjoj Turskoj.

Zaključno sa krajem 2019. godine, ukupno 31 država sveta je priznala masovna ubistva Jermena kao genocid, uključujući između ostalih Rusiju, Francusku, Nemačku, Kanadu, Italiju, Sjedinjene Države i Vatikan, odnosno Savet Evrope. Turska Republika kao pravni naslednik Osmanske imperije negira zločin genocida i označava masovne zločine protiv Jermena u tom periodu kao Jermenski masakr  nastao usled previranja tokom rata u toj zemlji.

Pored Turske, jedina država koja negira genocid nad Jermenima je Azerbejdžan, što je bio jasan pokazatelj zašto je u poslednjem ratu u Nagorno-Karabahu prošle godine, Turska dala punu podršku Azerbejdžanu.

Odmazda

Operacija “Nemezis” bila je tajna operacija Jermenske revolucionarne federacije koja je sprovedena u periodu od 1920. do 1922. godine, tokom koje je ubijen veći broj osmanskih i azerbejdžanskih političara i vojnih lica odgovornih za sprovođenje genocida nad Jermenima. Šahan Natali i Armen Garo se smatraju nalogodavcima. Operacija je ime dobila po grčkoj boginji odmazde i kažnjavanja po zasluzi, Nemez.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi