Besni rat Azerbejdžana i Jermenije: Većina zemalja poziva na mir, a Erdogan opet preti; 24sedam otkriva zašto je Turska ključan faktor u ovom sukobu

Svakog ko iole prati dešavanja u Nagorno-Karabahu proteklih decenija nije iznenadila vest o proglašenju ratnog stanja u Azerbejdžanu i Jermeniji. a ova sporna teritorija, međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, a kojom upravlja Republika Artsah, ranije nazvana Republika Nagorno-Karabah, važi za zemlju koju politički analitičari nazivaju “tempiranom bombom za ceo region”. Zato ni ne čude zahtevi gotovo svih lidera da se prekine sa vatrom i da se o spornoj teritoriji vode mirovni pregovori. Ipak, Erdogan, po svemu sudeći, ne misli tako.

Jermeni se masovno prijavljuju u dobrovoljce

Ministarstvo odbrane Jermenije objavilo je da se građani Jermenije masovno javljaju u svoje vojne odseke kako bi kao dobrovoljci otišli u Nagorno-Karabah. Prema nekim izvorima, širom zemlje u vojne odseke javilo se čak 10.000 ljudi.

– Ministarstvo odbrane Jermenije visoko ceni spremnost sugrađana ali saopštava da u ovom trenutku nema potrebe za angažovanjem dobrovoljaca. Ako to bude potrebno, Ministarstvo će izaći sa specijalnim saopštenjem – navodi se u saopštenju Ministarstva.

– Došlo je vreme da se okonča jermenska okupacija, vreme je da se svedu računi, inače će Jermenija i dalje biti samovoljna. Ona mora da napusti okupirane zemlje. Svi znaju da su to azerbejdžanske zemlje – rekao je Erdogan u govoru u Istanbulu, prenosi Rojters.

On se osvrnuo i na optužbe da turska vojska podržava Azerbejdžan, bratsku zemlju, kako ju je ranije nazivao. .

– Pitaju nas ima li u Nagorno-Karabahu turskih vojnika? Da li Turska isporučuje oružje? Oni koji to pitaju su poslali hiljade kamiona sa oružjem na sever Sirije – rekao je Erdogan danas, obrativši se drugi put o pitanju sukoba Azerbejdžana i Jermenije.

Podsetimo, ambasador Jermenije u Rusiji Vardan Toganjin izjavio je danas da Turska prebacuje borce iz Sirije u Nagorno-Karabah. Kako kaže, te grupe već učestvuju u borbama u tom regionu.

Takođe, pored današnje Erdoganove izjave, ono što je juče, u moru bezbroj informacija, ostalo neprimećeno je i izjava predsednika nepriznate republike Nagorno-Karabah Araika Arutjunjana koji je rekao da je azerbejdžanska vojska prilikom napada koristila turske avione F-16 koji su se već mesec dana nalazili u Azerbejdžanu za potrebe vojnih vežbi.

Nije nepoznanica da je Turska važan faktor u dešavanjima na Kavkazu, a kada bismo se vratili u prošlost, bilo bi jasno zašto je to tako. Politikolog Danilo Koprivica za 24sedam kaže da ovaj sukob sigurno neće biti mali i da je situacija krajnje dramatična.

-Dešavanja nisu nimalo naivna i ovo može da preraste u ozbiljne sukobe, ali, ne možemo, a da se ne osvrnemo na dešavanja pre i tokom Prvog svetskog rata, koji su bitan faktor da bi se razuzmeo turski uticaj na ovom tlu. Turci su se tada našli u nezgodnom položaju i sveli se na malu teritoriju, izgubivši skoro 80 posto svoje zemlje. U tom trenutku bilo je više od 570.000 savezničkih vojnika na njihovoj teritoriji, a onda je usledila bitka na Galipolju, u kojoj su Turci povratili svoj ponos- objašnjava Koprivica i dodaje da je Turska bila toliko pritisnuta da im je dodatna opasnost bila u jermenskom narodu, čija je domovina sastavljena iz dva dela: Jermenije i Zapadne Jermenije, koja je bila deo Osmanskog carstva.

-Jermeni su najstariji hrišćanski narod, koji sada ne može da se popne na planinu Ararat, simbol njihovog postojanja, koji se nalazi i na njihovoj zastavi. Reakcija pritisnute Turske tokom Prvog svetskog rata dovela je do velikih zločina nad jermenskim narodom. To je bio strašan niz sukoba. Narod tako duge istorije i pamćenja je mnogo stradao u tim ratovima. Nesporno je da se desio veliki zločin, koji je 40-tih godina 20. veka nazvan genocid. I Turci to ne osporavaju i dozvoljavaju priču o tim zločinima, ali jasno je da Zapad beži od odgovornosti. Oni su hteli da slome Tursku i kao refleksna reakcija usledili su zločini nad Jermenima- ističe sagovornik 24sedam.

Turska – prva država optužena za zločin protiv čovečnosti

Genocid nad Jermenima, predstavlja sistematsko etničko čiščenje u kojem je veliki broj ljudi proterivan. Izvršena su masovna ubistva nad ovim narodom na području Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rada, a izvršena po nalogu tadašnjih osmanskih vlasti. Najviše njih stradalo je 1915. godine, a prema raznim procenama stradalo je između 800.000 i 1.500.000 pripadnika jermenskog naroda. Paralelno sa progonima Jermena osmanske vlasti vršile su i progone nad drugim hrišćanskim narodima, poput Asiraca i pontskih Grka.

Brutalni progoni ovih naroda počeli su krajem 19. veka za vreme vladavine sultana Abudl Hamida II, a kulminirali su dolaskom Mladoturaka na vlast, koji su se borili za izraženiju tursku naciji, u odnosu na religiju, koja je do tog trenutka bila zastupljenija. Iako su u početku želeli da pridobiju Jermene za sebe, turske vlasti sklapaju tajni dogovor sa Nemačkom, a na svojim teritorijama kao veliku opasnost vide Jermene, koji ugrožavaju njihov teritorijalni integritet i koji po njihovim saznanjima sarađuju sa Rusijom. Ovi zločini kvalifikovani su kao “najstrašnija zlodela modernog doba” u kojima su pored vojnika masovno stradali starci, žene i deca.

Dana 24. maja 1915. Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Rusija usvojile su tekst zajedničke deklaracije kojim su po prvi put u pravnoj praksi direktno optužili jednu državu za zločin protiv čovečnosti počinjen prema pripadnicima jermenske zajednice u tadašnjoj Turskoj.

Zaključno sa krajem 2019. godine, ukupno 31 država sveta je priznala masovna ubistva Jermena kao genocid, uključujući između ostalih Rusiju, Francusku, Nemačku, Kanadu, Italiju, Sjedinjene Države i Vatikan, odnosno Savet Evrope. Turska Republika kao pravni naslednik Osmanske imperije negira zločin genocida i označava masovne zločine protiv Jermena u tom periodu kao Jermenski masakr  nastao usled previranja tokom rata u toj zemlji.

Pored Turske, jedina država koja negira genocid nad Jermenima je Azerbejdžan.

Rat posle kojeg je Azerbejdžan izgubio kontrolu nad Nagorno – Karabahom

Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kad je ta autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske sovjetske republike.

Posle krvavog rata koji je trajao od 1991-1993, i u kome je izginulo više od 30.000 ljudi, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Azerbejdžan insistira na očuvanju teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, jer Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi