Najuticajnije žene kroz istoriju, među njima jedna Srpkinja

Kroz istoriju je oduvek važilo da se moć nalazi u rukama muškaraca, ali postoji mnogo žena koje su ostavile dubok trag u vremenu. Na njih niko nije mogao da ostane imun, a uspevale su da se izbore za najznačjnije pozicije u društvu. Ono što je zajedničko svima njima jeste to da se nijedna nije prepustila ukorenjenom mišljenju, svaka je dala svoj maksimum, radila na sebi, ostavila trag i učinila svet lepšim i boljim mestom za život.

24sedam je izdvojio listu žena koje upravo to dokazuju, a koje su ostale upamćene po svom uticaju.

Indira Gandi

Indira Prijadaršini Gandi je bila indijska političarka i državnica, premijerka Indije u dva mandata: od 1966. do 1977, pa ponovo od 1980. do 1984. godine, te jedna od vodećih ličnosti Pokreta nesvrstanih, čija je kontroverzna politička karijera završila atentatom koji su izveli sikijski zavernici.

Dala je mnogo svojoj zemlji, iako je bila od onih ličnosti koje u isto vreme obožavaju i mrze. Što je duže boravila na vlasti, Indira je sve više mnoge aspekte javnog života u Indiji stavljala pod svoj strogi nadzor. Skoro 20 godina je bila na čelu Indije, a 1984. su je ubili ekstremisti.

Usudila se da menja stvari kao niko pre nje.

– Čak i ako bih umrla služeći narodu, bila bih na to ponosna. Svaka kap moje krvi… pomoći će ovom narodu da raste, očvrsne i bude dinamičan – govorila je ona.

Kleopatra

Egipatska kraljica Kleopatra VII Tea Filopator bila je kraljica helenističkog Egipta iz dinastije Ptolemejida. Ona je isto tako bila diplomata, pomorski komandant, lingvista, i medicinski autor.

U proleće 51. p. n. e. Ptolemej XII Aulet je umro i ostavio kraljevstvo svojoj osamnaestogodišnjoj ćerki Kleopatri i njenom mlađem bratu Ptolemeju XIII koji je tada imao 12 godina.

Kleopatra je i danas inspiracija mnogim umetnicima, a ostaće upamćena i kao žena čijem šarmu nisu odoleli imperator Cezar i Marko Antonije. Iako je ubila svoje sestre, izdala ljubav svog života i bila veoma promiskuitetna kako bi dosegla moćne pozicije u državi, ostala je upamćena kao jedna od najsposobnijih žena u istoriji, čije su dominantne osobine bile odlučnost, inteligencija.

Vrhunac je dostigla pre četrdesete godine, kada je odlučila da oduzme sebi život − umrla je od posledica ujeda zmije otrovnice.

Jovanka Orleanka

Jovanka Orleanka, je rođena u malom šampanjskom selu Domremiju 1412. godine, a spaljena je u Ruanu 30. maja 1431. godine. Smatra se heroinom Francuske zbog svoje uloge u lankaserskoj fazi stogodišnjeg rata. Ona potiče iz seoske porodice iz Domremija na severoistoku Francuske. Jovanka je tvrdila da je imala viziju u kojoj su joj arhangel Mihail, Sveta Marina, i Sveta Ekaterina Aleksandrijska naložili da podrži Šarla VII i oslobodi Francusku iz engleske dominacije krajem stogodišnjeg rata.

Sa samo sedamnaest godina uspela je da Francuzima donese pobedu nad nadmoćnom britanskom vojskom, uprkos brojnim povredama koje je zadobila u prethodnim bitkama. Istoričari se slažu da je bila jedan od vodećih stratega i komandanata francuske vojske.

Taj dugo očekivani događaj je podigao francuski moral i popločao put za krajnju francusku pobedu.

Majka Tereza

Nema uticajnije žene u prošlom veku od Majke Tereze. Rođena kao Agnesa Gondža Bojadži u Skoplju, a u Irsku je otišla da bi naučila engleski. Veoma brzo stigla je u Indiju, gde je kao misionar bila učiteljica u jednoj školi. Tamo se zadržala, kako bi pomagala svima koji su životno ugroženi siromaštvom.

Bila je časna sestra, a najpoznatija je zbog osnivanja reda Misionarko milosrđe. Zbog toga što je ceo život poklonila bolesnima i siromašnima u decembru 1979. godine dobila je Nobelovu nagradu za mir.

– Nije stvar u tome koliko radimo, već u tome koliko ljubavi ulažemo u to. To pravi razliku – govorila je verovatno najpoznatija katolička kaluđerica na svetu, Majka Tereza.

Papa Franja je kanonizovao 4. septembra 2016. godine.

Mileva Marić

Mileva Marić-Ajnštajn bila je srpska matematičarka, prva supruga Alberta Ajnštajna, jednog od najinteligentnijih ljudi 20. veka. Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, ali je stepen njenog učešća u otkrićima nepoznat i predmet je brojnih polemika.

Rođena je u Titelu u Vojvodini, koji je tada bio deo Austrougarske. Mileva je 1886. godine krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. godine. Studije je nastavila u Cirihu na medicini, a potom i na Državnoj politehničkoj školi na studijama matematike i fizike. Ona je bila tek peta žena primljena u ovu školu. Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike bio je Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina.

Mileva je nakon što je ušla u brak sa Ajnštajnom rodila dete nezavršivši fakultet, zbog čega ju je porodica odbacila. Njihova ljubav bila je i više nego turbulentna, prvo dete, ćerka Lizerl, preminulo je (ili dato na usvajanje, o tome i dalje postoje polemike), ali su nakon toga dobili dva sina.

Čitavog života njih dvoje su zajedno istraživali, vodili naučne rasprave, ipak ona je sve svoje znanje nakon rođenja dece stavila u njegovu službu.

Marija Antoaneta

Marija Antoaneta bila je ćerka carice Marije Terezije, žena Luja XVI. Brak 14-godišnje Marije Antoanete i 15-godišnjeg Luja XVI, unuka francuskog kralja, sklopljen je 1770. godine i to je bilo spajanje dve najveće evropske porodice Habzburga i Burbona. Po dolasku u Pariz 1773. godine Marija Antoaneta je primljena sa velikim simpatijama od građana prestonice.

Ipak, posle nekog vremena postala je sinonim za rasipništvo što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu koji ju je optuživao za finansijsku krizu države. Prvih godina Francuske revolucije tražila je pomoć Austrije za njeno gušenje. Uhapšena je 1792. godine posle neuspešnog bekstva sa kraljem u Belgiju i optužena za izdaju, pa joj je odrubljena glava.

Tokom svog života i nakon smrti, Marija Antoaneta je za jedne predstavljala simbol svega dobrog, a za druge svega lošeg vezanog za monarhiju. Ovo drugo mišljenje prevladavalo je kroz istoriju. Smatra se da je bila žrtva loših okolnosti i političke klime koja je u to vreme vladala.

Carica Katarina Velika

Katarina II Aleksejevna, poznata kao Katarina Velika, je bila carica Rusije od 1762. do svoje smrti1796. godine. Bila je primer prosvećenog vladara svoga vremena.

Osnovala je Rusku akademiju kao državni organ za ruski jezik i književnost. Akademija postoji do četrdesetih godina 19. veka i od tada je deo Ruske akademije nauka. Zahvaljujući Ruskoj akademiji razvijali su se i slavenosrpski jezik i književnost.

Njeno razdoblje vladanja smatra se “Zlatnim dobom” istorije ruskog carstva. Premda je vladala apsolutistički, uvela je mnoge pozitivne reforme u državu, poput boljeg obrazovanja, pa se njen tip vladanja naziva “prosvećenim apsolutizmom”.

Život Katarine II Velike obavijen je mnogim tajnama pa ni danas, više od 220 godina nakon njene smrti, ne prestaje da kopka javnost, a najviše intriga izazivao je njen ljubavni život.

Marija Kiri

Marija Salomea Sklodovska-Kiri bila je francuska fizičarka i hemičarka poljskog porekla. Veći deo života je provela u Francuskoj, a tamo je i započela naučnu karijeru. Vršila je istraživanja iz hemije i fizike.

U njena najveća dostignuća spadaju: rad na teoriji radioaktivnosti, tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa kao i otkriće dva nova hemijska elementa – radijuma i polonijuma. Pod njenim ličnim nadzorom vršena su, prva u svetu, istraživanja o mogućnosti izlečenja raka pomoću radioaktivnosti. Jedan je od osnivača nove grane hemije – radiohemije.

Dvostruka je dobitnica Nobelove nagrade, prvi put 1903. godine, iz fizike, zajedno sa mužem Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radona. Ona je do danas ostala jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi