Holbrukova desna ruka i zagovornik nezavisnog Kosova: Povratak čoveka kojeg Srbi, nažalost, vrlo dobro pamte

Nova američka administracija, baš kao i ona prethodna, veruje da je Kina najvažnije spoljnopolitičko pitanje za Ameriku, a namera da u Peking pošalje diplomatskog veterana Nikolasa Bernsa, dokaz je koliko se ozbiljno shvataju ovi problematični odnosi.

Berns je poznat domaćoj javnosti kao jedna od ključnih figura u odlučivanju tokom ratova na Balkanu, ali i proglašenju nezavisnosti Kosova od strane Zapadnih sila. Ovo je samo još jedan u nizu dokaza koji potvrđuje teoriju, koja je ranije bila na nivou spekulacija, da će nova administracija Džozefa Bajdena voditi razornu politiku za mnoge države sveta.

Sa druge strane, kao odgovor, Kina namerava da u Vašington pošalje Čina Ganga, bliskog saradnika predsednika Si Đinpinga.

Očekivana imenovanja dolaze u trenutku kada su bilateralni odnosi ove dve moćne sile postali najgori u istoriji, a sada predsednik Bajden pokušava da stvori saveze koji će se suprotstaviti azijskom konkurentu.

I jedna i druga strana odbile su da komentarišu ove navode, ali predsednik Kine je bez pominjanja imena, jasno stavio do znanja Americi svoj stav o njenoj ulozi u svetu.

– Ne smemo dozvoliti da pravila koja je postavila jedna zemlja budu nametnuta drugim državama, niti da dozvolimo da određene zemlje sprovode unilateralizam i celom svetu diktaraju tempo – rekao je on. Ipak, kinesko rukovodstvo već nedeljama nagoveštava da u Vašingtonu želi da ima veštog diplomatu koji bi pomogao da se obnove redovni sastanci na visokom nivou.

Takozvani strateški dijalog prvi put je uspostavljen tokom administracije Džordža Buša mlađeg, ali ga je Trampova administracija ukinula, pod izgovorom da se radi o neefikasnim raspravama. Sa druge strane, Bajdenom tim do sada nije pokazao interes za ponovno uspostavljanje razgovora.

Na Čina Ganga, 55-godišnjaka, gledaju kao na odmerenog diplomatu, a ne kao snažnog ratnika, piše “The Wall Street Journal”.

Otkako se pridružio Ministarstvu spoljnih poslova 1988. godine, on je napredovao od mlađeg pomoćnika, do portparola ministarstva, da bi postao zamenik ministra odgovornog za nadgledanje evropskih poslova, kao i za planiranje događaja za predsednika Si Đinpinga. Pored toga, pomogao je da Amerika i Kina dođu do prve faze trgovniskog sporazuma početkom 2020. godine.

Sa američke strane je Nikolas Berns, 65-godišnjak, poznat po tome što je bio portparol Stejt departmenta i ambasador u Grčkoj, za vreme Klintonove administracije. Tokom predsednikovanja Džordža Buša bio je ambasador pri organizaciji Severnoatlantskog saveza i pomagao je u organizovanju odgovora NATO-a na terorističke napade na SAD 11. septembra 2001. Ostao je u diplomatiji i sa dolaskom republikanske administracije Džordža Buša, koji ga je poslao za ambasadora u NATO (2001–2005) i postavio za podsekretara u Stejt departmentu (2005–2008).

Nalazio se i među pregovaračima kad se s Iranom dogovarao sporazum o nuklearnoj energiji, da bi poslednjih godina predavao međunarodnu politiku na Harvardu. Radi i za lobističku firmu, među čijim su klijentima i proizvođači oružja i koju je osnovao Vilijam Koen, Klintonov ministar odbrane u vreme kad je NATO bombardovao Srbiju.

Stoga, nije preterivanje reći da ukoliko Berns postane ambasador u Pekingu, biće to njegov veliki povratak na političku i diplomatsku scenu nakon što su u Bajdenov tim ušli i pojedini drugi zvaničnici iz Klintonove ere.

 

Zalagao se za nezavisnost Kosova 

Vrlo verovatno budući ambasador u Kini nije neko ko je poznat samo američkoj, već i srpskoj i, tada, jugoslovenskoj javnosti. Na prostoru bivše Jugoslavije Berns je ostao u sećanju kao portparol Stejt departmenta u vreme kad se u Dejtonu u Ohaju dogovarao mirovni sporazum za prekid rata u Bosni i Hercegovini. Bio je desna ruka Ričarda Holbruka, tadašnjeg glavnog američkog pregovarača. I kao član Saveta za nacionalnu bezbednost, Berns se nalazio među zvaničnicima koji su stvarali američku spoljnu politiku za vreme ratova u BiH i Hrvatskoj.

Pročitajte još:

Amerikanci im više nisu briga: Talibani imaju novu metu, vruć krompir prebačen u dvorište moćne svetske sile

Dva rivala i još jedan kamen spoticanja: Kako reaguje Amerika, a kako Kina na dešavanja u Mjanmaru

Sedmica u svetu: Lomače za umrle od korone, vodeni grob za mornare, presuda koju je čekala planeta i Putinova nadmoć

I tokom kasnije karijere često se osvrtao na svoje iskustvo na prostoru bivše Jugoslavije. Tako se u tekstu u „Boston gloubu” 2014. zapitao da li i u Siriji treba da se dogodi Srebrenica da bi međunarodna zajednica konačno delovala. U tom komentaru piše da kao nekadašnji zvaničnik Stejt departmenta može da posvedoči iz prve ruke da su u zapadnim prestonicama osećali sramotu što nisu sprečili najveći masakr u Evropi posle Drugog svetskog rata. U jeku građanskog rata u Siriji, Berns se pitao koliko još ljudi tamo treba da pogine da bi predsednik Barak Obama i ostatak međunarodne zajednice bili dovoljno posramljeni da bi se ambicioznije uključili u sukob.

Takođe, on je u intervjuu 2012. godine pozvao Srbiju da prihvati pravo Kosova da postoji kao nezavisna država, ali je i ukazao na potrebu da se poštuju prava srpske zajednice i da se reši problem korupcije na Kosovu.

– Ukoliko Srbija želi budućnost unutar Evropske unije i NATO – a Srbija treba da želi takvu budućnost – onda mora da se pomiri sa činjenicom da je Kosovo nezavisno – rekao je Berns u intervjuu koji je objavila “Slobodna Evropa”.

Berns je, međutim, dodao kako smatra da bi “bilo jako važno da Srbija u potpunosti prizna pravo Kosova da postoji kao nezavisna država” i da je to za njega “prvi korak koji treba poduzeti”.

– Smatram odgovornim nekoliko elemenata srpske vlade, ali istovremeno i političke izjave dela srpske zajednice na Kosovu za odbijanja da se prihvati ono što je sada poznato, a to je slobodno i nezavisno Kosovo – izjavio je Berns. Prema njegovim rečima, pozitivno je što traju razgovori između Beograda i Prištine, a “sve razlike izmedju dve zemlje se mogu rešiti mirnim sredstvima, pregovorima, kompromisom a nikako pretnjama”.

Berns je bio i u sastavu američke vlade kada je ona 2008. godine priznala Kosovo kao nezavisnu državu.

Balkanska turneja

On je i 2005. godine bio na balkanskoj turneji, koja je uključila posete Sarajevu, Prištini i Beogradu, gde se sastao lokalnim zvaničnicima i predstavnicima međunarodnih organizacija, uključujući NATO, OEBS i UN.

Razgovarao je o američkim naporima za obezbeđivanje dugotrajne stabilnosti na Balkanu i integraciji u evroatlantske institucije kao i o podršci Haškom tribunalu i o značaju hapšenja izručenja Radovana Karadžića i Ratka Mladića i njihovom izručenju Hagu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi