Dva rivala i još jedan kamen spoticanja: Kako reaguje Amerika, a kako Kina na dešavanja u Mjanmaru

Samo nekoliko sati nakon državnog udara u Mjanmaru, Vašington i njegovi saveznici izrekli su osudu i iskazali zabrinutost zbog situacije u toj zemlji, dok je zvanični Peking, sa druge strane, bio daleko pažljiviji u reakciji.

Vojni puč u ponedeljak ne samo što rizikuje demokratske vrednosti za 55 miliona ljudi u Mjanmaru, već i izaziva potpuno suprotne reakcije dvaju rivala – Pekinga i Vašingtona.

Kina blokirala izjavu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Kina je blokirala izjavu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje vojni puč u Mjanmaru. Članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nisu uspele da se dogovore o zajedničkoj izjavi povodom vojnog puča u Mjanmaru pošto Kina nije podržala predlog ostalih članica.

Kina je od početka puča upozoravala da bi sankcije ili međunarodni pritisak samo pogoršali situaciju u Mjanmaru.

Kina je saopštila da se nada da će se sve strane pravilno nositi sa svojim razlikama i održati političku i socijalnu stabilnost, rekao je na brifingu portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin. Kineska državna novinska agencija Sinhua opisala je puč kao “veliku rekonstrukciju vlade”.

U međuvremenu, Sjedinjene Države, Ujedinjene nacije i Evropska unija osudile su puč u kojem su defakto lider Aung San Su Ći i drugi političari uhapšeni.

Odgovor Pekinga nije iznenađujući, s obzirom na njegovu dugogodišnju zvaničnu politiku nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja. Sa svojom granicom od 2.000 kilometra i zajedničkim glavnim naftovodima i gasovodima, Kina ima mnogo više značajnih stvari u igri u Mjanmaru od američkih i evropskih kolega, kažu stručnjaci.

– Ko god izađe kao pobednik iz ove borbe za moć, Kinezi će želeti da rade sa njim. Pokušaće da budu suzdržani, a opet da imaju neku ulogu – rekao je Bil Hejton, saradnik u Četam hausu.

Odnos Kine i SAD sa Mjanmarom

Prošle godine su kineski predsednik Si Đinping i Su Ći potpisali desetine sporazuma kojima će Peking graditi niz infrastrukturnih projekata, uključujući železničke pruge i dubokomorske luke, što će dodatno povezati Mjanmar i Kinu.

Dakle, Kina “brine zbog nestabilnosti Mjanmara koja će se preliti na Kinu”, kaže Stefan A. Orlins, predsednik Nacionalnog komiteta za američko-kineske odnose, uticajne neprofitne organizacije sa sedištem u Njujorku koja zagovara veće razumevanje dveju svetskih sila.

Pročitajte još:

Vladarka Mjanmara ostaje u pritvoru: Podignuta optužnica protiv Aung San Su Ći (VIDEO)

Vojni puč, vanredno stanje i hapšenja državnog vrha: Ko je Aung San Su Ći, žena koja je uzdrmala Mjanmar

To ne znači da je odnos Mjanmara i Kine uvek bio lak ili neposredan.

Iako je Su Ći nastojala da izgradi veze sa kineskim vlastima, mjanmarska vojska je bila “najspremnija prema Kini” zbog navoda da Peking finansira i naoružava etničke milicije na severu Mjanmara, rekao je istoričar Tant Mint. Tokom posete zemlji ranije ovog meseca, Si je porekao da je Kina ikada naoružavala ili podržavala ove grupe, izvestili su lokalni mediji.

Ipak, ove produbljujuće veze su u suprotnosti sa zamahom i pogoršanjem odnosa Mjanmara sa SAD i njihovim saveznicima poslednjih godina.

Decenijama je Mjanmarom vladala vojna hunta, koja se i sama u velikoj meri oslanjala na Kinu.

Na izborima su 2010. prešli na “demokratski režim”, koji je ustupio mesto investicijama i ukidanju nekih sankcija Zapada. Međutim, više sankcija ponovo je uvedeno 2017. godine, nakon vojnog zatiranja u kojem je stotine hiljada muslimana iz provincije Rakhina pobeglo u Bangladeš.

Ipak, Mjanmar je retko bio američka briga u regionu, stisnut između regionalnih giganta Indije i Kine. To je još više bio slučaj pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom, čiji je gotovo jedinstveni fokus u ovom delu sveta bila Kina.

Ovonedeljni događaji bacili su Mjanmar u centar međunarodne pažnje.

Bajdenova prva spoljnopolitička prepreka

Vojno preuzimanje usledilo je nakon izbora u novembru na kojima je stranka Su Ći postigla veliki uspeh, ali koje je vojska odbacila kao lažne.

– U stvarnosti je ovo klasičan izgovor – rekao je Fil Robertson, zamenik direktora Azijskog odeljenja Human Rights Vatch-a.

– A sve to je u vezi sa vojskom koja se brine zbog toga što neće moći da nastavi da kontroliše situaciju u Mjanmaru – dodao je on.

Dan pre nego što su poslanici izabrani na tom glasanju trebali da zauzmu svoja mesta, vojska je uhapsila političke lidere, ograničila pristup internetu i blokirala puteve i aerodrome.

Ova novonastala kriza je za američkog predsednika Džoa Bajdena jedna od prvih spoljnopolitičkih prepreka za pregovore. U pisanoj izjavi u ponedeljak, on je pokrenuo mogućnost ponovnog uvođenja sankcija, napominjući da su one ukinute tokom protekle decenije na osnovu napretka ka demokratiji.

– Sjedinjene Države založiće se za demokratiju gde god je ona napadnuta – rekao je on.

Jedna od mogućnosti za Bajdena biće pokušaj da sarađuje sa Indijom i zemljama jugoistočne Azije na postavljanju jedinstvene poruke “o ponovnom uspostavljanju demokratije i prihvatanju izbora”, rekao je Haiton.

Sada zabrinjava mogućnost da će novi period nestabilnosti najteže uticati na najsiromašnije zemlje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi