Da li će NASA dati odgovor na vekovno pitanje? Rover se približava Crvenoj planeti u potrazi za dokazima o životu (VIDEO, FOTO)
Decenijama unazad traga se za dokazima da je život na ovoj planeti moguć
Posle sedmomesečnog putovanja od 470 miliona kilometara, najveći, najbrži i najmoćniji rover NASA “Persevirens” (Istrajnost) približava se dugo očekivanom sletanju na crvenu planetu.
Rover od 2,7 milijardi dolara, koji treba da sleti na Mars sutra u 21.55 časova po našem vremenu, predstavlja najnoviji i najambiciozniji napor NASA da pronađe dokaze o životu na Marsu.
Iako je to sada neplodno mesto ledenih dina, peščanih pijavica, mrtvih vulkana i hladnih vetrova, naučnici veruju da je Mars u dalekoj prošlosti možda bio relativno topao svet pogodan za hemiju života, piše Vols Strit Džurnal.
Druga mesta u Sunčevom sistemu, od vrelih oblaka Venere do zaleđenih okeana meseca oko Jupitera i Saturna, takođe mogu imati potencijal za život. Ali ta mesta se smatraju još nepristupačnijim od Marsa.
Tomas Curbuhen, saradnik administratora za naučnu misiju svemirske agencije iz Vašingtona kaže da će Persevirens pokušati da odgovori na vekovno pitanje koje je generacijama izmicalo čovečanstvu – da li je život ikada postojao negde drugde izvan naše planete.
Persevirens će dsve godine lutati površinom i tražiti tragove organske materije, što bi moglo biti dokaz praiskonskih mikroba ili drugih jednostavnih oblika života.
Ken Viliford, zamenik glavnog naučnika na projektu je pred lansiranje rovera u julu 2020. objasnio šta to oni zapravo traže.
-Danas je Mars nenastanjiv. Suviše je hladno da bi voda na površini ostala u tečnom stanju, a retka atmosfera propušta visok stepen radijacije, potencijalno sterilišući gornje slojeve zemlje.Ali nije uvek bilo tako. Pre 3,5 milijarde godina ili još više, površinom je tekla voda. Pravila je kanale koji su još uvek vidljivi danas i sakupljala se u kraterima nastalim od pada svemirskih tela. Gušća atmosfera sastavljena od ugljen dioksida blokirala bi štetniju radijaciju. Voda je čest sastojak u biologiji nekog prostora, tako da izgleda moguće da je drevni Mars nekad bio stanište života. – objasnio je ovaj naučnik.
Sedamdesetih godina prošlog veka misije Viking sprovodile su eksperiment u potrazi za savremenim mikrobima na marsovskom tlu. Ali rezultati su proglašeni nedorečenim.
Ranih 2000-tih, Nasini roveri za istraživanje Marsa dobili su zadatak da traže vodu. Oportjuniti” i „Spirit” pronašli su izdašne geološke dokaze za prisustvo tečne vode u prošlosti.
Rover „Kjuriositi”, koji je na planetu sleteo 2012. godine, otkrio je da je jezero koje je nekad prekrivalo njegovu lokaciju za sletanje kod kratera Gejl moglo da sadrži život. On je pronašao i organske molekule (sa ugljenikom) koji služe kao osnovna građa života.
Pročitajte još
Sada će rover “Istrajnost” istražiti slično okruženje instrumentima pravljenim za testiranje na znakove života.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari