Trake za trčanje su izmišljene zbog konja: Njihovom snagom su pokretane mašine

Traka za trčanje je nezaobilazna mašina u svakoj teretani, klubu ili rekreativnom centru. I verovatno najpopularnija jer može da je koristi svako i prilagođava svom ličnom tempu.

Stari Rimljani su koristili neku preteču trake za trčanje. Zapravo to je bio točak pričvršćen za dizalice. Muškarci su unutar njega hodali kao što to čine hrčci i pokretali dizalicu za podizanje tereta. Ova vrsta građevinske mašine se zadržala u upotrebi sve do 13. veka.

Profimedia

U 19. veku traka gubi oblik točka i počinje sve više da liči na ovu koju danas upotrebljavamo. Samo što je bila namenjena konjima zahvaljujući čijoj snazi su pokretane mašine kada nije bila dostupna energija vetra ili vode. Na istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država su korišćene za pokretanje čamaca.

Kasnije su trake bile prilagođene za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu. Manje verzije su bile namenjene psima, ovcama i kozama. Njihov rad je korišćen za mućenje maslaca i krema, mlevenje žita.

Inženjer Ser Vilijam Kjubit je 1817. godine je napravio velike točkove koje su pokretali zatvorenici hodajući uz stepenice koje su bile postavljene unutar njih. Iako je prvobitna namena bila da se njihova snaga koristi za pokretanje vodenica, ovi točkovi su korišćeni uglavnom za kažnjavanje zatvorenika.

Profimedia

Obično su zatvorenici po točku hodali oko šest sati dnevno i tako sagorevali preko 2.000 kalorija. Zabeležen je slučaj u zatvoru Vorvik gde su kažnjenici bili primorani da provedu deset sati okrećući točak ili kao da su se 13 puta popeli na Empajr Stejt Bilding.

Klod Lorejn Hagen je 1911. godine zvanično prijavio patent kao „mašinu za obuku“ koja je imala kaiš na traci za trčanje. Odobrenje je dobio dve godine kasnije i, za ono vreme, bio je veoma napredan. Na primer, mašina je mogla da se sklopi, imala je mogućnost podešavanja nagiba, a Hagen je uložio dodatni napor kako bi smanjio nivo buke.

Prvu traku sa motorom izmislio je 1952. godine kardiolog dr Robert  Brus koji se naziva „ocem kardiologije vežbanja“. Ona je korišćena za dijagnostikovanje bolesti srca i pluća. Pacijenti su bili priključeni na aparat za elektrokardiograf (EKG) dok su hodali i trčali. Svakih nekoliko minuta brzina i nagib bi se povećavali, omogućavajući dr Brusu i njegovom partneru Vejnu Kvintonu da vide da li i šta se dešava u srcu i plućima pacijenta.

Pixabay

Šezdesetih godina počele su masovno da se proizvode trake za trčanje za kućnu upotrebu. Izumeo ih je mašinski inženjer Vilijam Staub, po ideji doktora Keneta Kupera, bivšeg pukovnika vazduhoplovstva, koji se zalagao za trčanje najmanje osam minuta dnevno.

Današnje trake za trčanje imaju ekrane osetljive na dodir, vežbaču mere krvni pritisak i otkucaje srca, kao i vreme vežbanje i pređeni put. Mnoge od njih imaju ugrađene zvučnike i televizore.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi