Vašingtonski sporazum: Hoće li biti obaveza i nove američke administracije?

Srbija će biti jedna od stavki na spoljnopolitičkoj agendi Bajdenove administracije, kao što je bila i u Trampovoj, a pre svega dijalog Beograda i Prištine, uveren je Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.

Krstić smatra da se sada takođe može očekivati da će taj dijalog biti potpuno objedinjen sa onim koji se vodi uz posredovanje Brisela.

Kako objašnjava, više neće postojati dva odvojena koloseka za dijalog, već jedan.

“Mislim da će Srbija imati malo manji manevarski prostor sa Bajdenovom administracijom da u dijalogu ostvari nešto dobro za sebe, nego što je bio slučaj sa Trampom”, objašnjava Krstić za Tanjug.

To ne znači da je administracija Donalda Trampa bila spremna na neke prevelike ustupke Srbiji.

Trampova administracija je preferirala rešenje koje bi podrazumevalo priznavanje jednostrane kosovske nezavisnosti od strane Srbije, ali je ipak postojalo prostora za neka, kako je kazao, međurešenja, koja su rezultirala Vašingtonskim sporazumom.

“Taj dogovor će ostati na snazi i sa Bajdenovom administracijom i za očekivati je da se nastavi sa nekom vrstom, možda ne pritiska, ali podstreka beogradskoj i prištinskoj strani da što pre dođu do dogovora u ovim pregovorima”, tvrdi Krstić.

Krstić kaže da je Bajden iskusan američki političar, višedecenijski senator, potpredsednik SAD za vreme Baraka Obame i kandidat za predsednika SAD u tri navrata.

“Njegovo spoljnopolitičko delovanje je bilo izuzetno intenzivno i on je bio jedan od čelnih ljudi u spoljnopolitičkom domenu u Senatu SAD. Mi ga na žalost ne pamtimo po najuravnoteženijim pristupu. Tokom devedesetih i početkom 2000. zastupao je prilično oštru agendu prema Srbiji i u tom smislu nije bio neko ko nam je bio preterano naklonjen”, podseća on.

Ali, podseća Krstić, za vreme potpredsedničkog mandata Bajden je pokazao nešto više spremnosti za približavanja stavova sa Srbijom makar u tom domenu da je često govorio da treba da se složimo da se ne slažemo oko KiM.

“Čak je 2009. godine eksplicitno rekao da priznavanje nezavisnosti Kosova neće biti uslov za članstvo u EU, a 2016. godine, kada je poslednji put bio u poseti Beogradu, delovalo je da su njegovi odnosi sa vlastima Srbije daleko srdačnije i da je to veliki napredak u odnosu na devedesete i početak 2000″, zaključio je Krstić.

Smatra da sporazum iz Vašingtona takođe ostaje na snazi.

“Najvažnija stvar koja proizlazi iz tog dogovora jeste kancelarija DFC koja je otvorena u Beogradu i koja će opstati uprkos promeni administracije u Vašingtonu, zato što je ta američka finansijska korporacija za razvoj i osnovana uz podršku i Demokrata i Republikanaca u Kongresu”, naglašava Krstić.

On dodaje da se ne mogu očekivati apriori milijarde, ali, kako dodaje, ukoliko srpska privreda i državni i privatni subjekti budu kadri da obezbede vladavinu prava, transparentnost i da apliciraju sa uspešnim projektima za ta sredstva, može da se očekuje nešto dobro i sa sredstvima DFC.

Kada je reč o ključnim promenama na planu spoljne politike nove američke administracije, Krstić tvrdi da će to odnos prema evropskim saveznicima, odnosno prema državama-članicama NATO, verovatno biti bliskiji nego što je bio za vreme Trampa.

Što se tiće drugih ključnih neuralgičnih tačaka u pogledu Bliskog istoka veruje da će Bajden imati nešto blaži pristup prema pitanju Irana gde Donald Tramp je bio prilično oštar.

“Ono što je dobra stvar bila kod Trampa jeste da on nije započeo ni jedan veliki sukob za ove četiri godine mandata. A nadam se da ni Bajden neće započeti neki rat jer bi to bilo jako loše i po čitav svet a dugoročno i po SAD”, ističe Krstić.

Vašingtonski sporazum – obaveza i za novu administraciju SAD

Direktor Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative Stevan Nedeljković ocenjuje da Vašingtonski sporazum u političkom smislu nosi obaveze i za buduću američku administraciju SAD predvođenu izabranim predsednikom Džozefom Bajdenom, uz konstatacija da to ipak neće biti isti pogledi koje je prema Srbiji imao Ričard Grenel.

“Džozef Bajden, kao ni potpredsednik SAD, pa čak ni državni sekretar se neće baviti ovim regionom ni punim ni polupunim kapacitetom. Ponovo će se sve vratiti u period od 2008-2016. godine kada su se nižerangirani administrativci u Stejt dipartmentu bavili pitanjima Balkana, poput zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara ili eventualno pomoćnik državnog sekretara”, kaže Nedeljković za Tanjug.

Na pitanje koliko su utemeljene kritike opozicije na racun predsedna Vučića zbog Vasingtonskog sporazuma i da li se uopšte može govoriti o tome da politika demokrata prema SRB zavisi od ovog sporazuma i političke naklonjenosti prema predsedničkim kandidatima, Nedeljković kaže da je na ovim američkim izorima Srbija imala malo izbora.

“U smislu dobijete poziv da učestvujete u Beloj kući, što se ispostavlja da je bio faktički deo “PR kampanje” Donalda Trampa, ali, treba da budemo pošteni i da kažemo da bi retko koji predsednik Srbije odbio poziv da dođe u Belu kuću, znajući da odbijanje nosi svoje posledice”, kaže Nedeljković.

Po njemu Vašingtonski sporazum je posebna tema i on nosi u političkom smislu obaveze i za buduću administraciju SAD.

“Potpisivanje takvog sporazuma bi moglo biti mudro ako se opredelite za njegovo potpuno sprovođenje jer se onda odlučujete da menjate strateške pravce sopstvene spoljne politike”, objašnjava on.

Ali, kako dodaje, ako birate da ne budete baš potpuno pošteni u sprovođenju tog sporazuma, mislim da će to naići na osudu i otpor u američkoj administraciji bilo ko da je na njenom čelu.

“Zato očekujem da će i nova administracija na čelu sa Džozefom Bajdenom insistirati na svemu onome što je potpisano u Vašingtonu i na svim odredbama Vašingtonskog sporazuma”, zaključuje Nedeljković

On ističe da će, međutim Bajden kada bude stupio na dužnost predsednika SAD imati pune ruke posla, pre svega na unutrašnjem planu.

“On je sebi nametnuo veliki teret ,a to je izgradnja jedinstvene Amerike i ujedinjenje Amerike. To nije nimalo lako jer SAD suštinski nikada nisu bile ujedinjene iznutra. U situacijama kada su bile snažne spoljašnje pretnje ujedinjenost je bila veća. A, kada je spoljašnja pretnja nestajala, završetkom Hladnog rata, sve te podele počele su isplivavaju na površinu”, objašnjava Nedeljković.

On ističe da prvi koraci Bajdena svakako neće biti spoljnopolitički, a ako ih bude to će biti u smeru jačanja transatlantskih veza i obnove liberalnog međunarodnog poretka

Smatra da će se promene Bajdenove politike pre svega odnositi na jačanje transatlantskih veza i multilateralizam, dok u ostalim delovima sveta smatra da suštinskih promena neće biti.

“Ako pogledamo odnos prema Izraelu, postojao je dvopartijski konsenzus. Čak ni Bajden nije rekao da će pomerati ambasadu iz Jerusalima i vraćati je u Tel Aviv. Mislim da će i prema Kini politika ostati na istom koloseku. Ne treba očekivati da će sada između Kine i SAD teći ”med i mleko””, tvrdi Nedeljkovcih.

Pojašnjava da će se nadmetanje između Vašingtona i Pekinga nastaviti kako na ekonomskom i političkom planu.

“U tom smislu, možemo očekivati dobar deo kontinuiteta sa onim što je činila Trampova administracija”, kaže Nedeljković.

Nedeljković kada je reč o političkom profiju budućeg predsednika SAD i političkoj predistoriji, kaže da je Bajden bio neko ko je bio sklon da podrži sve ratove, te da bi Republikanci rekli da nema rata koji Bajden nije podržao.

On, međutim, misli da Bajden nećje nastaviti tu politiku.

” U okviru svoje partije on ima progresivno krilo “leve demokrate” koje su sasvim “antiratne”. Bajden mislim da neće biti ratni predsednik. Imaće savetnike ali će dobro razumeti trenutni odnos snaga, moć SAD koju ne treba tako lako trošiti”, ocenjuje Nedeljković.

Ako pogledate šta su SAD radile posle Hladnog rata, podseća, gde su imale priliku bez presedana i gde su uludo trošile svoju moć, ako pogledate koliko je hiljada milijardi dolara američkih poreskih obveznika potrošeno u Iraku, jasno je da je to pogrešna strategija.

“Postignuće je ništa. Irak danas nije demokratija i oko toga se svi možemo složiti. U spoljnoj politici možemo da očekujemo umereniju politiku Bajdena nego iz perioda kad je bio senator. Pozicija predsednika SAD je mnogo teža. A imaće i kočnice u okviru administracije koju će sačinjavati jednim delom “progresivnih” demokrata”, zaključuje Nedeljković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi