Sutra je veliki praznik, a jedno pravilo vernici posebno poštuju: Evo koji običaji prate jesenji Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva sutra, 27. septembra, obeležava Vozdviženje Časnog krsta, u narodu poznato kao jesenji Krstovdan, jedan od velikih hrišćanskih praznika za koji se vezuju brojni običaji i verovanja.

Krstovdan je posvećen uspomeni na pronalazak Časnog krsta na kojem je, prema hrišćanskom predanju, razapet Isus Hristos. Praznik se vezuje za caricu Jelenu, majku cara Konstantina, koja je u četvrtom veku tokom boravka u Svetoj zemlji pronašla Krst na Golgoti. Obeležava se i uspomena na njegov povratak iz Persije u Jerusalim.

Profimedia

Za Krstovdan je naročito važan post, pa je u narodu ostala poznata izreka: „Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti“. Mnogi vernici tradicionalno tog dana jedu veoma skromno, a u pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na trpezi nađu samo hleb i grožđe.

Uoči praznika domaćinstva su se nekada posebno pripremala. Kuća se sređivala, a ukućani su nastojali da praznik dočekaju u miru, bez svađa i teških reči. U narodu se verovalo da veliki praznik treba dočekati čistog doma i čistih misli.

Posebna pažnja poklanjana je vremenu. Prema narodnim verovanjima, vetar na Krstovdan mogao je da nagovesti kakvo će vreme biti u narednom periodu, dok su u pojedinim delovima Srbije postojala i druga predskazanja povezana sa oblačnošću, kišom i dolaskom zime. U Sremu se, na primer, govorilo da se na ovaj dan „vetrovi krste“.

Iako mnogi običaji pripadaju narodnom predanju i razlikuju se od kraja do kraja, suština praznika u crkvenoj tradiciji jeste sećanje na Časni krst i Hristovo stradanje, uz molitvu, post i odlazak u hram.

Krstovdan se u Srbiji obeležava dva puta godišnje – zimski 18. januara, uoči Bogojavljenja, i jesenji 27. septembra, koji je posvećen Vozdviženju Časnog krsta.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi