Traume roditelja ne završavaju se uvek s njima: Evo kako iskustva prethodnih generacija mogu da utiču na naš život

Neke teške životne okolnosti ne završavaju se sa osobom koja ih je doživela. Ratovi, nasilje, gubici i dugotrajan stres mogu se na različite načine odraziti i na naredne generacije, zbog čega naučnici proučavaju kako iskustva roditelja utiču na mentalno zdravlje, ponašanje i odnose njihove dece.

Ovaj fenomen poznat je kao transgeneracijska ili međugeneracijska trauma. Ipak, ne znači da se traumatsko iskustvo jednostavno "prenosi genima". Ulogu mogu imati porodični odnosi, način odrastanja, komunikacija i roditeljsko ponašanje, ali i određeni biološki procesi. Važno je i da ovakav uticaj nije neizbežan.

Pexels

Uticaj traume na narednu generaciju

Roditelj koji je preživeo traumu može imati pojačanu anksioznost, teškoće sa emocijama ili stalni osećaj opasnosti. To može uticati na odnos sa detetom, koje odrasta uz više kontrole, straha ili emocionalne distance.

Uticaj se može prenositi i kroz porodične obrasce. Dete može usvojiti određene načine reagovanja na stres čak i kada ne zna šta je dovelo do njihovog nastanka. Ipak, podrška, zdravi odnosi i stabilno okruženje mogu ublažiti takve posledice.

Zato porodična trauma ne znači da će neko ponoviti probleme svojih roditelja. Na razvoj utiču brojni faktori, među kojima su odnosi u porodici, životne okolnosti i lična otpornost.

Šta epigenetika govori o traumi?

Jedan od pravaca istraživanja bavi se epigenetikom, odnosno promenama koje utiču na aktivnost gena bez menjanja DNK. Naučnici ispituju da li ozbiljan stres može ostaviti biološke tragove koji bi mogli imati posledice i kod potomaka.

Ipak, nije potvrđeno da se konkretna trauma jednostavno "upiše u gene" i prenese na decu. Kod ljudi je ovaj proces mnogo složeniji, a uloga epigenetskih promena još se istražuje.

Zbog toga se transgeneracijska trauma posmatra kao rezultat više faktora, a ne kao unapred određena sudbina. Porodična istorija može pomoći da razumemo određene obrasce, ali ne određuje automatski budućnost pojedinca.

Pexels

Porodične konstelacije i teorija Berta Helingera

Ideja da pojedinca treba posmatrati kao deo šireg porodičnog sistema povezuje se sa nemačkim psihoterapeutom Bertom Helingerom, tvorcem porodičnih konstelacija. Ovaj pristup polazi od pretpostavke da događaji i odnosi iz prethodnih generacija mogu biti povezani sa obrascima u životu pojedinca.

Konstelacije su postale popularne kao način istraživanja porodičnih odnosa, ali ih ne treba poistovećivati sa naučno potvrđenim objašnjenjem transgeneracijske traume. Istraživanja postoje, ali su dokazi o njihovoj efikasnosti i dalje ograničeni.

Ono što nauka pouzdanije potvrđuje jeste da iskustva roditelja mogu uticati na funkcionisanje porodice i dobrobit dece. Razumevanje porodične istorije zato može pomoći u sagledavanju sopstvenih obrazaca, ali prošlost ne mora određivati budućnost.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi